Čačak – Narodna meteorologija je deo narodnog folklora i prema saznanjima vekovima se prenosila sa kolana na koleno.
U ovom periodu godine, posebno oko Bozića, Nove godine i nekrštenih dana naraod iz ovog dela zapadne Srbije nakčešće predviđa vreme nekim starim metodama prenošenim sa kolena na koleno, koje se zasniva čak i na ponašanju životinja i neretko se vezuje za ove zimske praznike.
Etnolog Jelena Milićević ispred Centra za negovanje tradicije u Čačku otkriva kako pomoću narodne meteorologije možemo predvideti vremensku prognozu.
„U narodu se kaže ‘Ne daj Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana’, a ponegde ‘Zelenog Božića, a belog Vaskrsa’. A zašto se tako kaže. Naime, srpska tradicijska kultura, kao i ostale tradicijske kulture veoma vezana za neke poželjne, odnosno očekivane oblike ponašanja, kako prirode, tako i ljudi. Pa tako i Božić, s obzirom na to da se proslavlja 7. Januara, dakle u zimskom mesecu, apsolutno je I očekivano da tada postoji sneg, da je hladno, Dakle, izostanak snega I hladnog vremena, odnosno tog očekivanog obrasca ponašanja prirode automatski menja celu godinu. Tako da, ako nam je Božić bi lep I vedar, znači da će nam Đurđevdan, kada je jedan prolećni svetac biti hladno, odnosno sneg. Sada nam opstaje da čekamo kakvi će biti Vaskrs i Đurđevdan, s obzirom na to da nam je Božić bio izuzetno lep, bio je oblačan, ali sa izostatkom snega”, rekla je Jelena Milićević, etnolog iz Centra za negoovanje tradicije u Čačku.
Uključenje na temu o narodnoj meteorologiji sa etnologom Jelenom Milićević emitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj
Postoje i drugi načini kako se tumači vreme, kaže Jelena i dodaje da su krenuli i takozvani nekršteni dani koje takođe ne treba zanemariti.
„Postoji verovanje i praksa beleženja 12 dana pre Božića. Dakle počevši od ponoći 25. na 26. decembar. Tumače se dani kakvi su bili i kakvi će meseci naredne godine biti. Tako da 26. decembar predstavlja januar sledeće godine, 27. decembar – februar i sve tako do 6. januara. Beleži se na taj način što se posmatraju vremenske prilike u intervalu od ponoći do 6 sati ujutru, zatim od 6 do podne, od podneva do 18 časova i od 18 do ponoći. Beleže se vremenski uslovi napolju i tako se tumači kakve će nedelje, odnosno meseci sledeće godine biti. Ako tokom nekog dana koji predstavlja avgust, jun, jul bude sneg, što je sasvim očekivano u zimskim mesecima, kada se oni beleže, znači da će tih letnjih meseci biti kiša, odnosno ako je vedro, znači da će biti toplo”, pojasnila je Milićević.
Ona je istakla da nam slede Krstovdan i Bogojavljenje, na koje se takođe mogu tumačiti vremenske prilike.
„Na Krstovdan i Bogojavljenje se posmatra pravac kretanja vetra ranom zorom na te praznike. Vetar koji prvi dune na Krstovdan u našem narodu se kaže da se zakrstio, odnosno na Bogojavljenje da se javio. Ako se na Krstovdan zakrste zapadni i južni vetrovi znak je da će biti godina topla, a ako se zakrste severni I istočni predviđa se da će biti hladna i sušna”, naglasila je naša sagovornica.
Imajući u vidu da je Jelena Milićević autor monografije koja govori o seoskim slavama, mora se dati na značaju da su iste, takođe povezane sa narodnom meteorologijom.
„Seoske slave se proslavljaju kao obred zaštite sela, odnosno čitavog atar sela prirode, jednostavno života u selu. Međanjem, odnosno pravljenjem kruga oko sela stvara se, kako se veruje, barijera, tj. zaštita od nepovoljnih atmosferskih uticaja”, kazala je.
Takođe, sa vremenskim prilikama može biti povezano i ponašanje životinja.
„Ponašanje životinja nam takođe, može dosta toga reći, kako nas vreme očekuje, Recimo, kaže se „Čuje se žunja, ne idi bez kaputa”, dakle, ako nam se tako neka ptica oglasi, zapravo, to je jedan od mnogih primera za tumačenje vremenske prognoze. Što se tiče ove godine, još uvek ne znamo kakvo nas vreme očekuje, čekamo Krstovdan I Bogojavljenje, pa ćemo videti”, zaključila je etnolog Milićević.
Inače, Jelena Milićević je autor monografije „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – podjelička sela”. Ova mlada devojka je uz pomoć Centra za negovanje tradicije na terenu tokom prošle (2024) godine prikupljala podatke o seoskim slavama, odnosno, litijiama.
Ona je u pravom smislu reči, prisustvovala obredima i osveštavanjima zapisa u svim podjeličkim selima kao što su: Trnava, Slatina, Pakovraće, Rajac, Lipnica, Kačulice, Atenica I Kulinovci.
Sva terenska istraživanja podrazumevala su praćenje običaja vezanih za proslavljanje seoskih slava.
