U toplim domovima stari mlađima kazuju da u Stari Vlah jedino zima stiže na vreme i bez obećanja.
U kafani pod Murtenicom gost pre neki dan čašćava sve koji pređu prag. Pitaju ga šta je povod: prinova, prosidba, svadba, seoba, kupovina kuće…? – Čujem jutros na TV-u da je u Beogradu palo pet santimetara snega. Uskuko se narod zbog kolapsa u prestonici, jadikuju nadležni, a mene milo što je ovde palo pola metra!
Gorštaci se vazda uzdaju „u se i svoje kljuse” i kijamet ne može da ih iznenadi. Pune su ostave, ambari, kotari i drvljanici. Jedino brinu da li će stići čistači snega i iza njih reka mleka do četiri mlekare u novovaroškom kraju i tri cisterne otkupljivača sa strane.
„Sneg od preko pola metra je melem na ranu: letos i jesenas je presušila većina izvora. Neka zima zimom prolazi”, kazuje Desimir Spasojević, žitelj Murtenice na 1.300 metara visine.
Kad obave poslove u kući i štali planinci u toplim domovima mlađima kazuju kako u Stari Vlah jedino zima stiže na vreme i bez obećanja. Uz to, raspredaju priče o precima koji su vazda bili spremni da se životnom vedrinom odbrane i napadnu u nevolji, da gorka iskustva preokreću u vrcave iskre i naravoučenija.
Idila – Starovlaške planine okovane snegom i ledom
Tako su u zadružnom domu u Beloj Reci jedne zimske noći sročili zahtev da se odvoje od Nove Varoši i zbog ekonomskih prilika „idu” u Čajetinu, pošto su do 1952. pripadali ovoj opštini. Otrči tamo predsednik varoške opštine, da „gasi bunu” i pita ih:
– Šta mogu da učinim za vas?
– Da nisi više to što si! – objasniše mu.
U Tisovici, pod Javorom, na pitanje slučajnog namernika da li ima šta da ih obraduje zimi, kad nameti okuju sela, seljaci mu kazali:
- Najviše nas „obraduje” kad neko umre, pa nam očiste put!
Prelo – Okupljanje, rad i razonoda
Dovitljivi i okretni, u vrletima Starog Vlaha znaju da rečju iz naroda nasamare, britko poseku i zajedljivo opomenu vlast i njene čauše. Zbog mećave i lošeg održavanja elektro-mreže meštani ostaju u mraku. Boban Vasojević iz Varina, zaseoka Goračića, žalio se Distrubiciji u Sjenici da često pada napon, da ostaju bez faze, da su bandere poduprte koljem i vrljikama ili vise na žicama. Pozove direktora Velišu pred Božić, ali ga ovaj preduhitri:
– A, Bobane, bili su tamo majstori. Kak’a je struja?
– Dobra je! Ne može niko poginuti!
Šereti uzimaju „na zub” i porodične i muško – ženske odnose u zimskoj svakodnevici, držeći stranu u savlađivanju teškoća. Muž što se naljutio na ženu i spava u brvnari, jedno jutro dođe u dnevnu sobu i pita je:
– Mogu li da gledam televizor?
– Možeš da gledaš, ali ne možeš da upališ, sakrila sam daljinski!
– Pa što smo, onda, kupovali televizor?
– A što sam se ja udala za tebe?! – dočeka ga ona.
Komšija samotnjak često zimi obilazio kuće po zaseoku i imao nepogrešiv nišan gde se kuva kupus:
– Ako dim tanko vijuga iz odžaka – onda se kupus krčka na tihoj vatri… Skoro će ručak, valja svratiti.
Biju se vetrovi iznad Zlatara, a ukućani nikako da se slože koji najčešće “udara”: severac, ustoka, krivac… Oglasi se sna:
„Bogami, najčešće duva promaja! Evo, u novčaniku mog muža je uvek promaja, a svedoci ste da kroz brvna i tišljeraj bije ladnoća. I onaj hotel, u koji ste me obećali zaposliti, kad ste me prosili”, zovu Promaja.
Svedočanstvo – Pranje veša na reci Vrševini pre 45 godina
Desna ruka šereta su kazivači, koji imaju samo jednu nameru: da anegdota ili pošalica živi dugo, dugo, da ima po(r)uku, da pronose životno iskustvo. Život ih dopisuje, nižu se zrnca narodnog umovanja i ne zaobilaze ni slave i školovanje, a “na oku” drže i događaje kraj večnih kuća.
Tošići iz Jasenova pošli na slavu preko Zlatibora i najstariji u zadruzi dugo prtio kroz dubok sneg, pa zapitao:
– Ima li ko da me odmeni?
Pošto se niko nije javio, zapovedio je:
– Pravi prtinu, svak za sebe!
Kad su u jednu kuću u Vilovima pristigli novi gosti na slavu, jedan domaćin je, prepričava se, rekao:
– Pomeri se, kume, da sedne šumar!
Na sahrani sneg pada nemilice, a severac reže. Nekima se učinilo da je pop odužio opelo, a supruga pokojnika podviknu:
– Dosta je, pope, nije moj čo’ek narodni heroj?!
Čišćenje – Puteve od mećave brane vozom i traktorom
Miljo, ne cepaj opanke!
Po snežnom kijametu se muž i žena zaputili preko Murtenice u Ljubiš. Milja jedva korača, iza nogu joj ostaje trag ko saonice. Kroz nedođiju se prolomi glas Dobrosava:
– Miljo, diži noge!
– Kuku mene, veseloj! Jedva idem, a još da ti dižem noge u ovoj snežini?!
– Diži noge, ne cepaj opanke!
Kupus, ali prebranac
Majstor u pogonu Limskih hidroelektrana pričao da često na trpezi, za ručak ima – kupus prebranac,
– Šta je to…?! Nismo čuli za to jelo?
– Pa čeljad preberu meso, a meni ostane kupus!