Ovo je sada već centralni motiv opozicionih protesta, a pravo pitanje nije šta on simbolizuje, već ko ga je osmislio, finansirao i sa kojim ciljem?
Ono što na prvi pogled deluje kao “spontana pobuna studenata“, u suštini je deo pažljivo osmišljene strategije koja dolazi direktno iz inostranih centara moći, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država – preko Albanije!
Da bi se razumela pozadina krvave ruke, treba se vratiti gotovo dvadeset godina unazad. Simbol je prvi put viđen 2003. godine u Albaniji, kada je nevladina organizacija MJAFT! (u prevodu: „Dosta!“) pokrenula kampanju protiv korupcije i nasilja.
Ono što mediji nisu isticali jeste činjenica da je MJAFT! stvoren i finansiran od strane američkih fondova, uključujući organizacije poput USAID-a i drugih tzv. „promotera demokratije“.
Uz podršku stranih ambasada i nevladinih organizacija sa Zapada, „MJAFT!“ je brzo postao simbol građanskog otpora u Albaniji. Međutim, iza fasade borbe za demokratiju, nalazila se jasna agenda – destabilizacija vlasti i otvaranje puta za političku rekonfiguraciju koja odgovara stranim interesima.
Kopija iz Tirane stiže u Srbiju
Upravo taj simbol, krvava ruka, sada se pojavljuje na protestima u Srbiji. Njegova primena nije slučajna. To je deo već viđenog šablona poznatog kao „obojene revolucije“, gde se lokalne tragedije i problemi koriste za pokretanje talasa nezadovoljstva koji vodi ka smeni vlasti.
Crvena boja, simbol krvi i nasilja, farbanje institucija i ulica – sve su to elementi koji su viđeni u Severnoj Makedoniji tokom tzv. „Šarene revolucije“, a kasnije i u Rusiji, gde su opozicione grupe koristile isti vizuelni narativ.
Nije slučajno ni to što se iste scene ponavljaju sada u Srbiji, gde opozicija koristi tragedije za mobilizaciju pristalica, stvarajući atmosferu straha i podela.
Strani finansijeri i domaći izvođači radova
Glavni problem nije u samom simbolu, već u onima koji ga koriste i motivima koji se kriju iza njega. Organizatori protesta, bliski pojedinim nevladinim organizacijama i opozicionim partijama, otvoreno sarađuju sa stranim centrima moći. Milioni dolara se slivaju kroz projekte „promocije demokratije“, koji u stvarnosti služe kao alat za potkopavanje državnog suvereniteta.
Strane ambasade i fondacije ovde igraju ključnu ulogu. Kroz direktno finansiranje medijskih kampanja, nevladinih organizacija i opozicionih struktura, cilj je destabilizovati Srbiju i prikazati vlast kao „odgovornu“ za sve probleme u društvu.
Upotreba krvave ruke i crvene boje nije samo simbolična – ona je deo subverzivnog delovanja koje ima jedan cilj: rušenje legalno izabrane vlasti i stvaranje haosa. Ovde nije reč o iskrenim protestima građana, već o izvođenju tuđih planova pod maskom „borbe za slobodu i demokratiju“.
Srbija, ima iskustvo obojene revolucije, kroz koju je prošla 5. oktobra 2000. godine, kada je demokratski izabrana vlast srušena pučem koji su predvodili upravo predstavnici “omladine”, oličeni u vođama zloglasnog “Otpora”, još jednom se suočila sa istim problemom.
Otpor je kao simbol implementirao stisnutu pesnicu, koja će zatim po istom modelu biti “izvezena” i u druge zemlje, i to u Gruziju 2003. godine tokom “Revolucije ruža”, u Ukrajinu 2004. godine tokom “Narandžaste revolucije”, pa i u Jermeniju 2008. godine, kada će pod sloganom “Hima”, tj. “Sada”, stisnuta pesnica pokušati da smeni demokratski izabranu vlast, koja se opirala Sorošu, NED-u i Rokfeleru.
Protiv “pesnice” se borio i narod u Belorusiji, Rusijii, Venecueli i Iranu, stisnuta pesnica bila je jedan od najvažnijih simbola tokom “Arapskog proleća”, u Egiptu 2011. godine, nakon kojeg je na Bliskom istoku počeo haos koji traje do danas.
Poslednji veliki pokret koji je koristio ovaj simbol je Black lives matter (BLM), koji je 2020. godine nakon smrti afroamerikanca Džordža Flojda pokrenuo nasilne proteste širom SAD, a koji je bio finansiran od strane Džordža Soroša i sličnih “filantropa” sa ciljem destabilizacije Trampove administracije.
Postoje i mediji koji su zaduženi za promotivne aktivnosti ovih simbola i aktivizma. U Čačku su to tri redakcije a nosilac projektnih aktivnosti uoči junskih izbora dobio je nekoliko desetina hiljada evra za takve aktivnosti, što je direktor i priznao.
Uostalom kada vidite ovakav znak, znajte da se radi o stranom projektu, a ko je izvođač radova već je svima poznato.
A SADA NARAVNO RAZMISLITE, DA LI I KO KREIRA OVAKAV NAPAD NA SRBIJU, KO SU LJUDI KOJI SU ,,IZVOĐAČI” RADOVA. MNOGI ĆE SHVATITI DA SU BILI IZMANIPULISANI, SAMO DA NE BUDE KASNO.
DA LI ZAISTA KRVAVE RUKE TREBA DA BUDU SIMBOL SRBIJE I SRPSKOG NARODA?
