U letu iznad Dunava, poslednji put se okrenuo, kroz prozor helikoptera pogledao Beograd i rekao “Tako je lep.”
Par minuta ranije, Slobodan Milošević je u zatvorskom kombiju koji je pratio samo jedan stari mercedes bez oznaka, stigao na heliodrom Državne bezbednosti na Banjici.
Tamo su ga čekala 3 helikoptera DB-a, ministar policije Dušan Mihajlović i Kevin Kurtis, istražitelj Međunarodnog tribunala, kao i nekoliko službenika DB-a u civilu.
Kurtis je ispred helikoptera Miloševiću pročitao njegova prava, dok Milošević nije na njega obraćao pažnju već se zezao sa prevodiocem i pitao ga gde je tako dobro naučio engleski jezik.
Tokom ukrcavanja u helikoptere Miloševiću i njegovoj pratnji dopade isti onaj helikopter kojim je leteo na Gazimestan 12 godina ranije.
Dva pilota u uniformama bez oznaka salutiraše Slobi uz “Izvini predsedniče”, na šta im on kratko odgovori “Momci danas je Vidovdan.”
Helikopteri poleteše u formaciji strele a nakon što završi poslednje razgledanje Beograda iz vazduha, Slobo od zatvorskog čuvara zatraži cigaretu, na šta mu Kurtis reče da je u vazduhu pušenje zabranjeno.
Slobo ga ponovo ignoriše i dok šibicom pali cigaretu, pokazuje prstom na pepeljaru i kratko odgovara “Ovo je moj helikopter”, zatim se okreće prema Kurtisu i dok uvlači dim pita ga čime se bavi u slobodno vreme kada ne hapsi nevine ljude poput njega.
Let od Beograda do američke vojne baze Orao u Tuzli nije trajao dugo, tamo ih dočeka poručnik Endi Milani, komandant Delta Forsa.
Tokom primopredaje, Slobo ignoriše i Milanija te celo vreme razgovara sa američkim vojnikom koji je bio zadužen za snimanje, te ga između ostalog pita kako mu stoji leptir mašna i objašnjava mu kako da koristi zum na kameri.
U toku noći u bazu sleće avion BAE-146, Kraljevskog letećeg odreda, koji Slobu odvozi za Ajndhoven, odakle će direktno u Hag biti prebačen kopnenim putem negde u ovo doba.
U međuvremenu, 3 helikoptera su ponovo u formaciji strele, ali ovog puta brzinom metka, vratili se za Beograd.
5 meseci nakon što su Amerika i Engleska sa 65 miliona dolara finansirali 5. oktobar i pružili svu logistiku, autobuse, bagere i kamione ljudima da pale i ruše svoj Beograd, u vili Mir od strane nepoznatih lica sa fantomkama uhapšen je Slobodan Milošević.
Pre izlaza iz vile svoje kidnapere je zamolio da mu dopuste da se obrije, što je i uradio sa kiselom vodom pored sveće, jer je danima dotok vode i struje u vilu bio isključen.
Prebacuju ga u Centralni zatvor u blok zvani “Hajat”, gde je imao toplu vodu i krevet na sprat.
U naredna dva meseca koliko će tu provesti do izručivanja, čuvarima će deliti kuhana jaja od doručka, jedno veče će provesti sa upravnikom zatvora pijući viski i pričajući o životu, dok će porodice ostalih zatvorenika ispred zatvora organizovati svakodnevne proteste zbog njegovog hapšenja.
Zatim, kao da nije postojao drugi datum, vodeći se provokacijom, na Vidovdan te 2001. godine Slobu su izručili u Hag.
Dok je izlazio iz CZ-a, 1.000 zatvorenika je u glas pevalo pesmu “Vidovdan.”
U Hagu se branio sam, kroz čvrstu odbranu pokušavao je da dokaže da je taj tribunal mesto koje skida glave samo Srbima, svaku priliku koristio je da ga ismeje.
Bio je glavni kuhar za 40 zatvorenika u svom bloku koji su tražili da on kuha.
U zatvoru je bio i venčani kum Predragu Banoviću iz Prijedora.
3 meseca pred smrt pisao je ruskoj ambasadi u Holandiji gde je otvoreno rekao da ga truju, niko nije reagovao.
“Umro” je 11. marta 2006. godine, dok njegovi doktori u Srbiji tvrde da je umro dan ranije, i da su čekali da vide šta će sa telom.
Kidnapovanje i isporuka Slobodana Miloševića stranom kazamatu i to na Vidovdan jedna je od najvećih izdaja u istoriji srpskog naroda, a bilo ih je mnogo.
Oni koji su ga izručili, vrlo brzo su izgubili glavu od istih onih koji su platili za njegovo izručenje.
Ako je zaslužio, mogli smo samo da mu sudimo mi u Srbiji.
Što bi rekao Petar Božović:
“Mi Srbi kad bijemo, bar bijemo svoje pa im podignemo spomenik.”
Glas zapadne Srbije/Dean RS
Proročke reči Slobodana Miloševića:
