Ministar odbrane Bratislav Gašić prisustvovao je danas državnoj ceremoniji odavanja počasti i polaganja venaca povodom obeležavanja 108. godišnjice od Bitke na Kajmakčalanu.
Tom prilikom, ministar Gašić u pratnji brigadnog generala Gorana Momčilovića i pukovnika Dragana Stanišića položio je venac kod Spomen-kapele i kraj Spomen-kosturnice srpskih vojnika na Kajmakčalanu.
Državnu delegaciju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.
Ministar Gašić istakao je da je Kajmakčalan sveto mesto i simbol junaštva, žrtve i nepokolebljive borbe srpskog naroda za slobodu.
– Ova planina, natopljena krvlju predaka, za nas predstavlja više od mesta sećanja. Ona je trajni spomenik časti i ponosa, ali i podsećanje na cenu koju smo kao narod platili za pravo da sami upravljamo svojom sudbinom. Ovde je trag srpskog junaštva ostao za večnost, jasan i čist, kao u snegu. Ovde su naši pradedovi životima platili pravo da se u času sudnjega dana postroje uz hristoljubive vitezove Svetog kneza Lazara – naglasio je ministar odbrane.
Tom prilikom, ministar Gašić podsetio je na naredbu Vrhovne komande Srpske vojske za proboj Solunskog fronta.
-„Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati, bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebljivom voljom i nadom u Boga, junaci, napred u otadžbinu!” – podsetio je ministar Gašić.
On je rekao da je bitka na Kajmakčalanu jedna od najvećih i najkrvavijih bitaka velike vojne operacije, koja je odredila konačan tok Prvog svetskog rata.
– Gotovo 5.000 naših vojnika položilo je tog poznog septembra 1916. godine život na ovim padinama, ne dočekavši da sa vrha Svetog Ilije ili „Kapije slobode”, kako su ga nazivali, ponovo ugledaju srpsku zemlju. Istorijski podaci kažu da je u borbama još 2.000 njih nestalo. Možemo li mi, njihovi potomci, više od veka kasnije, mišlju da obuhvatimo veličinu te žrtve? Da li smo u stanju da zamislimo ove padine i vrhove prekrivene telima boraca palih u jurišu na kuršum i bajonet? Jesmo li svesni da je, možda, baš na kamenu koji upravo gazimo prolivena junačka srpska krv – rekao je ministar odbrane.
„Svaka žrtva, svaki život koji je položen na oltar slobode ugrađen je u temelje naše države“ – naglasio je ministar Gašić istakavši da je Kajmakčalan simbol nepokorivog duha koji ni najveće sile i najžešći neprijatelji nisu mogli da slome.
– Kajmakčalan je zavet da se nikada ne poklekne pred zavojevačem koliko god moćan bio, da se nikada ne odustane od prava da budemo svoji na svome. Neka ovo mesto ostane večno u našim srcima i sećanju. Neka nas uvek podseća na ono najvrednije što imamo – našu slobodu i čast. I neka nas obavezuje da, uprkos svim izazovima, ostanemo verni otadžbini, svom narodu i idealima koji su ovde odbranjeni. Ponesite sa sobom danas po jedan mali kamen i položite ga negde na tlo naše svete Srbije. Možda ćemo tako u Srbiju doneti i poneku kap krvi junaka koji su krv prolivali snevajući svoju rodnu grudu – rekao je ministar Gašić.
Ministar Starović rekao je da veruje da bi svaki pripadnik našeg roda trebalo bar jednom u životu da poseti ovo sveto mesto, udahne vazduh, oseti vetar koji stalno duva i kamenito tlo pod svojim đonovima.
– Tek tako i tada će potpuno razumeti naše div junake, njihovu hrabrost i odlučnost njih koji su tih poslednjih dana septembra 1916. godine svakoga dana nadirali ka ovim neosvojivim položajima „Borisovog grada“ kako ga je neprijatelj nazivao. Položajima koji su više puta menjali posed da bi naši junaci konačno odbacili mrskog neprijatelja i stupili na tlo Kraljevine Srbije – naglasio je ministar Starović.
Zauzimanje utvrđenog vrha Kajmakčalana, nadmorske visine 2.525 metara, koga su Srbi zvali „Kapija slobode”, plaćeno je velikim žrtvama. Bitka za Kajmakčalan bila je prva velika pobeda reorganizovane srpske vojske.
