Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope (SE) Suzana Grubješić rekla je večeras da tzv. Kosovo ne ispunjava merila za prijem u SE, niti ispunjava uslove na kojima počiva ta institucija, a to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija.
Ona je za Tanjug izjavila da vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani ne može da bude jedini uslov za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope.
Navela je da formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) jeste bio jedan od uslova za prijem, koji je napisan u izveštaju eminentnih pravnika na čelu sa poslanicom iz Grčke Dorom Bakojani.
“ZSO, vraćanje zemlje manastiru Dečani i eksproprijacija na severu ‘Kosova’. Ko je ‘Kosovu’ i kosovskim vlastima rekao da je dovoljno samo da izvrše sudsku presudu ‘Ustavnog suda Kosova’ iz 2016. godine i da vrate zemlju manastiru Dečani ostaje nepoznanica. Mi naravno možemo da sumnjamo odakle je sve to poteklo, ali to ne može da bude ni jedini, ni glavni uslov za prijem ‘Kosova’ u Savet Europe”, rekla je Grubješić.
Ako i sam premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kaže da je zemlja vraćena manastiru Dečani samo zbog prijema u Savet Europe, dodaje Grubješić, onda vrlo cinično zvuče objašnjenja da se tu radi o poštovanju vladavine prava.
“Ako su hteli da poštuju vladavinu prava, tu sudsku odluku je trebalo da izvrše pre pet, šest ili sedam godina, a ne sada kada je opet aktualizovano pitanje članstva ‘Kosova’ u Savetu Europe”, smatra Grubješić.
Podseća da je za 27. mart zakazana sednica vanrednog političkog komiteta (Komitet za političke poslove i demokratiju) i navodi da su danas svi članovi komiteta dobili pismo predsednika skupštine privremenih prištinskih institucija Gljauka Konjufce, u kome ih poziva da dođu u što većem broju, jer treba da se glasa za usvajanje preliminarnog nacrta mišljenja koje je Bakojani napravila o pitanju članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope.
“Taj vanredni sastanak komiteta 27. marta ima samo jednu tačku dnevnog reda. To je statutarno mišljenje o aplikaciji za članstvo, koja je podneta 12. maja 2022. godine. Konjufca poziva članove komiteta, u suštini ovo je jedan vid pritiska na članove komiteta da dođu u što većem broju i da glasaju. Jer za glasanje u samom komitetu za nacrt preliminarnog mišljenja potrebna je polovina prisutnih članova”, objasnila je Grubješić i dodala da je Konjufca zahvalio na ubrzanju procedure i da je saopštio da je tzv. Kosovo ispunilo po njima najvažniji uslov za članstvo.
Grubješić je ukazala da se stvorila atmosfera da odjednom ne važe drugi uslovi za prijem tzv. Kosova koje je u izveštaju navela Bakojani, već da je dovoljno da vrate zemlju manastiru Dečani.
“To niti je najvažniji, niti je jedini uslov koji ‘Kosovo’ treba da ispuni. Pošto Savet Evrope kao panevropska organizacija počiva na tri stuba, to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija, ‘Kosovo’ ni po jednom od tih ne ispunjava kriterijume za članstvo”, rekla je Grubješić.
Dodala je da će se, nakon što Komitet da svoje mišljenje o članstvu, koje će, kako navodi, po svoj prilici biti pozitivno, ono dalje uputiti Parlamentarnoj skupštini SE, koja ima svoje redovno zasedanje u Strazburu od 15. do 19. aprila.
Navela je da zemlje koje najviše guraju članstvo tzv. Kosova u Savet Evrope jesu zemlje koje su među prvima priznale jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine, predvođene zemaljama Kvinte.
Grubješić je navela da tzv. Kosovo ne ispunjava ni merila za prijem koje sam Savet Evrope inače zadaje.
“Prvo, u statutu se kaže da članica može da postane bilo koja evropska država koja to želi. Pa upitna je i vrlo problematična sama ta ideja o državnosti ‘Kosova’. Dobar deo sveta ne priznaje ‘Kosovo’ kao državu, ali i 12 članica Saveta Evrope ne priznaje ‘Kosovo’ kao državu. Drugo, ljudska prava, u korpus ljudskih prava spadaju i prava nacionalnih manjina. Da li ‘Kosovo’ zaista može da se pohvali dobrim rezultatima na tom planu? Da li Srbi sa Kosova i Metohije mogu da kažu da uživaju sva ljudska prava koja recimo nudi i omogućava i sam Savet Evrope? Naravno da ne”, rekla je Grubješić.
Objašnjava da smo tako svedoci etnički motivisanih napada na Srbe i atmosfere u kojoj se Srbi sa KiM tretiraju kao strano telo koje treba da ode odatle, i podseća da se ne formira ZSO, koja bi bila garant kolektivnih prava Srba.
“Nema nijednog razloga da se ubrza procedura, a kamoli da se primi ‘Kosovo’ u Savet Evrope. Vrlo je cinično što su se mnogi uhvatili sad oko ove odluke oko vraćanja zemlje manastiru Dečani. 25 godina nakon prestanka sukoba i dalje je potrebno da vojnici Kfora čuvaju manastir Dečani. Pa zašto, od koga, ako je sve u redu, ako je sve kako valja, šta će tamo vojnici Kfora i zašto čuvaju naš manastir”, istakla je Grubješić.
Kao treće merilo za prijem navodi stanje demokratije, objašnjavajući da demokratija znači da građani Kosova i Metohije srpske nacionalnosti mogu da glasaju na izborima u Srbiji, što im je uskraćeno od strane vlasti u Prištini.
Dodaje da ni politički komitet ni parlamentarna skupština ne donose odluke, već da donose mišljenja, dok odluku o članstvu može jedino da donese komitet ministara.
“Od 46 zemalja članica, prošli put kada je pokrenuta procedura za članstvo, u aprilu prošle godine, ‘za’ su glasale 33 zemlje, protiv je bilo sedam (jedna od njih Srbija) i pet je bilo uzdražanih. Da li će ove brojke ostati na budućem glasanju iste, to u ovom trenutku ne znam. Ne mislim da je neko promenio sada već mišljenje, ali ne isključujemo ni takvu mogućnost, nažalost”, rekla je Grubješić.
Navela je da manevarski prostor za Srbiju postoji, iako nije veliki i da se razgovara sa zemljama koje se protive ovakvoj ubrzanoj proceduri za članstvo.
“Do sada su se sve članice u SE primale konsenzusom, nije bilo ni onih koji su bili protiv, ni onih koji su bili uzdržani. Po pitanju ‘Kosova’ konsenzus ne postoji, ali ako ne postoji konsenzus, onda se ide na odlučivanje dvotrećinskom većinom. To znači da bi i nakon tog eventualnog odlučivanja i glasanja Savet Evrope ostao podeljena organizacija. Mogim zemljama članicama, čak i onim koje su odavno priznale nezavisnost ‘Kosova’ se takav scenario ne dopada, da imaju podeljenu organizaciju koja ne može da napravi konsenzus po pitanju prijema nove članice. Dakle, postoji prostor, ali i dvotrećinska većina postoji već neko vreme, nije od juče”, objašnjava Grubješić.
Smatra da bi bilo čudno da najmoćnije zemlje članice Saveta Evrope pređu preko svega o čemu je govorila i da ipak probaju na silu da uguraju tzv. Kosovo u članstvo u SE.
“‘Kosovu’ je vrlo bitno da postane članica Saveta Evrope, jer bi im to otvorilo put ka članstvu u Evropskoj uniji. Kao što znamo, ‘Kosovo’ nije ni kandidat za članstvo u EU, nije čak ni u proceduri, jer je preduslov za sve to članstvo u Savetu Evrope. Njih, kao što znamo, najviše interesuje članstvo u NATO”, zaključila je Grubješić.
