Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da je proširenje Evropske unije veoma složen proces i da je od suštinskog značaja da postoji Evropa koja je celovita i sa kojom SAD mogu da sarađuju.
On je na panelu na panelu “Evropa cela i slobodna: Proširenje kao strateški projekat pomirenja” u okviru Bledskog strateškog procesa rekao da je ono što se dogodilo u Ukrajini nešto što je učinilo jedinstvo Evropske unije veoma važnim, a transatlantske odnose još važnijim.
“Svi smo se složili oko potrebe za jačom i još većom Evropskom unijom. Činjenica je da Evropska unija ima standarde i da ti standardi postoje za članstvo u Evropskoj uniji i da se EU dosta konsultuju sa onima koji nisu članovi, uključujući i nas, ali uključujući i mnoge kandidate”, rekao je Hil.
On je istakao da je mnogo važno da se među zemljama kandidatima razvija osećaj da zajedno rade, da EU želi da primi nove članice, ali da neće da primi i probleme tih zemalja, odnosno da želi da vidi napor da se ti problemi reše.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Tanja Miščević rekla je da Srbija razume značaj dijaloga na proces pristupanja EU, ali da u tom procesu jednostrani potezi koje preduzima Priština nisu u duhu evropskih vrednosti.
Ona je kao primer navela zabranu srpske robe na Kosovu i Metohiji i dodala da to nije u skladu sa CEFT-a sporazumom, kao i da to nije nešto što predstavlja evropsku vrednost.
“Očigledno je da imamo različita mišljenja, a ipak imamo obavezu u okviru stabilizacije. Proces pridruživanja je regionalna saradnja, što znači da ako nismo u stanju da dokažemo da možemo zajedno da radimo, da sarađujemo, da živimo zajedno, znate, to će biti veoma teško dokazati državama članicama EU”, rekla je ona.
Miščević je rekla i da Srbija ispunjava kriterijume za otvaranje Poglavlja 23 i 24, ali da je svesna da postoje geopolitički kriterijumi i uslovi.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Slovenije Marko Štucin podsetio je da je Slovenija dva puta morala da promeni Ustav pre ulaska u EU, što nije bio lak proces i dodao da kada se radi o bilateralnim problemima zemalja kandidata tu postoje dve vrste problema.
“Jedna vrsta problema se obično izmišlja za internu upotrebu određenih političara ili političkih partija u određenoj zemlji i njih je teško rešiti jer se obično borite protiv određenih narativa. Druga vrsta problema su istorijski problemi koji ne idu samo u ratove koje smo imali 90-ih godina nakon raspada Jugoslavije, već idu i mnogo dalje. Oni idu mnogo dalje od Drugog svetskog rata. Oni idu u Prvi, Drugi, Balkanske ratove ili duže u istoriji”, objasnio je Štucin.
On naglašava i da se evropske integracije od samog početka odnose na pomirenje.
“Rekao bih da je to ne samo najuspešniji projekat pomirenja u Evropi, ja bih rekao da je to najuspešniji proces pomirenja ikada na svetu. Dakle, u poslednjih 80 godina nije bilo oružanog sukoba među bilo kojom članicom EU. A kada je reč o bilateralnim sporovima, mislim da je naša obaveza sadašnjih država da podelimo naše iskustvo, a naša iskustva nisu povezana samo sa pomirenjem, već sa ekonomskim rastom, slobodnom trgovinom i dr”, rekao je on.
Na panelu su govorili i Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, ministarka u privremenim prištinskim institucijama Donika Gervala i ministar spoljnih poslova Moldavije.
