Suđenje Nikoli Štimcu za ubistvo komšije Zorana Nedeljkovića na Zvezdari počelo je, posle dve godine, u četvrtak u Višem sudu u Beogradu. Zoran je pretučen i zadobio je teške povrede glave usled kojih je oko mesec dana kasnije preminuo u bolnici. Njegov sin Nemanja za Telegraf.rs govori o tome kako se porodica nosila sa svim što je usledilo nakon smrti Zorana i na koji način se i dalje bore za pravdu.
– Kada se tragedija dogodila, ušli smo u proces verujući da će istina brzo biti otkrivena i da će, s obzirom na postojanje snimka sa kamera, odgovorni odgovarati. Nažalost, to se nije desilo. Okrivljeni se i dalje brani sa slobode, a na teret mu se ponovo stavlja krivično delo teška telesna povreda sa smrtnim ishodom, a ne ubistvo. Ova kvalifikacija dela je neadekvatna. Činjenica je da je od početka pa do kraja bio na respiratoru, u komi, kojoj je mu je život bio ugrožen, gde su lekari preduzeli sve da ga spasu… Vi vidite da se njegov život polako gasi, jer za tih mesec dana, koliko je bio u bolnici, izgubio je 20 kilograma, da su povrede koje je zadobio samo u predelu glave katastrofalne i sve to je ništa drugo nego brutalno i bezobzirno ubistvo. Suočili smo se sa sistemom koji je bio spor, zbunjujući i često delovao kao da ne brine za one koji su najviše povređeni – kaže Nemanja za Telegraf.rs
Kako objašnjava, porodici je najteže pala neizvesnost, čekanje odgovora kojih nije bilo, osećaj da slučaj tapka u mestu, da nema napretka.
– Iako smo dali sve potrebne informacije i imali veliku želju za saradnjom sa nadležnima u cilju rasvetljavanja svih činjenica, to se nije desilo. Posebno želim da istaknem ulogu bivšeg tužioca Dragana Danilovića. Umesto da nam pomogne, svojim ponašanjem je dodatno zakomplikovao ceo proces. “U navedenom predmetu postupao je savesno, ažurno, nepristrasno i u skladu sa zakonom”, to je navedeno u odgovoru Glavnog javnog tužioca posle podnošenja Prigovora na njegov rad. Zbog toga smo izgubili poverenje u rad Višeg javnog tužilaštva i izašli u javnost. A njegova smena, koja je nastupila iz sasvim drugih razloga, nam je donela olakšanje – dodaje.
Ističe da sada, kada je predmet preuzela sudija Višeg suda u Beogradu koja je, kako kaže, “iskusna, profesionalna i temeljna”, porodica konačno ponovo oseća nadu da će nešto da se promeni.
– Moja porodica, kao i mnoge druge koje su izgubile najmilije, zaslužuje pravdu i sistem koji ne okreće glavu od istine. Verujemo da istina mora da izađe na videlo i nastavićemo da se borimo. Zahvaljujem svima koji nas podržavaju, posebno onima koji prate slučaj, izveštavaju i pružaju nam snagu da istrajemo – zaključuje Nemanja.
“Sve povrede bile su na glavi”
Zoranov sin govorio je za Telegraf.rs i nekoliko meseci nakon ubistva. On je tada istakao da je zločin koji se dogodio njegovoj porodici život promenio izkorena. on je tada ispričao da je bilo više incidenata sa komšijama. On je opisao da je Zoran ušao u raspravu sa komšijama zbog postavljene ograde koja je zagradila deo na koji njegov otac i baka iz komšiluka imaju pravo korišćenja.
– Moj otac nije odreagova na to u prvom momentu, ali je tog 25. aprila 2023. godine, pošto je svaki dan kontrolisao šta su radnici koji su radili na renoviranju kuće uradili za taj dan, ugledavši roditelje okrivljenog Nikole Štimca, krenuo u raspravu sa njima oko postavljene ograde. Sve se dešavalo ispred kapije, na trotoaru Ulice Milana Rakića, ispred ulaza u njigovo dvorište. Moj otac je držao kapiju, ne dozvoljavajući im da uđu u dvorište. Tu raspravu je čuo Nikola Š, izašao iz kuće, odgurnuo mog oca, gde je moj otac, pretpostavljam, pokušao da mu uzvrati nakon čega Štimac pesnicom udara mog oca u predelu lica, gde se kapija naglo otvara i moj otac pada i tada mu dotični Nikola Štimac zadaje udarce nogom u predelu glave. Napominjem d aje jedno vreme trenirao kik boks – rekao je ranije Nemanja.
Kako je istakao, iz izveštaja Urgentnog centra se vidi da njegov otac nije imao nikakve povrede po telu i rukama, samo mu je glava bila unakažena. Takođe je u izveštaju navedeno da je nesrećni čovek konzumirao alkohol, ali se ne zna koliko promila alkohola u krvi je imao.
– Kako je on ustao i izašao iz dvorište, ja stvarno ne znam, ali krenuo je teturajući se, tako teško povređen. Imao je frakturu baze lobanje, frakturu čeone kosti, frakturu obe jagodične kosti, frakturu nosnih kostiju, frakturu zidova oba sinusa, impresivne frakture prednjih zidova frontalnih sinusa, komplikovanu frakturu donje vilice, edem u lobanjskoj duplji koji pritiska centre za svest i disanje. Bio je dezorijentisan i zatvorenih očiju jer su mu se već tad stvorili hematomi na oba oka. Nekih stotinak metara niz ulicu se srušio obilno krvareći i tu ga je policija zatekla. Posle dva sata od prijema u Urgentni centar njemu se stanje pogoršalo, primio je transfuziju četiri jedinice krvi, priključen je na respirator i uveden u komu iz koje nije izašao sve do trenutka kada je preminuo. U međuvremenu je imao dve operacije – dodao je.
U međuvremenu se pojavio i snimak napada koji je gledan na suđenju u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a ponovo će biti deo dokaznog materijala pred Višim sudom. Više o tome možete da pročitate ovde.
(Telegraf.rs)