Ministar u Vladi Srbije i potpredsednik SPS Đorđe Milićević rekao je da njegov kolega u stranci Branko Ružić ima pravo da traži određene promene, ali da se to radi unutar stranke. Takođe je rekao da on lično nikada ne bi gostovao u emisiji u koju je njegov kolega otišao.
Na pitanje da li je Branko Ružić u opoziciji Milićević odgovara:
– Moram da priznam da nisam pratio emisiju. Nemojte mi zameriti, ali moram da priznam da mi nije ni sfera interesovanja, niti imam obavezu da gledam tu emisiju, a ako me lično pitate da li bih gostovao na nekim televizijama, moj odgovor je: “Ne bih gostovao”. Znajte da je SPS deo vladajuće koalicije i ponosni smo na ono što smo uradili od 2012. godine. Unutar partije vlada demokratija, ali ukoliko se smatra da treba doći do promene određenih stavova onda to treba rešavati unutar stranke. Ja bih to tako radi – rekao je.
Milićević je istakao da nije čuo za najavu Ružićeve kandidature za predsednika SPS.
– Mi smo imali Kongres stranke. Statut stranke je tu jasan. Nikada nikome nije branio da se kandiduje za predsednika stranke onda kada bude novi Kongres. Ne znam da li su Dačić i Ružić razgovarali, ali verujem da hoće. Mi jesmo imali sednicu Predsedništva i tu nije došlo do bilo kakve promene stava SPS. To znači da ostajemo lojalan partner SNS i Srbiji.
On je zapitao šta znači to da sada kad je teško razmišljate da promenite stranu?
– Koja je to strana? Šta je alternativa? Nema tu podela kada je reč u Vladi na SPS ili SNS, svi radimo svoj posao. Mi posao za koji smo preuzeli odgovornost radimo u najboljem interesu građana i kao tim.
Milićević je po prvi put nakon saobraćajne nesreće govorio o svim unutrašnjim borbama koje je vodio, dok se u isto vreme borio za đivot.
– Znate nije svejedno. Nisam smeo da zaspim noćima, jer nisam znao da će sutra uopšte biti? Meni je svaki mogući napor kritičan. Ali ja se borim i ne odustajem. Ima jedna rečenica koju je napisao Ivo Andrić: “Ono što ne boli nije život, a ono što ne prolazi nije sreća”. To je bila moja vodilja. U njoj se najbolje definiše sve ono kroz šta sam prošao u prethodnom vremenu. Taj proces još nije završen, a ovo je šesta godina. Ja sam zapravo nauči, teško sam naučio koliko je život lep. Koliko je svako novo jutro lepo i koliko treba da se radujete svako jutro što ste se probudili. Nisam tako razmišljao, ali sam na težak način to shvatio. Život me je naterao da dođem do svega toga. Dva i po meseca sam razmišljao da li ima sutra. Dva i po meseca sam čekao jutro. Onda dođete do suštine koliko je život lep i koliko treba da mu se radujemo. Zato svaki mogući trenutak treba posvetiti deci, porodici, to je ono što je zadovoljstvo i što je život. Sve ostalo je prolazno.
On je rekao da je shvatio koliko se vredi boriti u životu kada je nakon dva i po meseca ustao iz kreveta i ponovo učio da hoda.
