ISTORIJSKI DAN U RAČI KOD BAJINE BAŠTE: Završena je izgradnja Muzeja ćirilice
Duga istorija srpske kulture oživela je na mestu svog postanka , u Rači nadomak čuvenog sredovekovnog manastira i Bajine Bašte: završena je izgradnja Muzeja ćirilice, do kraja godine ova institucija od nacionalnog značaja počeće zvanično da radi. Ovim povodom, Maja Gojković, ministar kulture Republike Srbije posetila je kolevku srpske književnosti, naglasivši da se trud isplatio i da će ova institucija postati deo obrazovnog sistema, naglasivši: Kako drugi sebe čuvaju, čuvaćemo i mi sebe.
N. Janković
– Pre dve godine, čelni ljudi Opštine Bajina Bašta pokrenuli su inicijativu, zajedno sa čovekom koji se upisao u istoriju muzike, Oliverom Mandićem, o stvaranju Muzeja ćirilice, ovde u Rači nadomak Bajine Bašte. Snaga argumenata je prevladala, značaj ovog mesta predmet je našeg postanka i opstanka, zato je Ministarstvo kulture podržalo projekat. Nakadašnja škola je rekonstruisana u potpunosti kroz projekat „Gradovi u fokusu“. Prošle godine smo izdvojili 17, ove dodatnih 20 miliona dinara. Građevinski radovi su završeni, predstoji parterno uređenje, izgradnja amfiteatra i formiranje jedne izuzetne postavke – naglasila je Maja Gojković, ministar kulture Republike Srbije – Cilj je da obrazujemo našu decu i da štitimo naše pismo i kulturu. Zato je radost velika, poseban je značaj ovog posla jer u 21. veku ne smemo izgubiti trku sa izazovima modernog vremena u kome deca bolje znaju latinično pismo i strani jezik, od sopstvenog. Naše pismo je značajan deo nacionalnog identiteta.
Muzej ćirilice, postaće deo obrazovnog sistema Republike Srbije a, ministarstva kulture i prosvete, zajedno će se pobrinuti da tako i bude, dodala je Gojkovićeva.
– Muzej ćirilice ćemo otvoriti tokom ove godine.Kako će muzej funkcionisati, kao lokalna institucija ili pod okriljem vlade, pokazaće početni period rada. U izazovima našeg vremena, „mobilni sadržaji“ nisu dovoljni, formiranje ličnosti kod dece mora podrazumevati pristup sadržajima visoke kulture, naš posao je da to sprovedemo u delo – dodala je Gojkovićeva.
Sadržaja budućeg muzeja biće na pretek, ovdašnja zaostavština jednaka je najvećim, probranim kulturnim biserima Evrope.
– Posle parternog uređenja uslediće formiranje postavke. Naše naučne ustanove, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Nacionalni savet za kulturu, katedre naših univerziteta, već rade na ovom poslu. Muzej će dati i odgovore na izazove našeg vremena – rekla je Vesna Đurić, predsednik Opštine Bajina Bašta.
Podsetimo da je Bajina Bašta 2019. godine na inicijativu odbornika Siniše Spasojevića, usvojila Deklaraciju o zaštiti ćiriličnog pisma, koja se poštuje. Ostvarena je saradnja sa Maticom srpskom. Odmah zatim, pokrenuta je manifestacija „Ćirilična baština – dani ćirilice u Bajinoj Bašti“. Izgrađen je Park ćirilice u centru grada.
Danas, Bajina Bašta ima i Muzej ćirilice.
– Krenuli smo malim koracima, a danas imamo reprezentivno mesto naše kulture. Bez podrške i potpunog razumevanja Ministarstva kulture, to ne bi bilo moguće – naglasio je Siniša Spasojević, inicijator kulturnog preporoda u Bajinoj Bašti – Kultura sa sobom donosi i razvoj turizma i ostalih delatnosti, važnih za ovdašnje stanovništvo.
Zato je podsetnik o značaju Rače, važan i poučan: ono što se u prve dve decenije 21. veka dešava svetinjama na Kosmetu, srednjovekovni manastir Rača na kosinama Tare u zapadnoj Srbiji proživeo je u svojoj istoriji – nekoliko puta. Uništavana u prošlosti do temelja, porobljena, drevna zadužbina kralja Dragutina nadomak Bajine Bašte ne samo da je opstala, već se u najtragičnijim vremenima uzdizala kao duhovni i kulturni svetionik nove, savremene Srbije. Takva je, evo, i danas.
Pred Veliku seobu pod Arsenijem Čarnijevićem 1690. godine, ovdašnji monasi Račani u skitu Svetog Đorđa stvaraju obrise prvog srpskog putopisa, drame, romana, autobiografije, memoara, čak i aforizma…
U tadašnjoj Srbiji narodne, usmene književnosti javljaju se do tada nepoznate klice novih literarnih vrsta, a monasi ih u Velikoj seobi nose u fruškogorske manastire, u Beočin, Sent – Andreju… Bez Račana, koje je istorija srpske književnosti svrstala u prvu generaciju građanskih pisaca, ne bi bilo ni druge generacije u kojoj su Rajić, Orfelin, Julinac…Ne bi, bez ove kolevke, malo kasnije, moglo biti ni Dositeja…
Ovdašnji monasi Kiprijan, Jerotej i Hristifor Račanin, začetnici su srpske integracije u evropske kulturne tokove – uz Božiji udeo, oni su tako bili i ostali, čuvari kontinuiteta srpske kulture.
Maja Gojković je posle posete Muzeju ćirilice, posetila manastir Raču i ovdašnje monaštvo.
Manastir Rača, rušen i spaljivan, danas još više uz Muzej ćirilice, posle svih stradanja, najbolji je i najsvetliji primer opstanka. Današnja slika srpskog prosvetiteljskog izvora na obroncima Tare, obnovljenog i sačuvanog, prizor je i slobodnih kosmetskih svetinja – u budućnosti. Istorijska, civilizacijska borba – u Srbiju se vratila. A ova borba se može i mora dobiti.
Svaki kamen Rače o tome svedoči.
JEROTEJEVA MARITIMA
U vitrinama račanske riznice, čuva se fototipsko izdanje prvog srpskog putopisa, bliskog vizantijskom žanru – maritime, „Putešestvije k gradu Jerusalimu“ (1721), Jeroteja Račanina.
Rukopisi Račana danas su rasuti po Evropi, ima ih u više beogradskih zbirki, u Pragu, Zagrebu, Novom Sadu, Bolonji, Sent – Andreji, Cavtatu, Cetinju…
MIROSLAVLjEVO JEVANĐELjE
Malo je poznato da je Miroslavljevo jevanđelje, najstarija srpska rukopisna knjiga, od 1941. do 1945. godine čuvana u manastiru Hristovog vaznesenja u Rači.
Najvažniji spomenik starosrpske pismenosti, skrivan je ispod drvenog poda, u oltaru.
Danas se u račanskoj riznici nalazi fototipsko izdanje dragocene knjige, štampano u Johanesburgu na Vidovdan 1998. godine.
Ovde je Patrijarh srpski gospodin Pavle služio i bio u dva maha. Od 1948. do 1950. i od 1951 do 1955. godine. Deo svetih moštiju kralja Dragutina, ktitora Rače izneo je u manastir, pa ih danas možemo videti i celivati.
