“Srbija je sekularna država”, ova rečenica je suva činjenica i izgovorena je bezbroj puta, najčešće poslednjih meseci preko medijskih emitera Šolakove i Đilasove propagande. Ali šta se zapravo krije iza kontinuiranog nametanja ovog pojma kao osnovnog postulata poimanja društvenog uređenja naše zemlje.
Foto: SPC
Pojam sekularizam skovan je polovinom 19. veka i od tada je imao brojne sledbenike najčešće među intelektualnom elitom, danas ih takođe ima, a broje se u istoj kasti, onoj koja dolazi iz popularnog kruga “dvojke”, tačnije, one samoproklamovane elite davno odrođenje od sopstvenog naroda i države.
Ako se vratimo jedan “skromni” milenijum i zaronimo u bogatu istoriju Srba zaključićemo da su zadužbine, ktitorstva, duhovnost, dinastije, vera, tradicija… bili ključ državotvornosti. Takođe se može zaključiti da su svetitelji rodili, gradili i omeđili našu zeljmu. Stoga se postavlja pitanje logike: može li jedan termin da pomrači milenijumsku baštinu?
Otvora se i jedno novo pitanje, ko su ljudi koji danas napadaju Srpsku pravoslavni crkvu i patrijarha Porfirija zbog iznetih činjenica i stava koji deli sa većinskom Srbijom? Na šta pozivaju njihove vođe? Njihovi prvaci?
Među pokretačima hajke i falangi na društvenim mrežama nalazi se dobro poznati profesor Dinko Gruhonjić, po profesiji još poznatiji srbomrzac, koji je pre samo godinu dana pokrenuo inicijativu kojom bi crkve pretvarao u diskoteke i pabove…
Pomenuti profesor, edukator naše akademske zajednice, buduće intelektualne elite, pozivajući se na pojam sekularne države, omalovažio je i uvredio ključ naše državotvornosti, instituciju patrijarha, koja je vekovima igrala ključnu ulogu u očuvanju srpskog navionalnog identiteta. Nije problem u tome što se isti poistovećuje i identifikuje sa ustaškim zločincem, stvar je ličnog osećaja, ali je problem kada to radi onaj koji ima priliku i datu moć da kreira budućnost našeg društva.