Direktorka Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dolazi u region sa ciljem da promoviše Plan rasta, kao jedan od elemenata proširenja EU.
Joksimović je u izjavi za Tanjug podsetila da je Fon der Lajen, koja danas u Tirani počinje posetu Zapadnom Balkanu, u okviru koje će u petak biti u Beogradu, i pre nego što je preuzela funkciju u drugom mandatu najavila da će joj prioritet biti proširenje na Zapadni Balkan, odnosno generalno proširenje kao tema.
“Geopolitička situacija je takva da je određene procese ubrzala. EU pronalazi načine kako bi ubrzala put zemalja Zapadnog Balkana ka punopravnom članstvu. Jedan od elementa koji se pojavio je pitanje Plana rasta i, u ovom trenutku, Ursula fon der Lajen zapravo dolazi da promoviše prve tranše Plana rasta”, kaže Joksimović.
Ona je dodala da su sve zemlje regiona, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, dostavile Plan reformi i da su ti planovi od strane Evropske unije prihvaćeni.
“Srbija treba da dobije iz prve tranše 112 miliona evra. Ono što smo čuli u prvim najavama je da bi taj novac trebalo da bude potrošen za renoviranje pruge Beograd-Bar, odnosno da bi to zapravo bio zajednički projekat Srbije i Crne Gore”, navela je Joksimović.
Ona je naglasila da je proširenje svakako na agendi EU, što možda u prethodnim periodima nije bio slučaj.
“To je tema političke volje, odnosno unutrašnjih problema u samoj EU i zemljama članicama, gde podrška daljem procesu proširenja među građanima nije visoka i to se nije promenilo. Ali, okolnosti su se promenile i postoji jasna vizija da bez Zapadnog Balkana bezbednost EU ne može biti zakružena. To geopolitičko pitanje, u ovom trenutku, nadvladava sva druga pitanja, pa tako i temu podrške među građanima”, navodi Joksimović.
Dodaje da je, iako EU želi da se taj proces ubrza, vrlo teško predvideti u kom vremenskom roku će se to desiti.
“Jeste želja da se to desi, da se prvi koraci dese recimo negde do 2030. godine. Ali, u okviru pet ili šest godina, koliko je pred nama do 2030. godine, mnoge okolnosti se mogu promeniti kao što su se promenile i u prethodnih pet”, rekla je Joksimović.
Ona je izrazila nadu da je EU u ovom trenutku spremna da se vrati proširenju kao političkom, a ne samo tehničkom procesu i ocenila da će ispunjavanje kriterijuma i dalje ostati visoko na agendi.
“Sa druge strane, u nekom trenutku, pitanje odluke je ipak pitanje političke volje i spremnosti i odlučnosti da se zarad viših ciljeva ovaj region primi u punoprovno članstvo. Da li će do toga doći ili ne, bojim se da je u ovom trenutku zaista rano reći”, rekla je Joksimović.
Ona smatra da cilj EU jeste da se što pre dođe do momenta kada bi bar jedna ili dve zemlje regiona postale punopravne članice i dodaje da nisu sve zemlje u regionu u istom stadijumu procesa pregovora.
“Crna Gora i Srbija u ovom procesu značajno napreduju, tako da se pretpostavlja da ne postoji više tema velikog proširenja kao što je to bio moment kada je ušlo 10 novih zemalja članica. Ali, sa druge strane, princip koji bi podrazumevao da svaka zemlja koja ispuni kriterijume, korak po korak, jedna po jedna, ulaze u punopravno članstvo, to je nešto izglednije kao strategija EU u ovom trenutku”, ocenjuje Joksimović.
Kada je reč o imenovanju Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Joksimović kaže da sama činjenica da je neko specijalni izaslanik za neku zemlju podrazumeva da je njegova uloga da radi na tome da ta zemlja ispuni kriterijume i da se približi EU.
“Postavlja se pitanje izjava u prošlosti u kontekstu njegovog mišljenja o onome što se u ovom trenutku dešava u Srbiji, ali ja sam sigurna da će i Picula, a i Vlada Republike Srbije gledati da nađu zajednički jezik, kako bi se za izvestioca našli oni argumenti koji bi pomogli u prilog tome da Srbija želi da ispuni sve kriterijume do 2027. na način kako je to iz Vlade Republike Srbije i najavljeno”, kaže Joksimović.