Danas, 2. aprila 2025. godine, navršava se tačno devet dugih i mučnih godina od svirepog ubistva pevačice Jelene Krsmanović Marjanović (33) iz Borče. Ovaj zločin, koji je zbog svoje brutalnosti, misterioznih okolnosti i kasnijih pravnih obrta postao jedan od najpraćenijih i najkontroverznijih slučajeva u novijoj srpskoj istoriji, i dalje ostaje bez konačnog odgovora. Dok javnost i porodica žrtve čekaju pravdu, senka sumnje i nerešena pitanja lebde nad nasipom u Crvenki, a ponovljeno suđenje Jeleninom suprugu, Zoranu Marjanoviću, dodatno produbljuje neizvesnost.
Kobni dan na nasipu u Crvenki
Sve je počelo tog subotnjeg popodneva, 2. aprila 2016. godine. Jelena Marjanović, prema svedočenju njenog supruga Zorana, otišla je na trčanje nasipom u borčanskom naselju Crvenka, mestu koje su mnogi rekreativci koristili za šetnju i odmor, ali koje u pojedinim delovima može biti prilično izolovano.
Prema rečima svedoka, krenula je da trči, a on je odmah krenuo za njom. Prema navodima optužnice, “navukao” ju je da se spusti u podnožje nasipa, na samom kanalu, koje sa ulice nije vidljivo, te je to, samim tim, bio “idealan” teren za ubistvo. Dete je, navodno, ostalo na delu nasipa sa kog se ništa ne vidi od drveća.
Zoran Marjanović je nastanak prijavio 2. aprila nešto pre 20 sati, tvrdeći da je nestala dok je on bio sa njihovom tada petogodišnjom ćerkom. Usledila je opsežna potraga u kojoj su učestvovali policija, žandarmerija i građani. Potraga je tragično okončana sutradan, 3. aprila, kada je Jelenino beživotno telo pronađeno u kanalu punom vode, nedaleko od mesta gde je navodno poslednji put viđena. Najpre je pronađen Jelenin mobilni telefon, a potom i njeno telo.
Prizor je bio stravičan – obdukcija je pokazala da je ubijena između 16.30 i 17 sati tupim predmetom, kojim joj je zadato oko 20 udaraca po glavi i telu, kao i da se mesto zločina nalazi na oko 50 do 100 metara od mesta na kom je telo naposletku pronađeno.
Po prvim informacijama, pevačica je oteta i ubijena na nasipu. Zatim se pojavila verzija da je usmrćena sa jedne, a zatim bačena u kanal sa druge strane nasipa. Jedna od verzija je bila i da je oteta na nasipu, strpana u automobil u kom je ubijena izvan Borče, a zatim bačena u kanal. Spominjalo se i da je Jelena bila živa kada je bačena u kanal sa žabokrečinom, jer joj je tokom obdukcije nađena voda u plućima.
I sumnja na to ko bi mogao da bude ubica menjala se iz dana u dan. Svaki biciklista, čovek sa štapom, vozač plavog karavana postao je sumnjiv. Tokom istrage je saslušano više od 300 svedoka, a cela Zoranova porodica poligrafski je testirana.
Istraga u ćorsokaku: Misterija oružja i terena
Od samog početka, istraga se suočila sa ogromnim izazovima. Nasip i okolni teren, sa gustom vegetacijom i kanalom, predstavljali su težak teren za pretragu i prikupljanje dokaza. Najveća enigma, koja do danas nije rešena, jeste oružje kojim je zločin počinjen.
Uprkos višegodišnjim naporima, uključujući i isušivanje dela kanala i detaljno pretraživanje terena specijalizovanom opremom, predmet kojim su Jeleni nanete smrtonosne povrede nikada nije pronađen. Ovaj nedostatak ključnog materijalnog dokaza ostavio je ogroman prostor za spekulacije i značajno otežao posao tužilaštvu, koje je moralo da gradi slučaj pretežno na posrednim dokazima.
Optužnica navodi da je Zoran iskoristio poverenje svoje supruge i činjenicu da nije očekivala da će da je napadne, te da ju je “besomučno udarao u potiljak metalnom šipkom koju je znao gde treba da sakrije, a da nikada ne bude pronađena”.
– Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice da je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu. Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoce da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome – navedeno je tada iz Tužilaštva.
Policija je na nasipu, u blizini mesta na kom je pronađeno telo, iskopala 10 predmeta koji su poslati na veštačenje. Pronađeni su tesarski čekić, šrafciger, ključ za točkove, kao i kamenje različitog oblika, koje je tada poslato na analize da bi se, na osnovu povreda na glavi i telu, utvrdilo da li je napadač neki od tih predmeta koristio tokom izvršenja ubistva.
Postavlja se pitanje da li je oružje pažljivo sklonjeno, da li je potonulo duboko u mulj kanala, ili priča ima sasvim drugačiji tok?
Pravni lavirint: Od maksimalne kazne do novog početka
Put do pravde u ovom slučaju pokazao se kao izuzetno trnovit i nepredvidiv. Zoran Marjanović, Jelenin suprug, od početka je bio osoba od interesa za istragu, ali je uhapšen tek godinu i po dana nakon ubistva, u septembru 2017. godine.
Usledilo je dugotrajno i medijski izuzetno praćeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu. U julu 2022. godine, sudsko veće donelo je prvostepenu presudu kojom je Marjanović proglašen krivim za teško ubistvo i osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.
Mnogi su tada pomislili da je slučaj konačno zaključen. Međutim, krajem 2023. godine, Apelacioni sud u Beogradu šokirao je javnost ukidanjem ove presude i vraćanjem predmeta na ponovno suđenje. Kao ključni razlog navedeni su nedostaci i nejasnoće u prvostepenoj presudi, pre svega u pogledu nedvosmislenog utvrđivanja tačnog vremena, mesta i načina izvršenja krivičnog dela na osnovu izvedenih dokaza. Ova odluka, retka za tako teška krivična dela i maksimalne kazne, ponovo je otvorila sva pitanja.
Nestao signal telefona
Signal Zoranovog telefona izgubio se u 16.38 sati, dok se vratio u 17.04. Do danas veštaci za telekomunikacije nisu objasnili šta je Zoran uradio kako se njegov telefon ne bi pojavljivao na baznim stanicama.
Deset minuta nakon što je njegov telefon ponovo registrovan, kamera ga je snimila kako sa ćerkom ide iz smera od mesta na kom je ubijena Jelena.
Tužilaštvo tvrdi da je susret Jelene i Zorana oko 17 sati na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja “bio neizbežan”. Istakli su da je “evidentno da je Zoran više puta zvao suprugu telefonom iz zone mesta ponovnog uključenja na mrežu”. On je potom pozvao brata i to pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema rampi Šljunkara.
Bitka dokazima: Veštačenja, svedoci i sumnje
Ponovljeni sudski postupak, koji je trenutno u toku pred Višim sudom, ponovo prolazi kroz složeni proces izvođenja dokaza.
Tužilaštvo pokušava da dokaže Marjanovićevu krivicu kroz lanac indicija: analize blata pronađenog na njegovim pantalonama koje navodno odgovara blatu sa mesta zločina, veštačenja baznih stanica mobilne telefonije koja bi trebalo da pokažu njegovo kretanje kritičnog dana, iskaze svedoka koji su ga videli na nasipu, kao i medicinska i DNK veštačenja.
Sa druge strane, odbrana Zorana Marjanovića osporava svaki od ovih dokaza, tvrdeći da su posredni, podložni različitim tumačenjima i da ne dokazuju van razumne sumnje da je on počinio ubistvo. Ukazuju na nedostatak direktnih dokaza, poput otisaka prstiju na žrtvi ili samog oružja, i ističu navodne nelogičnosti u optužnici.
Ročišta protiču uz detaljna ispitivanja veštaka različitih struka – sudskih medicinara, trasologa, telekomunikacionih stručnjaka.
Zoran Marjanović: Između optuženičke klupe i negiranja krivice
Zoran Marjanović se tokom celog postupka, koji traje već godinama, brani sa slobode. Od prvog dana kategorički negira bilo kakvu umešanost u ubistvo svoje supruge.
Njegov stav u sudnici, prema izveštajima, uglavnom je miran, a njegova priča o događajima tog dana ostala je uglavnom dosledna, iako su je tužilaštvo i deo javnosti dovodili u pitanje.
Njegova porodica, pre svega otac Vladimir i brat Miloš, koji su takođe bili pod lupom javnosti i istrage u ranim fazama, pruža mu podršku.
Nerešena enigma Borče: Potraga za istinom se nastavlja
Ubistvo Jelene Marjanović postalo je mnogo više od običnog slučaja iz crne hronike. Pretvorilo se u medijski spektakl i društveni fenomen.
Gotovo da nema dana da se u nekom mediju ne pojavi novi detalj, spekulacija ili “ekskluzivna” informacija, često nepotvrđena ili senzacionalistička. Ovaj slučaj je postao predmet bezbrojnih analiza, teorija zavere, pa čak i inspiracija za različite sadržaje.
Dok je medijska pažnja donekle doprinela da slučaj ne padne u zaborav, ona je istovremeno stvorila ogroman pritisak na istragu i pravosuđe, a neretko je dovodila i do “suđenja pre suđenja”, kontaminirajući javno mnjenje i otežavajući objektivno sagledavanje činjenica.
Devet godina nakon što je Jelenin život brutalno prekinut, Srbija i dalje čeka odgovore. Ko je ubio Jelenu Marjanović? Zašto? Kako je tačno zločin izveden? Da li će ponovljeno suđenje Zoranu Marjanoviću konačno doneti pravosnažnu presudu i staviti tačku na ovaj slučaj, ili će misterija nastaviti da živi? Ova pitanja ostaju otvorena. Potraga za istinom o tragediji na nasipu u Borči se nastavlja, a njeno razrešenje predstavlja jedan od najvećih izazova za srpsko pravosuđe i društvo u celini.
(Telegraf.rs)