ONO što se danas dešava na ulicama Srbije, a pre svega glavnog grada – od otvorenih pretnji, blokada glavnih ulica, napada na institucije, pa sve do vrlo ozbiljnih priprema nasilnih akcija čiji je cilj izazivanje građanskog rata, nije delo samo grupe radikalno raspoloženih blokadera, već iza svega stoji paralelni tužilački sistem koji ih je vremenom doveo u poziciju moći i potpunog odsustva svesti o kažnjivosti. Naprotiv – upravo oni od njih prave „heroje“ koji će, navodno, „osloboditi Srbiju“.
Foto Novosti
Pomenuti sistem ne čine institucije same po sebi, već ljudi iz samog vrha pravosudne grane vlasti koji su planski i sa jasnim političkim ciljem podržavali i stvorili ono što se sada pretvorilo u otvorenu pretnju opstanku države.
Zagorka Dolovac, Bojana Savović, Miša Majić, Radovan Lazić, Boris Majlat, Branko Stamenković, Slobodan Josimović, Ivana Pomoriški, Branislav Lepotić, to su samo neka od imena paralelnog pravosudnog sistema bez kojih blokade ne bi trajale ni sedam dana. Njihove odluke, ignorisanje zakona ili njegova selektivna primena stvorili su generacije „uličnih heroja“ koji veruju da se zakon ne odnosi na njih. I to, naravno, nije slučajno, već je deo projekta koji je logistički i finansijski podržan od strane zapadnih sponzora.
Zaplenjene beleške, oružje i plan blokadera za Vidovdan više ne ostavljaju prostor za sumnju. Rušenje kuće vlasnika jedne od televizija, upad u RTS, Informer, Pink, RIK, zatim nasilni ulazak u Pionirski park gde su stacionirani studenti koji žele da se vrate na nastavu, napad na Više javno tužilaštvo u Beogradu, hakerski napadi i obračuni s policijom – samo su neke od akcija koje su najavljene za jedan od najvećih srpskih nacionalnih praznika.
U rečima koje su jasno upisane u „plan rada“, ali i u snimcima koje je policija i Bezbednosno-informativna agencija pribavila sa plenuma nekoliko fakulteta u Beogradu, gde se pored nasilnih akcija predlažu i akcije u kojima se procenjuje koja će naneti najviše štete budžetu Republike Srbije, vidi se da nije reč o porukama revoltiranih studenata, već o očiglednim instrukcijama terorističkih grupa sa jasno ciljanim metama koje pripremaju udar na državu.
Učesnici planiranih akcija izražavaju spremnost i na obračune sa policijom i navode da će im taj sukob ići u korist, računajući pre svega na prozapadne medije koji će od njih napraviti žrtve, ali i na ishod desetina prethodnih postupaka, gde su slične radikalne akcije izvodili blokaderi i gde su svi do jednog pušteni na slobodu upravo zahvaljujući ovom paralelnom tužilačkom sistemu.
Šef Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Boris Majlat i predsednik Visokog saveta tužilaštva samo nekoliko dana ranije javno su održali sastanke sa ideolozima ovih blokadera, Dinkom Gruhonjićem i Veranom Matićem, koji nisu samo tajni šaptači, već aktivna logistička podrška i učesnici plenuma. Zato ne čudi poruka poput:
„Posle Slavije skidamo prsluke. Ako hoćete da pravite sranja – zamaskirajte se.“
Ovo je deo interne zaplenjene prepiske. Na društvenim mrežama postoji niz naloga koji se predstavljaju kao studenti u blokadama i koji javno pozivaju na nasilje. Ali Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije podnelo nijednu jedinu optužnicu. Pojedini delovi tužilaštva uopšte ne funkcionišu. Jedino koje radi jeste Više javno tužilaštvo u Beogradu – upravo zato je meta. I upravo zato se u svim planovima pominje kao prepreka koja „mora biti blokirana“.
Bojana Savović, tužiteljka koja je trebalo da bude instrument zakona, sada je instruktor otpora. U emisiji „Utisak nedelje“ objašnjava kako hapšenja osnažuju protestante:
„Prvi put ih uhapse – stres. Drugi put – manje. Treći put – znaju šta da rade. Postaju heroji.“
Kada tužilac jasno zauzme jednu stranu u postupku – i to osumnjičene za krivična dela – i nazove ih „herojima“, tu više nema govora o bilo kakvoj pravdi, već o otvorenom političkom učešću u rušenju ustavnog poretka.
Međutim, pomenuti tužioci ne bi mogli ovako da istupaju, zahtevajući puštanje na slobodu osumnjičenih terorista i glorifikujući njihova dela, da se na čelu Vrhovnog javnog tužilaštva ne nalazi Zagorka Dolovac. Nakon ustavnih promena – nesmenjiva, i glavni i odgovorni akter ovog državnog udara iznutra.
Jer dok jedni hapse, drugi sabotiraju. Dok jedni podižu optužnice, drugi ih pravno guše. I taj krug bezvlašća i samovolje doveo je do sadašnje situacije.
Nedavna hapšenja lica kao što su Ivan Matović i Novica Antić samo su površina. Unutar razotkrivene mreže, pored planova za upad na institucije, otkrivena je i namera korišćenja vatrenog oružja, napada na policiju i koordinacije sa samozvanim ratnim veteranima.
Među pronađenim porukama stoji čak i termin:
„Ubistvo Murata na Vidovdan“.
Sve to je moguće samo ako postoji garancija zaštite. A nju su dobili od Dolovac, Savovićke, Božovićke, Majića, Majlata, Stamenkovića i ostalih tužilaca i sudija koji su od pravosuđa napravili sklonište za političke teroriste s ulice.
I zato, nemojmo više da se čudimo „otporu“. On je organizovan. Ima strukturu, finansiranje, medijsku zaštitu i – najvažnije – institucionalnu logistiku.
Na udaru je država. Ali najteža posledica nije haos na ulicama. Najteža posledica je podrivanje poverenja u to da zakon još postoji. A on neće postojati – dok se paralelni sistem ne razbije. I dok svi koji su svojim delovanjem doveli do ovoga ne odgovaraju – po zakonu koji su dužni da brane.
(Vaseljenska.tv)