Generalni direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku Gert Jan Kopman izjavio je danas u Briselu da je uveren da će Klaster 3 u pristupnim pregovorima EU sa Srbijom uskoro biti otvoren i istakao da Srbija nije samo tehnički, već u potpunosti spremna za to.
“Siguran sam da će klaster uskoro biti otvoren. Ponavljam ovo, prilično sam siguran da će klaster uskoro biti otvoren”, rekao je Kopman na skupu pod nazivom “Samit EU-Zapadni Balkan: obnovljen pristup regionu”, čiji je domaćin organizacija Prijatelji Evrope.
On je ukazao da se vodi velika debata o geopolitici nasuprot zaslugama i ocenio da je “dobra vest” što je u stvarnosti reč i o jednom i o drugom.
“Mislim da je ovo veoma, veoma važna poruka. Moraćete to da uradite na osnovu zasluga. Ali moraćete da prođete i geopolitički test”, rekao je on i dodao da postoji termin za to, a to su klauzule za uravnoteženje.
Kao dobar primer kako to funkcioniše naveo je Klaster 3.
“Morate da ispunite tehničke kriterijume. A po zaslugama, Srbija je odavno spremna. Ali postoje i klauzule za uravnoteženje, koje se odnose na šire političke procese kao što je usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i šire. Usklađivanje sa vrednostima EU izvan pravnih tekovina, proces regionalne integracije, odnosi sa Kosovom, sve ove stvari su važne”, rekao je Kopman.
On je dodao da je stav Komisije da je na testu ravnoteže Srbija napredovala i da zato on smatra da Srbija nije samo tehnički spremna, već je u potpunosti spremna i da klaster treba otvoriti.
Ukazao je da je Srbija je povećala svoju stopu usklađenosti za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU sa 51 odsto na 57 odsto.
“Događa se mnogo promena. I mislim da je ovo veoma, veoma dobrodošlo”, rekao je Kopman i dodao da je predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić u pravu kada kaže da “ne morate biti potpuno usklađeni”.
“Bilo bi sjajno da ste danas potpuno usklađeni, ali ako danas niste potpuno usklađeni, to nije problem sam po sebi. Ali ono što treba da pokažete je put ka potpunom usklađivanju do datuma pristupanja”, rekao je Kopman.
On je dodao da ne vidi u tom smislu nikakvu kontradikciju između geopolitike i principa zasnovanog na zaslugama.
“Potrebno vam je oboje”, poručio je Kopman.
Istovremeno je priznao da je proces možda predugo trajao, ali tvrdi da ni reforme možda nisu dovoljno brzo napredovale.
“Ono što mi takođe vidimo, a to je nešto na šta zapravo treba da gledamo veoma ozbiljno, postoji novi zamah, ne samo u EU, već i u zemljama u smislu tempa reformi”, rekao je Kopman.
On je dodao da region Zapadnog Balkana “kada zaista želi nešto da uradi, može da radi stvari izuzetno brzo i može da radi izuzetno naporno”.
“Dakle, na toj noti optimizma, mislim da ne treba da očajavamo. Postoji mnogo složenosti, ali imamo i mnogo rešenja”, poručio je Kopman.
Istakao je i da su procedure za pridruživanje EU komplikovane, ali je ocenio da je EU sposobna da donosi odluke kada je to važno i da, ako se radi drugačije i fokusirano, moguć je brz napredak.
“To je pitanje političke volje”, rekao je Kopman i kao primer naveo da predviđa da će biti postignut dogovor sa Moldavijom o suštini Plana rasta za tu zemlju pre nego što se ta uredba primeni jer je tako učinjeno i sa Zapadnim Balkanom.
Kopman je ocenio i da su reformske agende na koje su ove zemlje pristale ambicioznije od reformskih agendi većine država članica EU.
“I mislim da treba da budemo veoma, veoma oprezni da ne upadnemo u zamku uslovljavanja proširenja promenama u pravilima i procedurama.Jer tada ćemo zaista biti u nevolji. To nije neophodno”, zaključio je Kopman.
