NOVE rekonstrukcije srpskih srednjovekovnih insignija, poput sevastokratorskog venca Stefana Prvovenčanog, oklopa i mača cara Dušana, odežde kralja Stefana Prvovenčanog, kraljice Kataline i despota Jovana Olivera, dospele su u Istorijski muzej Srbije, na izložbu “Čekajući stalnu postavku”.
Foto zlatarska radionica Marsela i Simona Čivljaka
Ali, i kruna Mihaila Stonskog, koja pripada mnogo manje poznatom, a posetiocima izutetno atraktivnom periodu, pre naše najslavnije srednjovekovne loze.
– Prednemanjićki period podrazumeva tri dinastije – Vojislaviće, Višeslaviće i Vlastimiroviće, pre stvaranja celovite srpske države, koje su bile na čelu knežina – priča, za “Novosti”, dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije. – To je period o kome se malo pisalo i istraživalo, a češće nagađalo. Uz temeljan naučni pristup, njime su se bavili naši spoljni saradnici, mladi istoričari, vizantolozi. Zato smo i mogli da u saradnji sa stručnjacima za stare zanate, kao eksponate prikažemo verne rekonstrukcije predmeta iz ovog vremena.
Naime, za potrebe IMS, i stvaranja upravo ovog dela buduće stalne postavke dr Predrag Komatina, viši naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU, magistar Marko Aleksić, areholog specijalizovan za srednji vek i profesor dr. Viktor Savić, sa Instituta za srpski jezik SANU, napravili su opsežne naučne elaborate. Na osnovu njihovih znanja umetnik Predrag Milošević naslikao je dva platna velikih dimenzija (dva i po puta jedan i po metar), koja će se u dogledno vreme priključiti postavci.
Foto privatna arhiva
– Na jednoj slici je predstavljen Višeslav sa krstionicom, dok su na drugom paltnu Vlastimirovići – otrkiva Bojićeva detalje umetničke vizije vladara iz 8. veka. – Za krstionicu, dr Komatina napravio je čitavo istraživanje, poslao ga kolegi u Split na recenziju, i tek kada je dobio pozitivno mišljenje, Milošević je naslikao. Prostor Breze, u blizini Sarajeva, gde se nalaze ostaci stare bazilike (na slici su rekonstruisani i njeni stubovi), odakle je i krstionica, prikazuje i deo metoha, na kome su konji, koji su se tada gajili. Sve to naslikano je i na osnovu konsultacija sa magistrom Aleksićem, kao i detalji vezani za porteret samog Višeslava. On je naslikan kao markantan, lep čovek, pravi Sloven, sa riđkastom kratkom kosom i kratkom bradom. Tu se razlikuje od Nemanjića koji su svi nosili duge kose i brade. Obučen je krajnje jednostavno. Na sebi ima vizantijski krst, koji je dodeljivao car, a može se smatrati da ga je dobio kao rodonačelnik svoje dinastije i vladar te knežine. I kaiš koji je na njemu tačno pripada toj epohi, kao i mač.
Dolazak Srba na Balkan
I. Marinković
JEDAN deo buduće stalne postavke baviće se i doseljavanje Srba na Balkan, koji će takođe biti predstavljen prema izučavanjima profesora Savića.
– Znamo da su više vekova pre nego što su konačno prešli Dunav Srbi bili u Tabanu, u Budimu, ali i Čurugu, gde su imali veliko naselje – kaže Dušica Bojić. – Vekovima su živeli tamo i prelazili reku više puta, gde su ostajali i po dvadeset godina, krećući se uglavnom prema primorju. Onda bi se vraćali na drugu stranu Dunava. Nije jednostavno pratiti taj proces seoba. Mi uglavnom pišemo o vremenu kada su se stalno nastanili na Balkanskom poluostrvu, u 7. veku, što je po zapisima Konstantina Porfirogenita, iz 10. veka.
Oko izgleda čizama, Miloševiću je pomagala Jelena Stokuća, koja je doktorirala u Bostonu, gde je četiri godine izučavala i srednjovekovnu odeću i obuću sa pravoslavnih prostora. Predviđeno je da na postavci bude i interaktivna karta, koju će uraditi dr Komatina, koji je autor i teksta o prednemanjićkom periodu, čiji se deo trenutno nalazi na izložbi.
– Na slici na kojoj su Vlastimirovići, već polovinom 9. veka, oni love sa sokolovima i imaju i hrtove, Mutimir ima krst na grudima, iza njega je Gojnik, koji drži jedan svitak sa koga čita pisanije, a Strojimir sedi i drži pečat – nastavlja sagovornica. – Original tog pečata imamo u svojoj zbirci kao najstariji eksponat o srpskoj državnosti, a replika je na izložbi. U pozadini su Crkva Svetog Petra i Pavla u Novom Pazaru, kao i oružje. Obe slike su “blurovane”, a valdari na njima se vide kao u izmaglici, snoviđenju.
Foto privatna arhiva
Na izložbi Vojislaviće već zastupa prvi srpski kralj Mihailo Stonski, sa početka 11. veka. Njegovu odeždu, koja naliči venecijanskoj, sa uzanim pantalonama uvučenim u čizme, uradila je takođe Stokuća, prema uzoru sa freske u manastru Stonu, dok je ručno rađen nakit napravila Danijela Šćekić. Autor lutaka je vajar Darko Kuzmanović.
– Na fresci on u rukama drži veliki manastir, od koga je ostao jedan mali deo koji je renoviran, ali zaključan – priča direkorka IMS. – Nedavno je u Trebinju bio arheološki skup, čiji su učesnici otišli u Ston, ali nisu mogli da uđu unutra. Koleginice Vanja Vuksan i Vesna Pop Lazić, kada su radile izložbu “Kraljevi i svetitelji srpski”, takođe nisu mogle da uđu.
Srbin – vuk, Turčin – zmija….
U SVOM obimnom i utemeljenom naučnom radu, pravljenom za potrebe IMS, profesor dr Viktor Savić, Srbe je predstavio sa vučjim kožama i glavama, obnažene do pojasa, sa pripitomljenim vukovima koji trče ispred njih – ističe sagovornica. – Srbi imaju vuka kao svog zaštitnika, a Savić je prikazao i druge narode Evrope, i životinje i ptice koje su bile njihovo obeležje. Frank je lav, Turčin – zmija, Saracen – vepar, Jermenin – gušter, Gruzin – ovan, Sirijac je bizon, Čeh – jelen, Almanac – pas, Persijac – vrana, Tatarin je gonič (pas), Kumanin – lepopard, Bugarin je bik, Grk – lisica, Vlah – mačka, Albanac – dabar, Ugrin – rak, Rusin – vidra, Nemac – svraka, Litvanac tur (divlji bik), Cakonijac – jež, Saksonac – konj, Indijac – golub, Jevrejin – jazavac, Egipćanin – jarac…
Na postvaku je sada ušla rekonstrukcija mogućeg izgleda krune Mihaila I Vojisavljevića, kako je puno ime ovoTekstg vladara. Po ugledu na istu fresku sa Pelješca, izradila je zlatarska radionica Marsela i Simona Čivljaka:
– Kruna ima formu venca na čijim vrhovima se nalaze četiri krsta i specifična je po tome što se ovakav oblik krune sreće u kratkom istorijskom periodu samo kod vladara Engleske, Nemačke i Norveške. Urađena je od pozlaćenog srebra i ukrašena slatkovodnim biserima, kao i zelenim ahatom, zelenim oniksom, žadom, hrizoprasom, plavim sintetičkim safirom i ametistom, obrađenim u obliku ovala, pravougaonika i kruga – zaključuje Dušica Bojić.
Foto V. Kurucić