Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da je pitanje zašto još uvek ne postoji Zajednica srpskih opština više pitanje za privremene prištinske institucije i da ne vidi razlog da se ne krene dalje, posebno nakon predstavljanja evropskog nacrta statuta.
On je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da je statut sačinjen veoma pažljivo, u razrađenom i dugotrajnom procesu, uz podršku i pomoć Nemačke, Francuske, Italije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i uz doprinos nezavisnih međunarodnih pravnih stručnjaka i mišljenje stručnjaka iz Saveta Evrope.
“Uveren sam da evropski nacrt statuta u potpunosti poštuje pravni poredak Kosova. Takođe smo u najvećoj mogućoj meri uzeli u obzir crvene linije obe strane. To je evropski način za rešavanje osetljivog pitanja manjinskih prava i zaštite i odražava najbolju evropsku praksu. Zato bih tvrdio da ono što funkcioniše za države članice EU i Savet Evrope – dve međunarodne organizacije kojima Kosovo želi da se pridruži, svakako treba da bude prihvatljivo i za Vladu Kosova”, rekao je Lajčak.
On je pojasnio da procedura predviđena sporazumima iz 2013. i 2015. godine sadrži dve “bezbednosne provere” u pogledu ustavnosti statuta ZSO, odnosno da će nakon usaglašavanja u okviru dijaloga, gde se prvo izjašnjava vlada privremenih institucija, Statut biti upućen na razmatranje takozvanom Ustavnom sudu u Prištini, što znači da i taj sud ima reč.
“Zato Vas pitam – šta može da pođe po zlu? Kako bi ZSO mogla da bude štetna ili opasna po Kosovo ako Ustavni sud ima konačnu reč o Statutu? Takođe, uveren sam da će na kraju ZSO biti uspostavljena jer je Kosovo dužno da to učini po međunarodnom pravu. Vlada ne može zauvek da izbegava ispunjenje ove obaveze. To je obaveza koju je tadašnja vlada dobrovoljno preuzela 2013. Briselski sporazum iz 2013. takođe je ratifikovala Skupština Kosova dvotrećinskom većinom”, rekao je Lajčak.
Dodao je i da međunarodna zajednica takođe vidi neuspostavljanje ZSO kao pitanje vladavine prava i da je reagovala u skladu sa tim, u kontekstu zahteva za članstvo Prištine u Savetu Evrope.
“Pitanje ZSO je veće od ‘jednostavne’ obaveze iz dijaloga. On odražava pristup vlade zaštiti ljudskih prava, pravima nevećinskih zajednica i vladavini prava”, ocenio je Lajčak.
Na pitanje zašto na pregovorima u Briselu nije bilo dogovora o uredbi tzv. CBK i dinaru između delegacija Beograda i Prištine i šta misli šta bi bilo rešenje za dinar na Kosovu, Lajčak je rekao da je Brisel upozoravao na posledice koje uredba može da ima na svakodnevni život Srba na KiM i drugih zajednica.
“U tom procesu smo takođe predstavili privremeni kompromisni predlog koji je u najvećoj mogućoj meri uskladio stavove strana. Međutim, strane nisu mogle da se saglase oko nekoliko njegovih elemenata. Kao deo našeg predloga, predložili smo stvaranje privremenog novog tela ili preduzeća koje bi se bavilo distribucijom finansijske podrške najugroženijima. Nažalost, nije bilo moguće pronaći zajednički jezik o tome šta bi ovom novom preduzeću bilo dozvoljeno da radi a šta ne, ko bi mogao da ga koristi i kako bismo mogli da upravljamo finansijskom pomoći iz Srbije prema institucijama na KiM koje podržava Srbija”, rekao je Lajčak.
Dodao je da je cilj privremenog rešenja bio da se Srbima na KiM i drugim zajednicama koje ispunjavaju uslove, kao i institucijama koje finansira Beograd, kao što su škole i bolnice, omogući da dobiju sredstva od Srbije, dok se ne pronađe trajno rešenje.
“Spremni smo da sazovemo još jedan sastanak na ovu temu čim strane pokažu spremnost da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje. Nažalost, u ovom trenutku to nije slučaj, što na kraju šteti ljudima na Kosovu. Izrazili smo zabrinutost zbog zatvaranja i konfiskacije kancelarija srpske Poštanske štedionice na severu Kosova bez prethodne najave ili koordinacije i to samo nekoliko dana nakon poslednjeg sastanka u dijaloga na ovu temu. Akcija je u tom trenutku bila nepotrebna i može se kategorisati kao eskalirajuća”, rekao je on.
Lajčak je dodao i da su ga zamolili da ostane još malo u tom poslu, tako da on nastavlja sa radom.
Kako je rekao cilj njegove ovonedeljne posete Prištini i Beogradu jeste razgovor o narednim koracima i programu rada za naredni period, sa fokusom na deblokadi primene Sporazuma o putu ka normalizaciji.
“Uveren sam da će Sporazum na kraju biti primenjen”, zaključio je on.
