MED ČUVA I DEKLARACIJA: Udruženje “Pomoravlje” pokrenulo borbu za označavanje falsifikata
ČINjENICA da je na tržištu sve više falsifikovanog meda, pretežno iz uvoza, nagnala je pomoravske pčelare da započnu borbu za analizu tog proizvoda, odnosno da na deklaracijama obavezno mora da bude naznačeno odakle potiče.
FOTO: Privatna arhiva
U međuvremenu, članovi Udruženja pčelara “Pomoravlje” podržavaju odluku države da poveća kontrolu uvoznog meda, pa je tako minule sadmice uzeto više od stotinu uzoraka i rezultati analiza uskoro bi trebalo da budu obelodanjeni.
Podsetimo, lane je od 25 uzoraka utvrđeno da su 22 falsifikata, ali su prodavnice i dalje pune tog meda…
Pčele
UDRUŽENjE “Pomoravlje” okuplja 130 pčelara, koji ukupno poseduju desetak hiljada pčelinjih društava.
– Važno je da se probudi svest o značaju pčela, jer je čovek neodgovornošću i nekontrolisanom upotrebom pesticida pobio sve prirodne oprašivače, među kojima su one najbrojnije. O stepenu ugroženosti svedoči i procena da, bez pomoći pčelara, pčela u prirodi može da preživi samo jednu godinu – zaključuje Boban Mišić.
– Od januara, Srbija je dobila novu laboratoriju, kakvu nema niko u Evropi, kojom se obavlja DNK analiza meda i ne postoji ni najmanja mogućnost da se ne otkrije ono što nije prirodno. Ali, jednako je važno i što je laboratorija uvrštena u službenu kontrolu, odnosno što inspektori mogu da je koriste da bi utvrdili autentičnost meda ili, što bismo mi pčelari rekli, da li je “kršten” ko zna čime. Falsifikatori su se toliko usavršili, da imaju i takozvanu neprekidnu nit, a jedino nisu mogli da “kopiraju” kristalizaciju meda – ocenjuje predsednik pomenutog udruženja, Boban Mišić, koji u Voljavču kod Jagodine ima 120 košnica.
Kaže još da su pčelari “na kolenima” i zbog otkupne cene, jer se kilogram bagremovog meda plaća 3,60 evra, a livadskog i suncokretovog u rasponu od 1,60 evra do 1,80 evra. Isti taj med u marketima se prodaje po 1.800 dinara. A. do pretprošle godine, kilogram meda plaćao se od 4 do 7,2 evra i sada mnogi prestaju da se bave pčelarenjem, koje je sve manje rentabilno.
Jovica Savić iz Bresja, koji 29 godina proizvodi bagremov, livadski, suncokretov, a nekad i crni med, ima stalne mušterije, ali kaže da se – zbog velikog ulaganja, nesigurnog tržišta i godina kada ima mnogo manje meda – ovaj posao sve manje isplati. Zato je, na primer, Daniel Janković – koji je uvideo da od meda ima sve manje vajde – lane završio kurs za terapeuta, pa od meda iz 80 košnica u Kalenovcu, uz pomoć ćerke Tijane koja je farmaceut, pravi prirodne preparate, a već je nagrađivan i za lekoviti liker, odnosno svoju medovaču.
