MIKICA PETRONIJEVIĆ IZ ARANĐELOVCA KRENUO NA HUMANITARNI POHOD DO KAJMAKČALANA Očeva pešačka misija
GLUMAC iz Aranđelovca Mikica Petronijević, otac autističnog mladića Mihajla (26), 2. avgusta krenuo je na hodočašće do Kajmakčalana, kako bi ljude u gradovima kroz koje prolazi upoznao sa problemima ove populacije i sakupio novac za rad Centra za besplatan boravak dece sa autizmom i njihovih roditelja “Svici u mraku”.
FOTO: Z.Gligorijević
– Lane, u martu, za 24 dana prepešačio sam 600 kilometara do Ostroga, a u septembru su mi za 800 kilometara pešice do Hilandara bila potrebna 34 dana. Nije mi cilj da stignem što pre, već da zastanem u većim gradovima, da pričam sa ljudima o problemima roditelja autistične dece, da odigram humanitarnu predstavu, poput komada “Tezga kao život”, u kojem igram sa ovdašnjim glumcem Petrom Mitićem – podsetio je Petronijević tokom usputnog boravka u Jagodini.
Inače, on je još 2021. registrovao udruženje “Svici u mraku” i na dedinom imanju od pola hektara sagradio istoimeni centar u kojem se održavaju letnji inkluzivni kampovi. Zasada, u njemu besplatno može da boravi do sedam osoba, a u planu mu je da smeštajne kapacitete barem udvostruči. Cilj Centra je da deca uživaju, ali i da budu obučena za svakodnevne rutine, pa je u planu formiranje defektološkog parka “Vrta dobre nade”, u kojem će sa njima raditi stručni tim…
– Veliki problem u gradovima predstavlja nerazumevanje, nepoznavanje, ali i neprihvatanje dece s autizmom. Mi smo se, kao porodica, milion puta se izvinili i izgovorili da naš sin ima autizam, pa sada i moj Mihajlo sam govori: “Izvinite, imam autizam”! U defektološkom parku želimo da niko ne mora da se izvinjava, ali i da pomognemo roditeljima, jer je iskreno prihvatanje najveći problem. Želimo i da osnažimo roditelje, jer se razvodi čak 90 odsto brakova u kojima postoji autistično dete – objašnjava Petronijević, smatrajući da država mora da nađe sistemsko rešenje za autističnu decu, ali i da ona u sistemu budu i posle 26. godine, od kada za njih ne postoje bilo kakvi sadržaji, specijalizovane ustanove, podrška za stanovanje…
Zato, kaže, svaki roditelj ima strah šta će se dešavati sa decom posle njihove smrti…
A, što se tiče najnovijeg humanitarnog poduhvata, Petronijević kaže da je prvi dan najteži za hodanje, jer se pojave žuljevi, noge nisu “uhodane”, znoji se, mozak mu je još kod kuće… Pritom, priznaje da fizički nije spreman, ne bavi se sportom i ima 147 kilograma.
– Uz put sam video ljude na terasama kako slave Svetog Iliju i žarko sam poželeo da svratim, ali nisam hteo da odustanem. Uostalom, roditelji autistične dece nemaju pravo na predah, jer su ona hiperaktivna, pa neprestano trče za njima, moraju da im se nađu kada se uznemire ili vrište – ističe Petronijević, navodeći da je i statistika poražavajuća, jer se svakog dana rađa sve više ovakve dece, a zbog elektronskih uređaja javlja se i elektronski autizam.
