NORVEŠKI penzioni fond u prvom je tromesečju 2025. zabeležio je gubitak od gotovo 40 milijardi dolara, a sve je posledica pada deonica na berzama
Foto Shutterstock
Fond je izgubio 415 milijardi norveških kruna ili tačno 39,72 milijarde dolara, što ilustruje koliko su tržišta postala nepredvidiva, čak i za institucije koje upravljaju bilionima, pišu Rojters, Blumberg, CNCB.
Inače, fondom upravlja Norges Bank Investmenet Managment (NBIM) u ime norveškog stanovništva. Osnovan je 1990-tih godina kako bi ulagao višak prihoda od naftne i gasne industrije, a danas ulaže u više od 8.600 kompanija u 63 zemlje.
Suština problema u proteklom kvartalu bio je tehnološki sektor, koji je godinama bio motor rasta. Nakon izuzetno uspešne 2024., kada su deonice tehnoloških divova donele rekordne profite, početak 2025. donio je nagli preokret. Deonice tehnoloških kompanija našle su se pod pritiskom zbog globalne tržišne nestabilnosti, što se odmah odrazilo na fond čijih je približno 70 posto ulaganja uloženo u deonice, a najveći deo u američke tehnološke kompanije.
NBIM drži velike udele u američkim tehnološkim divovima kao što su Meta, Alphabet, Amazon, Nvidia, Tesla i Microsoft. Njihova slabost dodatno je naglašena nakon tronedeljne rasprodaje megakapitaliziovnih tehnoloških deonica u martu, kada je s tržišta izbrisano 2,7 biliona dolara tržišne vrednosti. Ova rasprodaja bila je podstaknuta rastućim strahovima oko učinaka carinskih politika predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.
Nestabilnosti je prethodila i rasprodaja tehnoloških deonica u januaru, kada je kineska firma DeepSeek predstavila vlastiti veliki jezični model temeljen na veštačkoj inteligenciji. Tvrdili su da su ga razvili uz znatno niže troškove od američkih lidera poput Open AI ChatGPT-a, što je izazvalo pad cena deonica tehnoloških kompanija usmerenih na AI, osobito Nvidije.
U razdoblju od januara do marta povrat ulaganja u deonice iznosio je minus 1,6 posto. Povrat na ulaganja u obveznice bio je u prvom tromesečju pozitivan i iznosio je 1,6 posto. Ulaganja u neuvrštene nekretnine donela su povrat od 2,4 posto, a ona u infrastrukturu za obnovljivu energiju od 1,2 posto. Ukupan je povrat u prvom tromesečju iznosio 0,6 posto, pokazao je izveštaj.
Na kraju marta fond je upravljao imovinom vrednom 18,5 biliona norveških kruna, odnosno približno 1,738 biliona američkih dolara. Više od polovine ukupne imovine bilo je i dalje plasirano na američko tržište, kroz ulaganja u deonice, državne obveznice i nekretnine.
Uprkos velikim gubicima, uprava fonda ostaje verna dugoročnoj investicionoj strategiji.
– Prvo tromesečje obeležile su značajne tržišne fluktuacije. Naša ulaganja u deonice ostvarila su negativan prinos, uglavnom pod uticajem slabosti tehnološkog sektora – izjavio je izvršni direktor NBIM-a Nikolaj Tangen.
Norveški penzioni fond, koji prihodima od nafte i gasa osigurava penzije budućih generacija, još jednom je pokazao koliko su i najveći svetski ulagači izloženi rizicima naglih tržišnih preokreta.
Istorijski rast tehnološkog sektora donio mu je rekordne profite, ali istovremeno povećao njegovu osetljivost na promjene raspoloženja na Vol Stritu.
(Kurir)