DESET najbogatijih procenata svetske populacije odgovorno je za dve trećine globalnog zagrevanja od 1990. godine, naveli su naučnici u studiji objavljenoj u časopisu “Nature Climate Change”.
Foto: Shutterstock
U poređenju sa globalnim prosekom, jedan odsto najbogatije svetske populacije doprineo je 26 puta više toplotnim talasima ovog veka, navedeno je u analizi.
Emisije najbogatijih 10 odsto stanovništva u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, koji zajedno snose odgovornost za gotovo polovinu globalnog zagađenja ugljenikom, dovele su svaka ponaosob do dvostrukog, odnosno trostrukog porasta ekstremnih vrućina, preneo je ”Špigel”.
Naučnici su kombinovali ekonomske podatke i klimatske simulacije kako bi utvrdili emisije različitih prihodnih grupa širom sveta i ispitale njihov uticaj na vremenske ekstreme.
Oni su, takođe, ukazali na finansijska ulaganja, koja, poput načina života i lične potrošnje, utiču na proizvodnju emisija.
Karl-Fridrih Šleusner, jedan od vodećih autora studije, naglasio je da ako klimatska politika ne reši ogromnu odgovornost najbogatijih članova društva, rizikuje da propusti jednu od najmoćnijih poluga za smanjenje buduće štete.
Vlasnici kapitala mogli bi da budu odgovorni za uticaj na klimu kroz progresivne poreze koji se povećavaju u skladu sa bogatstvom, rekao je Šleusner.
Prethodne studije su pokazale da je oporezivanje emisija na osnovu bogatstva pravednije od opšteg poreza na ugljen-dioksid, koji obično opterećuje one sa nižim prihodima.
Prošle godine, Brazil, kao domaćin samita G20, pozvao je na uvođenje poreza od dva odsto na neto imovinu veću od milijardu američkih dolara.
Iako su šefovi država i vlada zemalja G20 najavili da će “sarađivati kako bi obezbedili da se veoma bogati pojedinci efikasno oporezuju”, do sada nisu usvojene odgovarajuće mere.
(Tanjug)