NESVAKIDAŠNJA ISKUSTVA PACIJENTKINJA I LEKARA IZ BOLNICE “DR LAZA K. LAZAREVIĆ” U ŠAPCU Uzalud dijalize bez donora
SLUŽBA nefrologije sa dijalizom trenutno opslužuje 107 pacijenata, a Maja Veselinović je jedna od njih, jer svakog drugog dana dolazi u šabačku bolnicu “Dr Laza K. Lazarević” na spasonosni tretman koji traje četiri i po sata. I, ova mlada žena tako živi već sedam godina – koliko obavlja i opsežne preglede čitavog organizma, koji su neophodni da bude stavljena na listu čekanja za transplantaciju.
– Moji zdravstveni problemi počeli su pre 13 godina sa otocima oko gležnjeva. Najpre sam lečena od glomerulonefritisa, potom mi je utvrđena terminalna bubrežna insuficijencija, ali se trudim da mimo dijalize živim najbolje što mogu, da iz svega izvučem maksimum – svedoči Maja, nadajući se pozivu koji će sve da promeni.
Upravo do tog trenutka, koji joj je podario drugu šansu, Jelena Ćirić nadala se pet godina, tokom hemodijaliza. Ova mlada Šapčanka dijabetičar je još od predškolskog uzrasta, a problemi sa bubrezima počeli su 2008. Posle priprema koje su protekle dobro, stavljena je na listu čekanja za transplantaciju i ubrzo su je iz VMA u Beogradu obavestili da je pronađen podudarni donor…
– Transplantacija je bila sa jednog preminulog i nikada nisam saznala ko me je spasao, jer su takva pravila. Jedino znam da je to bio muškarac koji je u trenutku moždane smrti imao 42 godine, te da zahvaljujući njemu 11 godina živim savršenim, novim životom – ističe Jelena.
Ne mogu se izbrojati sve priče pacijenata koje je za deceniju rada u Službi nefrologije sa dijalizom čula dr Katarina Ostojić Bukvić iz pomenute službe. Ona kaže da se naslušala svakojakih priča, a i one najlepše, i one tužne povezuje jedna nit – nada da će se nabolje promeniti svest građana o doniranju organa. Jer, podaci iz Nefrološke ambulante su neslavni: tokom proteklih pet godina, obavljene su samo tri transplantacije – dve kadaverične i jedna sa živog donora.
– Ni u jednom trenutku ne znamo šta možemo doživeti. Veća je verovatnoća da će u jednom momentu nama zatrebati organ, nego što ćemo postati donori. Ka našoj bolnici, koja osim Šapca “pokriva” još Koceljevu, Vladimirce i Bogatić, gravitira veliki broj ljudi, samim tim i pacijenata na dijalizi, a njih u životu, pored stručnjaka, trenutno održava još samo nada – zaključuje dr Katarina Ostojić Bukvić.