Isticanje srpske zastave na Beloj kući 1918. godine u čast herojstva i žrtve koju je srpski narod podneo tokom Prvog svetskog rata postala je nakon NATO agresije važan argument u resetovanju srpsko-američkih odnosa, rekla je pomoćnik ministra spoljnih poslova za javnu i kulturnu diplomatiju Ljiljana Nikšić.
Ona je u izjavi za Tanjug podsetila da je 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu početka granatiranja Beograda u Prvom svetskom ratu, tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson naložio da se srpska zastava zavijori na Beloj kući, kao prva od ukupno dve inostrane zastave koje su se ikada vijorile nad “predsedničkom kućom.
Naglasila je da je u vreme velikih izazova, strateška kampanja i kultura sećanja na taj dan, koju je pokrenulo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, doprinela resetovanju srpsko-američkih odnosa.
“Ta zaboravljena poglavlja slavne zajedničke istorije Srba i Amerikanaca otvorila su put mekoj diplomatiji da podseća na reči predsednika Vilsona i tadašnjeg državnog sekretara Roberta Lensinga da će, kada se bude pisala istorija Velikog rata, najsvetlije poglavlje nositi ime Srbija”, rekla je Nikšić.
Dodala je da danas to sjajno poglavlje predstavja “živu supstanca diplomatskih odnosa dveju zemalja” uspostavljenih pre 142 godine.
Nikšić je ukazala i na tadašnju retoriku Bele kuće koja govoreći o srpskom narodu koristila atribute poput “plemeniti i viteški”.
Podsetila je da je u saopštenju povodom odluke da se srpska zastava zavijori na Beloj kući Vilson naveo da je “zadivljen vojničkim stoicizmom, heroizmom i žrtvom srpskog naroda, koji je u borbi dao ključni doprinos saveznicima”.
Nkšić je podsetila da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila 30 odsto stanovništva, odnosno više od 1,2 miliona ljudi i da je dala 55 odsto muškog reproduktivnog stanovništva i 63 odsto vojne efektive.
Predsednik SAD Vudro Vilson naložio je da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD istakne srpska zastava.
Srpska zastava zavijorila se na Beloj kući na dan kada je četiri godine ranije sa broda monitora „Bodrog” ispaljena prva granata na Beograd čime je 28. jula 1914. godine počeo Prvi svetski rat.
