DECENIJAMA naša malina, a naročito domaća varijacija sorte “vilamet”, važila je za “nacionalni poljoprivredni brend”, bili smo svetski rekorderi po količini proizvedenog “crvenog zlata”, od čijeg se izvoza u Srbiju godišnje slivalo do 380 miliona evra.
D. Dozet
Usledile su godine u kojima se previše pričalo, ali skoro ništa nije urađeno, malinarstvo je u dubokoj krizi, a proizvođači najavljuju da će zbog niske otkupne cene ugasiti proizvodnju i preorati zasade.
– Nezadovoljni smo ponuđenom otkupnom cenom od 300 do 305 dinara za predstojeći rod. Ukoliko je hladnjačari ne povećaju, preoraćemo zasade i raditi nešto drugo. Još prošle godine, kada je plaćano do 250 dinara, zarada je izostala. U međuvremenu je sve poskupelo, troškovi proizvodnje su višestruko uvećani – kaže Mileta Pilčević, predsednik Udruženja proizvođača maline “Vilamet” – Lane, mnogi su odustali od malinarstva, niko ne radi težak posao ni za šta. Ove godine, proizvođača je još manje i traje masovno napuštanje proizvodnje. Bavićemo se nečim drugim.
Na terenu širom zapadne Srbije, golim okom se vidi da su parcele smanjene na najmanje moguće površine, koje je moguće održavati porodično, jer se svaka dodatna investicija ne isplati. Agronomi upozoravaju da je besparica smanjila i primenu agrotehničkih mera. Velike, uredno održavane zasade, sve je teže videti.
– Berba je tek počela, kvalitet je zadovoljavajući, ali je smrzavanje stabala umanjilo rod za oko 50 procenata – dodao je Pilčević.
Rod tri puta manji
SRBIJA ima potencijal da godišnje proizvede 105.000 tona maline. U najboljim godinama “izgurala” je na 94.000 tona, sa oko 15.000 hektara zemljišta pod zasadima, pozicionirajući se tokom prve decenije 21. veka, na mesto svetskog lidera u proizvodnji.
Već 2010. godine, prema podacima hladnjačara, ubrano je u Srbiji oko 60.000 tona maline, izvoz je bio vredan više od 200 miliona dolara. Ovaj trend pada, traje do današnjeg dana. Ove godine očekuje se rod od 30.000 tona, ukoliko malinari, kao što najavljuju, potpuno ne ugase proizvodnju.
Sastanak malinara, hladnjačara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, najavljivan za kraj maja, izostao je. Proizvođači naglašavaju da je dosadašnja praksa pokazala, da su veze trgovaca i vlasti jake i da “vrana vrani oči ne vadi” – ukoliko ne budu imali dovoljno maline za izvoz, trgovci će svoje kapacitete iskoristiti za skladištenje drugih vrste voća ili za reeksport uvezene maline.
Berba malina otpočela je prethodnih dana u Mačvi, nekadašnje “crveno zlato” počelo je da rađa i u nižim predelima zapadne Srbije, gde se nalaze najveće površine pod ovim voćem.
– Akontna cena od 450 dinara bila bi minimalna, jer ove godine u Srbiji neće biti više od 25.000 do 30.000 tona roda – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. – Mraz u aprilu je smanjio očekivani rod, a ovaj period uoči berbe obeležile su vlaga i vrućina koje su uništile biljke iz korena. Videćemo da li će krilatica da “tržište određuje cenu”, u sezoni kada je maline malo, važiti ovaj put.
Jedini način da se tržište promeni na štetu proizvođača, tvrde malinari, jeste mogući uvoz maline i njen reeksport, pri čemu će se pad malinarstva u Srbiji nastaviti.
U prethodnim godinama, višestruko su povećanje cene goriva, hemije i angažovanja nadničara tokom berbe, čime su drastično uvećani i troškovi proizvodnje. Neispunjene obaveze kupaca iz prethodnih godina, uticale su da se ulaganja u organsku i mineralnu ishranu zasada, kao i u navodnjavanje, smanje. Sve to dalo je sadašnju, lošu sliku u zasadima širom Srbije.
Očekivana cena dnevnice za berače malina je 5.000 dinara, uz obezbeđene obroke i smeštaj, zbog čega proizvođači smanjuju zasade na meru u kojoj se posao može obaviti u krugu porodice.
U narednim danima, kada veće količine maline u zapadnoj Srbiji počnu da pristižu u hladnjače, moguće je očekivati i rast otkupne, akontne cene, koja u ovom trenutku proizvođačima obećava jedino gubitke.