POŽARI su prošle nedelje uništili, prema dosadašnjim zvaničnim podacima, više od 800 hektara šuma, oko 100 hektara oranica, od čega je više od polovine bilo pod jednogodišnjim ili višegodišnjim zasadima. Prijavljeno je 162 potpuno ili delimično uništena stambena objekta, gorele su i šume čije se drvo komercijalno eksploatisalo i obezbeđivalo ogrev. Izgorela je velika količina mehanizacije bez koje je nemoguća poljoprivredna proizvodnja, stoka, ali i stočna hrana, bez koje preživele jedinke neće moći da opstanu.
Foto: Dragana Zečević
Najveću štetu pretrpeo je, i onako siromašni, Toplički kraj. Stradalo je i samo tlo, koje je požar sterilisao i koje se može oporaviti samo primenom agrotehničkih mera i naravno vode, koje u mnogim od izgorelih sela nema. Kiša ne može bez ljudske pomići da oporavi tlo koje je zapečeno i pokriveno pepelom i mineralnim materijama koje se lako ispiraju i osiromašuju zemljište koje je ostalo bez humusa, sa povećanim sadržajem silicijum-dioksida i teških metala.
Zvaničnici kažu da, statistički posmatrano, šteta nije tako velikog obima kako se u početku činilo, jer su mnoge od spaljenih kuća bile prazne, ali to ne može da uteši žitelje aktivnih poljoprivrednih domaćinstava koji su ostali bez igde ičega, od krova nad glavom, preko sredstava do proizvodnju, do zasada kojima će biti potrebne godine da se obnove kada je reč o voćnjacima i vinogradima, a decenije kada je reč o šumama.
Foto: Dragana Zečević
– Kada je reč o njivama i livadama za oporavak su dovoljni jedno duboko oranje, stajsko đubrivo i jedna vegetaciona sezona, ali kada je reč o voćnjacima za koje je posle obnove zasada potrebno najmanje tri godine da donesu rod situacija je komplikovanija – kaže ugledni agroekonomista Milan Prostran. – Dobro je što je Vlada odobrila kao prvu pomoć tri miliona evra iz budžetske rezerve unesrećenim domaćinstvima, ali nastali problem nije samo ekonomski, već i demografski. Jer, ako želimo da ti ljudi ostanu u svojim domaćinstvima moramo hitno da im obezbedimo krov nad glavom dok se ne podignu kuće, a za prvu ruku mogli bi da posluže stambeni kontejneri, ali to nije dovoljno. Hitno treba utvrditi domaćinstva u kojima su izgoreli traktori i ostalu mehanizacija i ponuditi im zamenu u naturi, a isto važi i za stoku, stočnu hranu, sadnice i semenski materijal.
provatna arhiva
Iskusni stručnjak smatra da aktivna poljoprivredna domaćinstva treba osloboditi dažbina ili ih smanjiti na minimum dok se ne oporave.
– Ako želimo da ti ljudi ostanu na selu, ovo su najneophodniji preduslovi da što pre obnove poljoprivredna gazdinstva bez kojih ne može da se nastavi život – kaže Prostran. – Mora se rešavati i pitanje bunara i lokalnog vodovoda, jer je prema svedočanstvima žitelja deo stradalih sela izgoreo zato što nije imao vodu.
Agroekonomista naglašava da zbog klimatskih promena požari i druge prirodne katatrofe više nisu izuzetna već ustaljena pojava i da se mora razmišljati o sistemskim rešenjima za budućnost, jer problem neće nestati sam od sebe. Statistika beleži da se u periodu 1900. do 1940. u svakoj deceniji događalo po 100 prirodnih nepogoda u koje se ubrajaju i požari na otvorenom. Od 1960. do 1970. bilo ih je 650, a onda slede veliki skokovi, od 1980-1990. broj nepogoda porastao je na 2.000, a od 1990. do 2000. na 2.800. Ukupan broj takvih vanrednih događaja u ovoj godini, u odnosu na isti period 2024. povećan za 104 odsto, a pojedinačno posmatrano, najveći skok beleže požari na otvorenom, saopšteno na vanrednoj sednici Republičkog štaba za vanredne situacije prošle subote.
Foto: Instagram/mupsrbije
– Problem s kojim smo se suočili je izuzetno težak imajući u vidu da je broj požara koji je zadesio Srbiju izuzetno povećan. Ako govorimo o periodu od 1. juna do 9. jula, evidentiran je 6.831 vanredni događaj, od kojih je najviše bilo požara i eksplozija – 5.821. Od ukupnog broja požara 4.846 je evidentirano na otvorenom prostoru. Za 187 odsto je povećan broj požara i eksplozija, a najveće povećanje od 284 odsto zabeleženo je na požarima na otvorenom prostoru. Samo u jednom danu, 7. jula bilo je 628 intervencija na požarima na otvorenom prostoru, s tim što je broj aktivnih požara, po procenama našeg Sektora, bio i veći, negde oko 800 – rekao je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je predsedavao vanrednom sednicom.
Međunarodna ekspertska grupa pri Evropskoj komisiji koja je koristeći satelite i visoke tehnologije razvila softverske module za detekciju i predviđanje šumskih požara još 2021. je Srbiju po ugroženosti rangirala na peto mestu u Evropi, iza Portugala, Španije, Grčke i Bugarske. Njena zvanična procena glasi da će Balkan do kraja 21. veka biti jedno od najugroženijih područja u Evropi. Stručnjaci upozoravaju da se štete na imanjima i zasadima lakše i brže saniraju i imaju suštinski manje posledice od šumskih požara, kakvi su zabeleženi i prošle nedelje.
– Šume zadržavaju veliki deo padavina u krošnjama, a veliki deo vode koji dopre do tla zadržava se u šumskoj stelji koja funkcioniše kao sunđer i sprečava bujice u brdsko-planinskim predelima, bez kojih nema ni poplava u ravnici. Kada od šume ostane samo spaljena sterilna površina, velike padavine ništa više ne zadržava, a velika količina pepela zagađuje vode i menja hemijski sastav zemljišta i njegovu pogodnost za gajenje određenih vrsta. Kada gori šuma, prirodna fabrika kiseonika i čiste vode, ne umire samo drveće već i svet mikroorganizama koji živi u šumskom tlu, a bez njega nema stvaranja plodnog tla, ni opstanka drugih vrsta, uključujući i ljude. Da bi se opožareno zemljište vratilo u prvobitno stanje, u najboljem slučaju, potrebno je oko 80 godina – kaže prof. dr Slobodan Milanović, sa Katedre za zaštitu šuma na Šumarskom fakultetu.
Lančana reakcija
ŽRTVE požara u šumama i voćnjacima nisu samo potpuno sagorela stabla već i ona blizu granice plamena, koja su ranjena i postaju žrtve štetočina, insekata potkornjaka. Oni se naseljavaju u njima, proždiru ih, razmnožavaju se i eksplozivno šire na zdravo drveće.
– Ako se pojas oštećenih stabala u šumi odmah posle požara ne odstrani, on postaje izvor nove katastrofe, kakva se desila na na primer 2014. posle katastrofalnog požara na Tari, kada su stradale hiljade hektara šume – navodi dr Slobodan Milanović, sa Katedre za zaštitu šuma na Šumarskom fakultetu.