Foto: Telegraf.rs
Džejms O’Brajan, pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, rekao je na brifingu sa novinarima uoči obeležavanja 25 godina od početka NATO bombardovanja na Jugoslaviju, da je cilj bio “da se zaustavi nasilje i obezbede građanska prava za stanovnike tzv. Kosova”.
On je rekao da su imali brojne mirovne pregovore sa predstavnicima tzv. Kosova i tadašnje SR Jugoslavije tokom 1998. i 1999. godine. Cilj je bio, prema njegovim rečima, da se zaustavi nasilje i obezbede građanska prava za stanovnike Kosova.
“Taj rad se odvijao na više mesta. Nešto od toga bilo je u malim grupama advokata. Veći deo je bio sa grupom diplomata koje je u različito vreme predvodila sekretarka Olbrajt na našoj strani, ambasador Holbruk, ambasador Hil. Ti razgovori su bili veoma intenzivni tokom čitavog tog perioda.
“Često sam dolazio u Beograd tokom druge polovine 1998. Ali bilo je razgovora tokom celog tog perioda. A ako se sećate, u jesen 1998. godine, Srbija i to sa MUP-om, policijom i vojskom, uz malu pomoć vojske organizovala veliku operaciju koja je izvestan broj kosovskih civila stavila u veoma opasnu situaciju u kojoj su bili u opasnosti od smrzavanja i gladovanja”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, sredinom tog perioda morali su da se nose sa hitnom krizom koja uključuje upotrebu sile.
“I to je problem sa ovakvim razgovorima, iako mislim da bismo mogli da vidimo svoj put ka nekoj situaciji u kojoj bi ljudi na Kosovu imali kontrolu nad svojim životima, sposobnost da upravljaju sobom, odluka o upotrebi sile je na kraju dovela do neuspeha mirovnih pregovora u proleće 1999. godine”, rekao je on.
On je istakao da se približavamo 25. godišnjici početka NATO kampanje i da izdaju saopštenje sa svojim evropskim partnerima jer, kako je rekao, smatraju da je veoma važno “da svi zajedno stojimo na ovaj dan”.
“Odluka o upotrebi sile i način na koji se ona koristi uvek nosi sa sobom niz teških odluka i ima stvarne posledice po ljudska bića”, dodao je on.
O’Brajan je istakao da je “to u tom slučaju bilo neophodno jer je tadašnja vlada odlučila da ide napred uz upotrebu sile, a ne da nastavi razgovore”.
“Sastajao sam se sa mnogim drugima, u Francuskoj dva puta, a mi smo bili u Beogradu u danima kada je počela ta vojna operacija. Smatrali smo da je to jedina opcija da zaustavimo ono što je izgledalo kao ogromna humanitarna posledica, sa više od milion ljudi koji su primorani da napuste svoje domove i pređu granice, često u nesigurnim situacijama. Zato smo uradili to što smo uradili. Sada je to donelo sa sobom mnogo veoma teških situacija, ali smo bili zadovoljni kada je konačno mogao da se postigne mir i ljudi su mogli da se vrate svojim kućama i počnu da obnavljaju svoje živote. To je ono što smo pokušavali da uradimo”, dodao je on.
“To je bio proces povezivanja od vrha, od predsednika u SAD i premijera u Evropi, sa predsednikom u Beogradu pa sve do i nakon što je počela vojna operacija. Dakle, nije bilo pauze, odlaska od problema. Samo je odluka da se pribegne sili dovela do situacije”, zaključio je on.
