Optuženi za ubistvo Stanimira Brajkovića (75) u KPZ Padinska Skela danas su pred sudom tražili da se jedan od dokaza dostavi i snimak iz zatvora kako bi se utvrdilo gde se ko i kako kretao, saznaje “Telegraf.rs” .
Jedan od optuženih Saša Stanković (20) izneo je primedbu na rad svog advokata.
Inače, Stanimir Brajković preminuo je usled posledica prebijanja i seksualnog zlostavljanja od strane zatvorenika koji su sa njim delili ćeliju. Penzioner, koji je živeo sam u Mladenovcu bio je osuđen na mesec dana zatvora zbog bacanja petardi, jer nije želeo da plati kaznu od 30.000 dinara.
Trojica mladića koji su ga ubili – Srećko Stefanović (20), Saša Stanković (20) i Dalibor Petrović (22) – u zatvoru su bili zbog sitnih prekršaja. Jedan je bio osuđen na 10 dana zbog neplaćene kazne u gradskom prevozu, drugi na 380 dana zbog dela protiv bezbednosti u saobraćaju, a treći na 175 dana zbog prekršaja iz domena zakona o ličnoj karti i dela protiv bezbednosti u saobraćaju. Daliboru sada preti kazna doživotnog zatvora, a Srećku i Saši 20 godina zatvora, s obzirom na to da su mlađi punoletnici. Terete se za teško ubistvo, kao i za lakša dela koja su počinili, a među kojima je i silovanje. S obzirom na to da je krivično delo izvršeno u saizvršilatšvu, najverovatnije će, ukoliko sud utvrdi da su krivi, biti osuđeni na približne zatvorske kazne.
Nakon prijema obdukcionog nalaza 8. marta, koji je pokazao da je Stanimir umro nasilnom smrću, postupajući tužilac je naložio hapšenje osumnjičenih, koji su prethodno delili ćeliju sa pokojnim Stanimirom. Osumnjičeni su saslušani u tužilaštvu 14. marta, gde se Srećko branio ćutanjem, a druga dvojica osumnjičenih su iznela svoju odbranu. Na predlog tužilaštva sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je osumnjičenima određen pritvor da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovili krivično delo.
Tukli ga i silovali
Prema naredbi o sprovođenju istrage, osumnjičeni su od polovine januara do 4. februara 2024. godine u KPZ “Padinska skela” zajednički izvršili krivično delo i pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju lišili života oštećenog Stanimira.
Sumnja se da su oni, u sobi u kojoj su zajedno boravili, Stanimira svakodnevno psihički, fizički i seksualno zlostavljali, pošto mu je nestalo novca kojim je u zatvorskoj kantini kupovao namirnice za osumnjičene. Svakodnevno su ga šamarali, tukli nogama i rukama u predelu glave i tela, a jednom prilikom ga je Dalibor Petrović, kako se sumnja, kolenom udario po telu i rebrima, dok ga je drugom prilikom seksualno zlostavljao drškom od metle.
Osumnjičeni Saša Stanković ga je, kako se sumnja, terao da pije njegovu mokraću iz šolje za kafu, dok mu je Srećko Stefanović peškirom izvlačio jezik iz usta kako bi onemogućio da se požali komandirima na zlostavljanje i ponižavanje koje trpi.
Stanimir Brajković je 3. februara bio na lekarskom pregledu usled povreda koje je zadobio, ali iz straha nije prijavio zlostavljanje koje trpi, pa su ga iste večeri osumnjičeni odveli u kupatilo gde su ga polivali hladnom vodom. Sutradan se njegovo zdravsteno stanje znatno pogoršalo, pa je usled zadobijenih povreda, gubitka veće količine krvi i poremećaja disanja i cirkulacije zbog obostranih preloma rebara i grudne kosti i komplikacija koje su nastupile, preminuo.
Sudi se i zaposlenima zatvora
Nakon ubistva, upravnik zavoda Vladimir Bukvić je premešten na niže radno mesto, dok je na njegovu poziciju postavljena druga osoba. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je protiv sedmorice službenika KPZ “Padinska skela” pokrenula disciplinske postupke. Zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru utvrđeno je da je Bukvić nezakonito i nepravilno sprovodio rad u Zavodu zbog čega je danas suspendovan i udaljen sa posla i protiv istog je pokrenut postupak daljeg utvrđivanja odgovornosti.
Naposletku su optuženi lekarka zavoda Vesna Sredojević, i četvorica pripadnika službe za obezbeđenje – vođa smene Slađan Kovačević, zaposlen na mestu mlađeg nadzornika, kao i trojica komandira Dušan Komazec, Stefan Pavlović i Zoran Krstić. Preti im kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Oni su od strane policije uhapšeni po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu u saradnji sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS zbog sumnje da su izvršili krivično delo nesavestan rad u službi. 10. marta su izneli odbrane.
Lekarka Vesna Sredojević rekla je da je Stanimira prvi put videla kada je došao u zatvor i da ga je tad pregledala kao i sve druge zatvorenike. Kako je istakla imao je visok pritisak, rekao je da je sklon alkoholu i odmah je zatražio bensedin. Okrivljena lekarka rekla je da je to bio “čovek koji je bio izuzetno zapušten” jer je godinama živeo sam.
– Dan pre nego što je preminuo pregledala sam ga, nakon što me je komandir obavestio da je Brajković rekao da je prethodne večeri pao. Videla sam da ima neko crvenilo na čelu, a potom sam pregledom ustanovila da ima jednu staru povredu i dve nove i to je zadobio, kako je rekao, kada se okliznuo i pao na kantu za smeće. Kada sam mu dala terapiju, zamolila sam zatvorenike iz njegove ćelije da mu se nađu, a oni su mi rekli: “Ništa ne brinite, mi mu pomažemo” – ispričala je danas okrivljena lekarka.
Kako je pred Višim sudom ispričao okrivljeni vođa smene Slađan Kovačević, kada ga je komandir obavestio da Brajković ima povrede glave, on je, kako je rekao “odmah otišao i pitao za povrede i da li ga neko maltretira“. Pokojni Stanimir je, prema rečima vođe smene, sve to negirao i dodao da je glavu udario dok je uzimao hranu.
– Tada smo uzeli izjavu i od njega i od ostalih zatvorenika sa kojima je delio ćeliju i nije bilo ništa sporno. Posle toga, 1. februara mi je javljeno da Brajković ima površinske povrede na grudima. Međutim, to nije zahtevalo da vanredno postupamo, s obzirom na to da ga je doktorka pregledala, a komandir mi je naglasio da je beznačajno – ispričao je okrivljeni Kovačević.
Okrivljeni Stefan Pavlović, komandir koji se našao na optuženičkoj klupi, ispričao je da je njegov prvi radni dan na toj poziciji bio upravo tog 3. februara, dan pre nego što je Brajković preminuo. Kako je rekao, tog dana niko od osuđenika iz sobe 14, gde je bio i Stanimir, nije želeo da napusti ćeliju i izađe u šetnju, međutim, to kako kaže, nije bilo ništa neuobičajeno, s obzirom na to da izlazak u šetnju zatvorenicima nije obavezan.
– Sutradan, 4. februara, pola sata nakon što sam preuzeo smenu, osuđenici iz Brajkovićeve ćelije su lupali na vrata. Ušao sam i video ga kako mu tečnost izlazi iz usta i da teško diše, pokušali smo da mu pomognemo, međutim stanje mu se pogoršalo. Došla je potom i Hitna, pa smo morali da ga iz sobe prebacimo u ambulantu ispod. Nekoliko nas ga je nosilo u ćebetu, pokušana je i reanimacija, ali je nažalost preminuo – ispričao je okrivljeni Pavlović i potom se dotakao i trojice osuđenika Stefanovića, Stankovića i Petrovića, koje Više javno tužilaštvo tereti za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu.
– Sećam se i njih trojice, Srećko je bio redar na tom bloku, bio je malo bezobrazniji prema drugim licima tu, verovatno jer ih je poznavao od ranije, pa se tako ponašao. A svi su imali oko 20-ak godina. U sobi gde je bio pokojni Stanimir bilo ih je šestorica. Bilo je više osuđenika nego što bi smelo po pripisima, čak su ponegde i dvojica spavali u istom krevetu ili su spavali po podu, klupama – tvrdi okrivljeni Pavlović, nakon čega je od suda zatražio i veštačenje izveštaja, iz razloga što je, kako tvrdi, “bilo cepanja papira, prepravljanja i dopisivanja izveštaja”.
Okrivljeni komandir Dušan Komazec, koji je kobnog dana 4. februara Brajkovića obišao, kako kaže, tri puta, kada ga je pregledao i medicinski tehničar, s obzirom na to da je taj dan bila nedelja i da Specijalna zatvorska bolnica nije radila.
– Brajković je sedeo kada smo ušli i rekao da mu nije baš najbolje, što su potvrdili i ostali zatvorenici sa kojima je delio ćeliju. Ali nakon što je medicinski tehničar konstatovao da je u redu, ja nisam uneo to u dnevni izveštaj jer nisam to smatrao vanrednim događajem – rekao je okrivljeni Komezac i dodao da nikada iz te ćelije nisu dopirala neka zapomaganja, mučenja, niti je ikad imao problem sa bilo kim od tih zatvorenika, a kako je ispričao, ni Brajković se nije žalio da ga neko maltretira.
Poslednji okrivljeni u tom postupku, komandir Zoran Krstić, kratko se osvrnuo na kobni događaj, s obzirom na to da je na toj poziciji, kako kaže, počeo da radi tek 2. februara.
– Radio sam taj dan dnevnu smenu i nije bilo nikakvih problema, sutradan sam radio noćnu, najmanje osam puta obilazimo zatvorenike tokom noći, ali sve je bilo regularno. Tek 6. februara sam saznao da je Brajković preminuo. Ništa nisam znao o tome – kratko je rekao okrivljeni Krstić.
(Telegraf.rs)