I STARO i mlado srpskog roda iz Podrinja okupiće se danas, 5. jula, u Bratuncu na sabornom žalovanju za svojim najmilijima. Pod sloganom “33 godine, zločin bez kazne”, srpski narod zajedno sa političkim vrhom Srpske i Srbije kao i Srpske pravoslavne crkve obeležiće 33 godine od masovnih svirepih muslimanskih zločina počinjenih nad Srbima u srednjem Podrinju.
Fotografije ubijenih duž puta, Foto S. M.
Svetu arhijerejsku liturgiju i parastos za 3.267 srpskih žrtava iz srednjeg Podrinja i Birča tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata, služiće Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije. Više od tri decenije nakon svirepih ubistava njihovih sinova, braće, muževa, kćerki, sećanja sve više bole, jer nema ni kazne za počinioce zločina, niti pravde za žrtve.
Brano Vučetić iz Bratunca, koji je kao ranjeni devetogodišnjak bio zatvoren u muslimanskom logoru u Srebrenici, kaže da za ubistvo njegovih roditelja i maloletnog brata, kao i još 46 dece iz regije Birač niko još nije odgovarao, što se nikada ne sme zaboraviti, već se na te i ostale nekažnjene zločine nad Srbima stalno mora podsećati i odavati im počast.
– Naša deca i nova pokolenja treba da znaju kako smo i od koga stradali. Treba da znaju da smo u svim ratovima stradali od istih zločinaca i njihovih potomaka komšija muslimana. Da oni nikada za te zločine nisu odgovarali, pa su ih zbog toga i ponavljali, ne plašeći se odgovornosti. Naša deca i potomci to treba da znaju, da im se ne ponovi sudbina predaka – poručuje Vučetić. On napominje da to potomci treba da nauče da bi cenili slobodu koju srpskom narodu sa leve strane Drine jedino garantuje Republika Srpska za koju je u regiji srednjeg Podrinja i Birča palo 3.267 srpskih života, a za te žrtve i masovne muslimanske zločine nad Srbima još niko nije odgovarao.
Foto: Srna
– Ne mogu zaboraviti svoje roditelje i brata. Preživeo sam da negujem sećanje na njih. Da im prislužujem sveće i pričam svojoj i drugoj srpskoj deci o našem stradanju. Neka znaju i da se čuvaju – ističe Vučetić. On kaže da je za zatvaranje dece u logore, za ubistva 1.800 srpskih civila iz Birča, za njegove roditelje i brata i 46 ubijene srpske dece iz ove regije samo na sramno nisku kaznu osuđena Albanka Eljfeta Veselji za sadističko mučenje i ubistvo dečaka Slobodana Stojanovića iz Drinjače.
Foto: S. Mišljenović
– Niko od zločnaca iz muslimanskih zločinačkih hordi nije osuđen za masovna ubistva u srpskim selima i to govori kako radi pravosuđe BiH pod mentorstvom korumpiranog Zapada – konstatuje Vučetić.
Bjelovac, selo nadomak Bratunca, jedno je od najstradalnijih u Podrinju. Četrnaestog decembra 1993. godine, muslimanska vojska iz Srebrenice opkolila je selo i ubila 68 meštana. Nisu poštedeli ni žene ni decu. Slavki Matić ubijeni su muž i dve ćerke – Snežana i Grozdana. Svedočila je i pred Haškim tribunalom u predmetu protiv Nasera Orića, ali ni tela devojaka ubijenih u kući u kojoj su rođene nisu bile dovoljan dokaz za osuđujuću presudu.
Foto: sense.com
– Nađem muža, ovde ispred ima ova neka jabuka, tu ispred ove pumpe za vodu, tu sam njega našla mrtvoga. Stariju ćerku Snežanu pored stepenica, ali mi nema ove mlađe, a rečeno mi je da je ubijena i ona. Ja tamo u kupatilu nađem je, ona mrtva. Oni su nju pogodili na stepenicama i ona je do kupatila i umrla. Taj dan kad su moje izginule, 14 žena je ubijeno i troje maloletnika, Slobodan Petrović, Čedo Miladinović, Milenko Vučetić – rekla je Slavka Matić.
I kuća Filipovića zavijena je u crno. Ko nije ubijen na kućnom pragu odveden je u logor u Srebrenici. Za 56 dana u logoru, iako su bili ranjeni, mučeni i izgladnjivani, nisu imali nikakvu medicinsku pomoć.
– Taj dan su mi ubili supruga Dragana, njegovog oca Dragoljuba, a svekrvu Dostanu, jetrvu Miru i dvoje dece Oliveru i Nemanju odveli su u logore. Nemanji Filipoviću bilo je sedam meseci, a Oliveri tri godine. Tog jutra spas u našoj kući potražio je i dečak Brano Vučetić, tom prilikom i on je odveden u logor – kaže Radojka Filipović, predsednica Opštinske organizacije porodica zarobljenih nestalih i poginulih boraca Bratunac.
U molitvama se pominje i 48 meštana Ježestice ubijenih na Božić 1993. godine. Među njima je i tada 37-godišnji muž Anđe Đukanović. Tražila je njegove posmrtne ostatke među ekshumiranim telima i nakon dva meseca sahranila ostatke kostiju za koje i danas ne veruje da pripadaju njenom mužu, tim pre što je videla da su svi pokojnici bili raskomadani i unakaženi.
– Ili su sečene ruke ili uveta, ili klani ispod guše, ispod vrata, dva brata, znam ih obadva, u jednog odsečena ruka, bio mu sat na ruci i odsečena desna šaka, i jedan isto komšija mi, njemu je opet oguljena glava. Meni je to ostalo u očima i ne mogu da izbrišem, nijedan nije čitav – rekla je Anđa Đukanović.
Uz regionalni put Bratunac – Potočari – Srebrenica već su postavljene fotografije više od 600 ubijenih srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja ubijenih i poginulih u proteklom odbrambenootadžbinskom ratu u BiH. Fotografije su postavili potomci nastradalih i predstavnici Organizacije porodica poginulih iz Srebrenice i Bratunca. Branimir Kojić, iz Organizacije porodica poginulih iz opštine Srebrenica, ističe da je cilj postavljanja fotografija da se ukaže na to da su na ovom području stradali i Srbi, žene, deca, starci, ali i pripadnici Vojske Republike Srpske.
– Mi smo, kao i prethodnih godina, postavili fotografije sa ciljem da svi oni koji 11. jula pođu na komemoraciju žrtvama u Srebrenici, ali i ranije, vide srpske žrtve i pogledaju istini u oči. Ovo su fotografije Srba, civila i vojnika, koji su branili svoje kućne pragove. Ovo nisu fotografije ljudi koji su počinili genocid, kako to predstavljaju federalni mediji – rekao je Kojić.
Dodaje da postoje brojni pritisci i brojni komentari od strane federalnih medija zbog postavljanja fotografija. – Strašno je kakve komentare dobijamo u tim medijima. Šalju nam poruke rata. Mi želimo da pokažemo celom svetu da su i ovde stradali Srbi – naglasio je Kojić. Ističe da je tokom marta i maja te nesretne godine stradalo 80 odsto stanovništva, te da su civili ciljano i planski ubijani.
Zastave na pola koplja
ODLUKOM Vlade RS današnji dan, 5. jul, proglašen je Danom žalosti kao znak sećanja i solidarnosti sa porodicama nastradalih u srednjem Podrinju i Birču. Zato će danas na svim institucijama RS zastave biti spuštene na pola koplja, sve kulturne manifestacije otkazane, a sportski događaji prilagođeni Danu žalosti.
– Očigledno je postojao plan da ovde ne postoje pravoslavci i da se ne vidi sveća srpskog domaćina. Nažalost, u velikoj meri su uspeli. Podrinje je veoma stradalo i moramo svetu da pokažemo istinu – ističe Kojić. Na pitanja kako na postavljanje fotografija gledaju komšije iz Srebrenice, Kojić ističe da Bošnjaci ove fotografije doživljavaju kao provokaciju. – Pojedinim, radikalnije opredeljenim ljudima, to smeta. Počeli su lično da me prate i dodatno su podigli tenzije. Smeta im ovo. Smetaju im fotografije civila i dece. Dete se vratilo po psa i ubijeno je i to im smeta. Smeta im fotografija mog ubijenog oca. Ja nemam razloga da se stidim, jer moj otac je stvarao Republiku Srpsku – naglasio je Kojić. U planu je da nakon održavanja komemoracije u Srebrenici, ove fotografije budu okrenute u suprotnom smeru, kako bi strane delegacije koje dolaze videle istinu.
Branimir Kojić, Foto Novosti
– Kada se završi komemoracija u Srebrenici, fotografije ćemo okrenuti kako bi strane delegacije u povratku naučile lekciju i shvatile da smo i mi ovde stradali, te da niko nije odgovarao za ove žrtve. Sud BiH je osudio četiri osobe na ukupno 29 godina zatvora. Neki su čak nagrađeni za monstruozne zločine. Da li je normalno da se za toliki broj fotografija i žrtava izrekne samo 29 godina zatvora – upitao je Kojić.
Digitalna dokumentacija
SVEDOČENjA porodica poginulih boraca Vojske Republike Srpske i civila o stradanjima tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata trebalo bi da budu snimljena i dokumentovana. Obaveza je to JU “Memorijalni centar Republike Srpske”. Počela su i prva snimanja na ovom projektu. Istorijski projekat koji će sačiniti obimnu digitalnu dokumentaciju svedočanstava počeo je snimanje. Projekat se realizuje zahvaljujući institucijama i predsedniku Srpske koji su podržali osnivanje i rad Memorijalnog centra. – Sva svedočanstva koja prikupimo biće deo memorijalnog kompleksa – poručio je Denis Bojić, v. d. direktora “Memorijalnog centra Republike Srpske”