SRPSKI patrijarh Porfirije izjavio je danas, na centralnoj manifestaciji obeležavanja 150 godina od Nevesinjske puške, da pucanj iz te puške nije bio hitac mržnje i osvete već vapaj i hitac u prostore slobode i dostojanstva i pozvao srpski narod na jedinstvo rečima da to što mislimo i gledamo drugačije nije razlog za nesporazume i sukobe, niti za isključivost i mržnju.
Foto: Tanjug/SRNA/Sanja Bjelica
– To nije bila puška osvete, puška mržnje, nego je to bio vapaj i hitac ovoga naroda u prostore blagodati Božije, u prostore slobode, u prostore dostojanstva – istakao je patrijarh na manifestaciji, u prisustvu predsednika Vlade Srbije Đura Macuta, izaslanika predsednika Republike Srbije Miloša Vučevića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, ministara policije i kulture Srbije Ivice Dačića i Marka i Nikole Selakovića i drugih zvaničnika Srbije i Srpske.
Porfirije je istakao da je svako od nas posebna i neponovljiva ličnost i da svako od nas ima punu slobodu.
– Sve što je u nama i oko nas drugačije, to jest na svoj način, ali taj svoj način treba da prinese na trpezu zajednice i da to bude doprinos onome što jeste poziv Hristov da svi jedno budu. To što mislimo drugačije, što gledamo drugačije, nije razlog za nesporazume i sukobe i ne daj Bože za isključivost i mržnju. Naprotiv, u tome jeste bogatstvo – poručio je patrijarh.
Kako je rekao, ti darovi i posebni pečati ne treba da budu prezreni i odbačeni i da idemo putem jednoumlja.
Da ne želimo drugome ono što ne želimo da oni nama čine, poručio je patrijarh Porforije.
Patrijarh je naglasio da je Nevesinjska puška produžetak Lazarevog kosovskog zaveta koji je istovremeno i novi zavet.
On je rekao da su reči popa Petra Radovića, potomka cara Lazara, poziv na veru Hristovu koja poziva na slobodu, piše Tanjug.
– U obraćanju svetoga popa Petra vojvodama i knezovima srpskim, sve je rečeno za svaki prostor i za svako vreme u kojem su Srbi pravoslavni živeli, u kojem žive i u kojem će živeti. Deteta svetoga Save, potomka Nemanjića i svih onih koji su se jedanput za svagda u svetome knezu Lazaru opredelili za carstvo nebesko u odnosu na carstvo zemaljsko. Jer i Nevesinjska puška je bio istinski produžetak Lazarevog kosovskog zaveta, koji je u isto vreme i novi zavet Hristov, koji ne podrazumeva prezir prema onome što je zemaljsko, prema onome što je materijalno, prema onome što se vidi, nego naprotiv podrazumeva istinsku afirmaciju i potvrdu onoga što je opipljivo, što je materijalno, što je oko nas – naveo je patrijarh.
Porfirije je podsetio na reči Hristove da je zemaljsko za malena carstva, a nebesko za uvek i doveka.
– Bez vere mi smo beslovenstva bića, ne razlikujemo se od beslovenstvih bića koja šetaju po šumama i gorama ovih i svakih drugih krajeva. Verom mi potvrđujemo da smo sazdani za večnost, ali verom prepoznajemo Boga kao smisao svoga postojanja, verom u Hrista prepoznajemo jedni druge kao braću i sestre, prepoznajemo jedni druge kao svoje bližnje – naglasio je patrijarh SPC.
Poručio je ako gradimo jedinstvo i zajednicu sa Bogom, da je prirodni plod i rezultat, duhovni produkt tog jedinstva, i naše međusobno jedinstvo.
– Da jeste upravo istina da sam ja tebi brat i da si ti meni brat i sestra, da smo svi međusobno braća i da važi reč svetoga apostola Pavla, koji kada se obraćao hrišćanima u Korintu, a koji su imali mnoge nesporazume i razmirice međusobom, preklinjao ih je i molio rečima: Molim vas, braćo, imenom Isusa Hrista, da svi jedno budemo, da svi jedni budete, da nema razdora među vama i ova reč svetog apostola Pavla nije reč koja bi mogla biti kritikovana od neprijatelja naših, ali koja će zasigurno biti odbačena od svakoga od nas. To nije poziv na jednoumilje. Jer svako od nas je ličnost. Svako od nas ima punu slobodu i neponovljiv je – naveo je patrijarh.
Naglasio je da samo onda, kada uzrasta i bližnji pored nas, rastemo i mi svi zajedno.
U Navesinju se obeležava 150 godina od prvog sukoba između Srba i Turaka u Herocegovačkom ustanku (1875 – 1878), koji je počeo 9. jula 1875. godine.
Patrijarh je jutros služio liturgiju u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Nevesinju.
(Tanjug)