ČUDNU preporuku dao je hrvatski ministar turizma Tonči Glavina, uputivši apel medijima da ne pišu o cenama na Jadranu za vreme sezone i da tu temu ostave za zimu. Istovremeno turisti kojih baš nema poreviše početkom jula na hrvatskoj obali čude se „kako uz ove cene Hrvati uopšte preživljavaju“.
Foto: Profimedia
U stalnoj trci cena i kvalitete usluga hrvatski turizam doživeo je strmoglavi pad, jer je Jadran definitvno skuplji od Španije, Grčke, Malte, pa čak i Italije, a kvalitet znatno zaostaje za tim zemljama. Divljanje cena došlo je na naplatu, jer tradicionalni gosti koji dolaze na Jadran, pre svega Nemci, odlučili su ove godine odmor provesti ili kod kuće ili na nekoj drugoj destinaciji. Hrvatskom turizmu je preostalo da „napuše“ brojke koje navodno pokazuju da je sve puno, a u stvarnosti u mnogim mestima, pa čak i u Dubrovniku, turista nema kao prethodnih godina.
Primera ludih cena ima svugde, od severa do juga, a o tome pišu najpoznatiji svetski mediji, pa britanski portali donose spisak proizvoda koji su u Zagrebu u odnosu na Jadran jeftiniji i za 50 odsto.
Ekonomista Mladen Vedriš tvrdi da cunamiju cena nije kraj i da se nova poskupljenja mogu očekivati i kada turistička sezona bude završena. Rekorderi poskupljenja su bez sumnje restorani, gde je za 100 odsto skuplje nego u sličnima po Evropi. Čuvena pica u Napulju u najboljim restoranima košta između 9 i 14 evra, dok na Jadranu ima primera gde košta više od 24 evra. Na Instagram profilu Vord Travelera objavljena je slika čokoladice u Hrvatskoj sa cenom od osam evra, uz komentar „čuvajte se visokih cena“. Spisak preteranih cena je dugačak, od kreme za sunčanje koje su skuplje od 30 evra do hrane na pijacama jadranskih gradova koje su dosegle astronomske visine. „Ovo je skuplje nego u Monaku i Cirihu“, komentari su ispod tekstova gde turisti kažu da godinama dolaze na Jadran, ali više neće dolaziti.
Foto: Free Images Pixabay
U Hrvatskoj turizam učestvuje u ukupnom BDP-u sa 20 odsto, a glavni udar je krajem jula i početkom avgusta, kada svi žene brzu zaradu. Cene su skočile mnogo brže nego u celoj Evropskoj uniji, a razlozi su mnogobrojni. Hotelske kuće muku muče sa sezonskim radnicima, znatno je poskupeo prevoz, a većina hrane potrebne za funkcionisanje turizma se uvozi. Hrvatski turizam je staromodan, pa čak ni popularni gradovi kao Rovinj nemaju prodavnice u kojima bi turisti mogli kupovati kao u većini sličnih mesta u Evropi. Sve se svodi, pa čak i u Dubrovnika i na Hvaru, na nekvalitetne prodavnice, a turizam „sunca i mora“ više nigde ne prolazi.
Zato apel ministra „zaustavite Rojters“ neće dati rezultata, jer je skupoća na Jadranu tema i za mnoge evropske novine na koje Hrvati nemaju uticaja. Hrvatski turizam očito treba ozbiljne zahvate usmerene prema kvalitetu i razumnim cenama, a toga ni ovog leta nema.