Navršilo se godinu dana od tragičnog nestanka i ubistvaDva se dvogodišnje Danke Ilić (2) u Banjskom Polju kod Bora, slučaja koji je potresao Srbiju i region. Devojčica je nestala 26. marta 2024. godine, a uprkos hapšenju dvojice osumnjičenih za njeno ubistvo i njihovim prvobitnim priznanjima, ključno pitanje ostaje bez odgovora – gde je Dankino telo? Upravo taj nedostatak iz temelja ljulja zvaničnu verziju događaja i ceo slučaj drži obavijenim velom misterije.
Danka je nestala u Banjskom Polju kada ju je tog kobnog dana majka Ivana dovela na staro imanje da se igra sa bratom Lazarom koji je od nje stariji godinu dana, a komšije još uvek ne mogu da poveruju da devojčice više nema.
Komšiluk u Banjskom polju
Komšija Slavoljub Novaković ispričao je za Telegraf da je imao i noćne more u vezi nestanka male Danke Ilić, a jedna od njih je da je telo deteta pronađeno u buretu.
“Ja ne znam, ja ne mogu da kažem ništa, ali… verujte, to ti uđe u podsvest. Ja sam sanjao da, baš onda, kada je ovde bilo sve okupirano, je devojčica bačena kod mene u kantu. To mi je lupalo u glavu. Probudio se ujutro, pričam mojima, oni se smeju. Ali sada je glupo, mislim, normalno i racionalno kad razmisli čovek, to je bila napuštena pojata. Odrastao čovek pa se u onom trnju saplete, a ne dete“, rekao je Slavoljub.
Kako on kaže, uopšte mu nije jasno šta se dogodilo tog dana.
“Ne mogu ništa da kažem o detetu, ne znam šta se dogodilo. Hiljadu ljudi ima, i toliko verzija priča… šta je istina, ne znam, nadam se samo da je negde živa. Ovu dvojicu koji se sumnjiče za ubistvo ne poznajem, zaista ne znam šta bih rekao. Evo i sada se sećam tog dana, mi smo svi išli u trnje, policje je bilo na sve strane…”, kaže on.
Navodi da roditelje male Danke, Miloša i Ivanu, nije viđao u Banjskom Polju.
“Njih nisam ovde viđao. Dolazio je pradeda da uzme nešto sa deponije, što može da se iskoristi. Mi smo prijatelji odavno, znamo se dugo…”, rekao je Slavoljub, a celu izjavu možete pogledati u priloženom videu.
Video: Slavoljub Novaković o maloj Danki Ilić i njenoj tužnoj sudbini: Godinu dana od nestanka devojčice
Kako kažu komšije, Banjsko polje od tog dana budi strah i jezu. Kažu da će umreti, a neće saznati šta se sa Dankom dogodilo.
“Na imanje dolaze jedino Dankin otac i deda. Majku nikada nismo videli. Ne prođe dan da se ne pitamo šta se dogodilo sa detetom”, kaže jedna od komšinica.
Porodice osumnjičenih
Očevi osumnjičenih su takođe imali nešto da kažu kao i njihove komšije, a klupko misterije oko ubistva ne prestaje da se mrsi.
Radoslav Dragijević, otac Dalibora Dragijevića, je istakao da mu je na poligrafu bilo izuzetno neprijatno, te da se godinu dana nakog nestanka devojčice, ne viđa sa komšijama i prijateljima.
“Tri puta sam bio na poligrafu. On me je terao da lažem i mislio da sam glup i da ne vidim. Pitali su me da li je devojčica bačena u jezero, koji putem smo išli. Nisu me pustili na sahranu kod sina, dok moju ženu jesu. U mom naselju se sve promenilo, ako imam tri, četiri komšija sa kojim sam dobar. Izbegavam da ikog primam u kuću, nekad mi donesu hranu ako se sete. Jedna žena iz Požarevca mi je nudila novac za život, pročitala je preko Fejsbuka kakav sam čovek” rekao je Dragijević.
Dragijević je opisao taj koban dan, kao i gde je bio njegov sin i njegov kolega u momentu nestanka devojčice.
“Oni su bili da provere stanje vode tad, e sad ovi sumnjaju da su udarili dete sa kolima. Koliko god da voziš polako, mora da ostane neki trag ili DNK. On je posle menjao iskaz jer nije kriv. Oni su pisali jednu optužnicu, pa vratili na razmatranje. Sada trebaju drugu, ali ne mogu da potvrde jer nemaju dokaze. Nijedan dokaz ne postoji” rekao je Dragijević i istakao da njegov sin nikada ne bi tako nešto uradio.
“Dejan ne bi bio u stanju da tako nešto počini, on ni nema dosije. Pričali su da sam ja otišao da pomognem sinu, ja da idem van? Pa nisam šašav. Izgubio sam ženu i sina u kratkom roku, ali samo su me pustili da ženi zapalim sveću, kod sina nisam smeo, da me ne okrive nešto, da sam sarađivao”, dodao je on.
Dragijeviću je po njegovim rečima, poslato pismo iz Sarajeva, sa novim detaljima Dankinog nestanka, on je istog trenutka predao pismo sudu.
“Ja sam dobio pismo od nepoznate žene iz Sarajeva, napisala je sve o tome, dao sam i sudijama i advokatima u Boru. Ona sumnja da je Danka viđena tamo”, naveo je Dragijević.
Janković: Sit sam svega
Dušan Janković, otac osumnjičenog Srđana Jankovića, izjavio je našim novinarima da mu je jednostavno dosta svega i da ne zna koliko može više. “Sit sam svega”, izjavio je Dušan a zatim pokazao na svoj vrat i dodao “do ovde mi je više”.
Kako on kaže, novinare viđa svakodnevno i svi ga pitaju za informacije o sinu a on prosto nema više snage.
“Svaki dan neko dolazi da pita, smučilo mi se više. Zaista ne znam šta ja tu mogu da kažem a da nešto tu može da se promeni“, rekao je on za Telegraf.rs.
Naša novinarka upitala ga je kako je, kako mu je sin ali je on tu samo kratko izjavio da je on dobro ali i da ne zna dokle će to biti tako.
“Dobro sam koliko mogu da budem, ali iskreno ne znam koliko ću još moći ovako“, rekao je Dušan i otišao u kuću kako bi se sklonio od upitnih pogleda.
Roditelji male Danke Ilić
Ivana Ilić, devojčicina majka izjavila je da bol ne jenjava kako vreme prolazi kao i da ne može da se pomiri sa činjenicom da njene devojčice više nema.
“Svi na svetu bi voleli da je Danka živa, mi kao roditelji najviše. Ona je nama bila sve, naša radost. Teško je i bolno isto kao i prvog dana. I dalje ne mogu da se pomirim s činjenicom da nje više nema i da neću moći više nikada da je zagrlim, poljubim. Ne mogu da pojmim da nemam kome više repiće da vežem. Iako je godinu dana prošlo od tog bolnog događaja, i dalje ne mogu da shvatim na šta je sve ljudska zloba spremna. Kako su mogli tako nešto da urade jednom nevinom detetu. S njom je otišao i deo nas, velika je praznina ostala. Dok bude bilo nas, biće i naše Danke“, navela je potresena majka.
Dankin otac Miloš je slomljeno izjavio da samo želi da je zagrli i vidi kako trčkara sa svojom braćom.
“Danka mi je oko u glavi, deo srca, tatina princeza. Kako mislite da sada živim? Želim da znam gde je Danka, da je zagrlim, da je
poljubim. Da je gledam kako trčkara sa braćom”, rekao je on.
Za porodicu ova godina bila je neizdrživa. Slikama i uspomenama, osećanjima i snovima, svaki dan bez nje postao je borba sa stvarnošću.
“Kao da je moj život stao tog dana. Sve stoji u mestu, životi nam stoje u mestu“, priznao je Miloš.
Iako je u početku verovao u verodostojnost priča o hapšenju osumnjičenih, sada ne može da se pomiri sa mogućnošću da je njegova devojčica zauvek nestala.
Njegova vera da će Danka biti pronađena nije bez razloga. Slušajući vesti o nestalim decom u drugim delovima Srbije, Miloš nije mogao da ne vidi paralelu sa sudbinom svoje devojčice. Svaka vest o nestalom detetu podsećala ga je na prošlu godinu.
“Moja Danka je živa, i to jedino u šta želim da verujem. Verujem i nadam se da će se vratiti, kao što su se vratila i druga deca. Prošlo je mnogo vremena, ali, s druge strane, na takvo razmišljanje su me podstakla i dešavanja u Brčkom i Ubu. Kada je otkrivena kuća puna dece u Brčkom, strepeli smo svaki dan i nadali se da će nas neko pozvati i reći da je Danka pronađena. Onda smo čuli da nijedno dete nije s teritorije Srbije, makar ona koja su pronađena u toj kući. Pitanje je odakle su sve deca kroz tu kuću prošla ranije. S druge strane, kada se dešavala potraga za detetom u Ubu, svaki sekund od pre godinu dana mi se vratio. Poruka da je nestalo dete, veče, drama, potraga, policija. Svaki sekund smo Ivana i ja iznova proživljavali. Svaka vest koja se pojavila nas je podjednako uznemiravala i radovala. Kada smo saznali da je pronađena, obradovali smo se kao da je naše dete. Međutim, opet nas stigne realnost. Naše Danke nema”, rekao je on.
Hronologija tragedije i potrage
Dvododišnja Danka Ilić nestala je u naselju Banjsko Polje kod Bora, dok je sa majkom i bratom bila ispred porodične pojate u kojoj niko ne živi. Kako je od starta govorila majka Danke Ilić, ona je krenula da sinu da vode, a kada se okrenula, Danke nije bilo. Nakon što ju je tražila sama, pozvala je supruga, a potom je pozvana i policija. Tog dana uveče po prvi put u Srbiji je aktiviran sistem “Pronađi me”.
Tokom prvih dana potrage bageri su rašćišćavali područje na kom je nestala devojčica, a u okolini su policija i spasioci sa psima tragali za devojčicom, kopano je u blizini mesta nestanka devojčice, a pregledani su i bunari i podzemni kanali oko kuće, dok su naselje obletali helikopteri. Policija je pregledala kuće u selu, legitimisala meštane i prikupljala informacije o tome da li je neko kritičnog dana video devojčicu, a pregledani su i šahtovi ljudi u dvorištima.
Tokom prvih dana potrage došlo je do više hapšenja. Slobode je lišen policajac iz Bora zbog sumnje da je odavao podatke iz istrage, kao i dvojica muškaraca u Bosni i Hercegovini, koji su tražili 25.000 evra kako bi pružili informacije o nestanku devojčice, za šta se ispostavilo da su u pitanju lažne informacije, te da su spomenuti muškarci želeli da se okoriste o situaciju, ali su im umesto toga na ruke stavljene lisice.
Roditelji devojčice više puta su tokom prvih pet dana potrage, ali i kasnije, pozivani na razgovore u policiju kako bi eventualno pružili neke informacije koji bi pomogli u potrazi za devojčicom.
Šesti dan potrazi se pridružila i bečka policija, s obzirom na to da se pojavio snimak devojčice u Beču koja je izuzetno ličila na Danku, a raspisana je i žuta potraga Interpola za nestalim licima. Devojčica na snimku zaličila je na Danku čak i članovima njene šire porodice, ali se u Austriji javila žena koja je rekla da je na snimku ona sa svojom ćerkom, te su sumnje u to da je Danka u Austriji otklonjene.
Policija iz sve više država u regionu davala je obaveštenja svojim građanima kako da postupaju u slučaju da vide Danku, s obzirom na to da se nije znalo da li ju je neko odveo preko granice.
U nastavku potrage u Srbiji pregledano je Borsko jezero, a počelo se i sa čišćenjem deponije na starobanjskom putu. Javnost u datom momentu i dalje nije znala koji je razlog čišćenja deponija na više lokacija, ali je sve dobilo smisao naknadno, nakon hapšenja osumnjičenih
Hapšenja, priznanja pa preokreti
Ključni preokret dogodio se 4. aprila 2024, hapšenjem Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, radnika JKP „Vodovod“ iz Bora. Hapšenje je usledilo nakon pronalaska tragova krvi u njihovom službenom vozilu. Osumnjičeni su priznali zločin – da su devojčicu udarili automobilom, njeno telo stavili u gepek i bacili na deponiju na Starobanjskom putu.
Međutim, telo nikada nije pronađeno. Ubrzo su uhapšeni i brat osumnjičenog Dejana, Dalibor Dragijević, kao i njihov otac Radoslav, zbog sumnje da su pomogli u skrivanju tela. Dalibor je navodno u policiji priznao pomaganje, ali je 7. aprila preminuo u policijskom pritvoru. Otac se branio ćutanjem i kasnije je pušten.
Dodatnu sumnju u zvaničnu verziju unela je informacija da veštačenja automobila osumnjičenih nisu pokazala prisustvo DNK Danke Ilić. Kasnije su i Dejan Dragijević i Srđan Janković, koji se prvobitno branio ćutanjem, negirali izvršenje krivičnog dela teškog ubistva za koje se terete i za koje im preti doživotni zatvor.
Pravna borba i agonija porodice
Više javno tužilaštvo u Zaječaru podiglo je optužnicu protiv Dragijevića i Jankovića, ali ju je Apelacioni sud u Nišu do sada dva puta ukidao i vraćao na dopunu, poslednji put je samo dan nakon godišnjice, nalazeći proceduralne nedostatke.
Dok pravni proces nailazi na prepreke, porodica Ilić proživljava neopisivu agoniju. Roditelji Ivana i Miloš su se više puta obraćali javnosti, demantujući brojne teorije zavere, ističući poverenje u institucije, ali i očaj zbog neizvesnosti. Baka Tatjana opisala je situaciju kao “košmar iz kojeg ne može da se probudi”, apelujući na osumnjičene da otkriju gde je telo njene unuke.
Godinu dana bez odgovora
Godinu dana nakon nestanka, slučaj Danke Ilić daleko je od rasvetljenja. Bez tela kao ključnog dokaza, sa priznanjima koja su povučena, nedostatkom materijalnih dokaza poput DNK u vozilu i optužnicom koja je dva puta obarana, istraga i budući sudski postupak su krajnje neizvesni. Javnost i porodica čekaju istinu, a jedini put do nje i kakvog-takvog smiraja vodi preko pronalaska posmrtnih ostataka male Danke.
(Telegraf.rs)