“PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ” U UŽICU: Umetnost u vremenu okupacije
Predstava „Putujuće pozorište Šopalović“ Narodnog pozorišta Užice, po tekstu akademika Ljubomira Simovića, biće premijerno izvedena u sredu, u 20 časova, na Velikoj sceni užičkog teatra. Ovdašnji ansambl i publika, naći će se tako, još jednom, pred dilemom iz autorovih stihova: „Šta će nam pozorište, kad smo goli i bosi? Šta će nam glumci, kad nemamo soli?“ Baš kao što se putujuća umetnička družina u kultnom komadu, tokom okupacije, našla pred ljudima na užičkoj Rakijskoj pijaci pokušavajući da igra Šilerove „Razbojnike“.
NP Užice
– „Šopalovići“ su prvi put izvedeni 10. oktobra 1985. godine, u režiji Dejana Mijača, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ova drama je još dvadeset i pet puta postavljena u pozorištima širom nekadašnje države. Stoga je više nego jasno, zbog čega je u godini u kojoj je Užice nacionalna prestonica kulture to prva premijera ovdašnjeg teatra – ističe Zoran Jeremić, umetnički direkktor programa „Užice, prestonica kulture Srbije 2024. godine“ – Sa dramom „Putujuće pozorište Šopalović“ Užice je upisano u nacionalnu i svetsku pozorišnu baštinu. Ovaj komad ne samo što je preveden na francuski, engleski, poljski, češki, slovački, ruski, rumunski, bretonski, korejski, japanski, slovenački, makedonski, španski, švedski, bugarski i ukrajinski jezik, već je od 1990. godine do danas postavljen na više od stotinu scena širom sveta.
Novi „Šopalovići“ povereni su reditelju Nemanji Neškoviću, dramaturškinji Jeleni Mijović, scenografkinja je Marija Kalabić, kostimografkinja Biljana Grgur, muziku potpisuje Ignjat Milićević. Uloge tumače Goran Šmakić, Nikola Penezić, Igor Borojević, Hadži Nemanja Jovanović, Ivana Pavićević, Tijana Karaičić Radijičić, Ema Muratović, Dragana Vranjanac, Slobodan Ljubičić, Vanja Kovačević, Andrijana Simović i Dejan Maksimović.
NP Užice
– Ovo je moj prvi susret sa Ljubomirom Simovićem u pozorištu. I to baš u Užicu, mestu koje zauvek zauzima posebno mesto u našoj književnosti jer je to središte njegove drame. Užice i ova drama su, kako kaže lik Drobca „kao vjenčani i pred ljudima i pred ikonama.“ Izazovno je auktuelizovati temu bavljenja umetnošću u tokom okupacije, u današnjem vremenu. Ili je baš neophodno. Još izazovnije je baviti se ovom temom kroz pesnički jezik, koji voj drami daje antičku težinu i lepotu – reči su reditelja Milana Neškovića, kome je ovo treća režija u narodnom pozorištu Užice – Kod Ljube Simovića likovi su puni života, bore se sa životom svakodnevno, ne odustajući. Nekada to čine bežeći od stvarnosti, nekada pokušavaju da nađu ono najlepše što život čini vrednim.
Dramaturškinja Jelena Mijović ističe „da nesumnjivo znamo šta se moglo dogoditi tog okupacijskog leta, nigde drugde nego u Užicu“, dogodilo se ono što se dešava Simovićevim „Šopalovićima“.
– Pokušali smo da odredimo granicu između pozorišta i života, da je povučemo, da označimo mesta na kojima pozorište upada na teritiriju života i život na teritoriju pozorišta. Granica bi se uvek izmicala i pomerala. – rekla je Jelena Mijović – U trenutku kada život postane neizdrživ ,vera da umetnost svojom snagom i lepotom može da ga preobrazi, dobija svoju opipljivu potvrdu.
