Od suštinske je važnosti priznati integritet termina genocida, kao i istorijsku pozadinu i konteskt, poručio je danas američki politički konsultant i predavač na Kalifornijskom univerzitetu Set Džejkobson, u osvrtu na glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN (GSUN).
”Rezolucija je pokrenula složenu i nijansiranu debatu o razboritoj upotrebi termina. Srbija se protivi rezoluciji, ističući potrebu za nacrtom koji izbegava termin ‘genocid’ i podjednako odaje počast istorijskim zločinima u kojima je ubijeno na hiljade nevinih Srba i Hrvata u nasilnom građanskom ratu”, napisao je on za portal Jevrejski dnevnik (Jewish Journal).
On je istakao da srpski lideri ne poriču da se u Srebrenici dogodio stravičan zločin.
”Naprotiv, njeni lideri, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, odali su počast žrtvama i prepoznali ovo mračno poglavlje istorije. Ali rezolucija UN postavlja ozbiljna pitanja o tome da li svi ratni zločini predstavljaju genocid”, navodi Džejkobson i dodaje da je važno i pitanje inkluzivnosti, pošto je nacrt rezolucije sastavljen u tajnosti i ne pominje stradanje srpskih i hrvatskih civila tokom rata u BiH.
Istakao je da je Srbija postavila legitimna pitanja – da li se događaji u Srebrenici podižu na nivo genocida i da li je rezolucija Ujedinjenih nacija politički trik ili razuman pokušaj da se čin nasilja označi kao genocid.
”Fundamentalno pitanje je da li se rezolucija uklapa u definiciju (genocida). Odgovor je složen i zahteva nijanse. Takođe zahteva prepoznavanje opasnih implikacija šire i neselektivne upotrebe termina, kao i važnost pridržavanja kriterijuma koji odražavaju poreklo i istoriju termina”, piše autor, navodeći kao primere geoncida Holokaust i veliku glad u Ukrajini za vreme Sovjetskog saveza.
On navodi da je Holokaust bio posebna istorijska tragedija koju je društvo priznalo kao pokušaj da se uništi ili eliminiše etnička grupa.
”Termin je sada kooptiran da opiše bilo koji broj događaja uključujući ugrožene kulture, etničke sukobe, rasnu neravnotežu, građanski rat, pobunu i verske sukobe”, napisao je Džejkobson, ocenjujući da je termin genocid poprimio ”novu stvarnost’‘.
Džejkobson je istakao da su na skepticizam povodom primene termina genocid povodom događaja u Srebrenici izrazili poznati proučavaoci holokausta, uključujući Iehudu Bauera, osnivača centra Simon Vizental Efraim Zurof, i istoričar Gideon Grajf, podsećajući da je Grajf bio predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u regionu Srebrenice od 1992. do 1995. godine.
“On je to opisao kao ružnu, odvratnu političku inicijativu”, navodi Džejkobson i dodaje da Izrael nije pristalica rezolucije zbog opasnosti od razvodnjavanja termina genocid.
