Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je danas da će ministarstvo nastaviti istim tempom da ulaže u IKT sektor, posebno u obrazovanje i infrastrukturu, a istakao je i da njegov tim od prošle godine svakodnevno vodi dijalog unutar medijske zajednice kojim je postignuto povećanje budžeta za tu oblast rekordnih 60 odsto.
Ristić je za TV Prva rekao da će ministarstvo na čijem je čelu nastaviti sa zakonodavnom delatnošću jer je, kako kaže, IKT sektor toliko dinamičan svugda u svetu da je neophodno da se kontinuirano inovira pravni okvir.
“To nisu neke oblasti koje su dosta statične, sve ono što se dešava u IKT sektoru manifestuje se u čitavom svetu u deliću sekunde, tako da morate da imate vrlo dobar zakonodavni okvir. S jedne strane dobru infrastrukturu i s druge strane morate da imate dobre stručnjake. Ono što smo mi uspeli da uradimo kao zemlja i kao društvo u svega nekoliko godina to je da uspostavimo sve te parametre, da uspostavimo taj ekosistem, odnosno takav ambijent i da postižemo ove rezultate”, istakao je.
On je podsetio da se mnogo ulaže u taj sektor, navodeći primere naučno-tehnoloških parkova, državnog data centra u Kragujevcu, instituta za veštačku inteligenciju, Biosens instituta u Novom Sadu.
“Sada gradimo inovacioni distrikt u Kragujevcu, gradi se Bio4Campus u Beogradu. Puno se ulaže, ali je to ulaganje apsolutno isplativo, zato što, kao što vidite, rezultati su višestruki”, rekao je Ristić.
Prema njegovim rečima, u svakoj oblasti u ovom trenutku ima primena informacionih tehnologija ili veštačke inteligencije.
Govoreći o oblasti javnog informisanja, Ristić je rekao da u Srbiji postoji 2.200 medija, 76 novinarskih udruženja, profesionalnih udruženja, tri samoregulatorna tela, tri sindikata sa nacionalnom pokrivenošću i još nekoliko sa lokalnom i regionom.
“Dakle, naša medijska zajednica broji više od 2.300 pravnih entiteta, vrlo je bogata, vrlo je brojna. I normalno je da tu imate i različita mišljenja, i stavove, i vizije, i suprotstavljene stavove i slično. Međutim, ono što mene brine kao ministar informisanja i telekomunikacije od početka obavljanja ove dužnosti, to je ta polarizacija koju sam zatekao“, naveo je Ristić.
On je istakao da su pojedini mediji i novinarska udruženja “neskriveni akteri na političkoj sceni”.
“Sredstva javnog informisanja nijednoj zemlji ne treba i ne mogu da budu akteri na političkoj sceni. Mi to vidimo posebno od novosadske tragedije 1. novembra prošle godine, kroz izveštavanje pojedinih medija, kroz izjašnjenja pojedinih novinarskih udruženja koje se izjašnjavaju o političkim pitanjima, bave se otvoreno politikom”, naveo je.
Kako je rekao, njegov tim je početkom maja prošle godine inicirao dijalog unutar medijske zajednice i vode ga svakodnevno.
“Već smo postigli, kad kažem postigli mislim na sve nas zajedno unutar medijske zajednice, nekoliko rezultata koji se ogledaju u povećanju budžeta za oblast javnog informisanja ove godine u odnosu na prethodnu od 60 odsto, što je najveće povećanje ikada iz godina u godinu za sektor javnog informisanja”, naglasio je ministar.
Govoreći o pismu Evropske komesarke za proširenje Marte Kos u kojem poziva na dijalog, Ristić ističe da je to “evropska i globalna civilizacijska tekovina” i ocenjuje da je dijalog jedina prava i moguća opcija.
“U tom smislu, potpuno je normalno i očekivano da i sam vrh Evropske komisije poziva na dijalog, zato što je dijalog jedini mehanizam kroz koji vi i ja u nekom razgovoru, gde na početku nemamo iste ili slične stavove, možemo da dođemo do nekog zajedničkog stava, do nekog kompromisa, da razmenimo mišljenja, da razmenimo stavove, da sukobimo stavove”, rekao je ministar.
Istakao je da, kao neko ko je četvrt veka proveo u kulturi, dijalog jeste uobičajeni mehanizam za komunikaciju, a to sa svojim timom pokušava da prenese i na medijsku zajednicu.
“Sada to negde i ja i moje kolege u ministarstvu pokušamo da prenesemo i u medijsku zajednicu i da damo taj doprinos tome da pokažemo da može da se razgovara i da treba da se razgovara na svaku temu, da treba da se razgovara sa svakim sagovornikom i da niko od nas nema pravo da kaže ‘neću sa nekim da razgovaram’. Jer odakle meni pravo da kažem vama ‘ja neću sa vama da razgovaram’. Naša prava su identična, znate mi smo bića koje su po svojoj prirodi jednaka i onaj ko posegne za time ‘neću da razgovaram sa nekim’, u stvari pokazuje nespremnost da se upusti u jedan odnos, dijaloški odnos, gde će u stvari pokazati odgovornost”, naveo je Ristić.
