Više javno tužilaštvo u Leskovcu okončalo je istragu ubistva sedamnaestogodišnje Andrije I. kojeg je 27. novembra prošle godine u Vlajkovoj ulici u ovom gradu, nasmrt pretukao njegov drug Nemanja Azirović (18).
Kako se navodi u dopisu koji nam je po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja dostavila ova pravosudna institucija, nakon sprovedene istrage Nemanja je optužen.
– Obaveštavamo vas da je 12. marta 2025. godine Više javno tužilaštvo u Leskovcu podiglo optužnicu protiv Azirović Nemanje zbog krivičnog dela ubistvo iz čl 113. Krivičnog zakonika – navedeno je u odgovoru ove pravosudne institucije koji je potpisala glavni javni tužilac Ljiljana Zlatanović Janković.
Krivični zakonik za krivično delo ubistvo propisuje kaznu zatvora u rasponu od pet do 15 godina. S obzirom na to da je Azirović u vreme izvršenja krivičnog dela imao samo 18 godina, kao mlađe punoletno lice ima mogućnost da mu kazna bude ublažena ali da li će se to zaista desiti, odlučiće Viši sud kada bude odmeravao olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani izvršioca ubistva.
Po svemu do sada utvrđenom, zločina kakav se ne pamti u leskovačkom kraju imao je banalan povod koji je u jednom trenutku eskalirao i dva dobra druga pretvorio u smrtne neprijatelje. Nakon ovog događaja spekulisalo se da je do kobne tuče došlo zbog devojke sa kojima su se oba momka zabavljala u različitim periodima. To je potvrdio i Andrijin hranitelj Goran Veličković uz ogradu da je njegov štićenik najverovatnije imao potpuno bezazlenu vezu sa tinejdžerkom koja se mimo svoje volje našla u centru kobnog obračuna.
– Tužilac me je pitao da li nam se Andrej ikada žalio da mu neko preti, da li je imao problema sa tim momkom koji ga je ubio. Odgovorio sam da nije, nisam imao pojma ni da se on viđa sa tom devojčicom za koju će se ispostaviti da je ranije bila u vezi sa njegovim ubicom. Ja čak ni ne verujem da je Andrej bio sa njom u vezi, bio je još dete, mislim da su se samo družili i da joj je verovatno pravio društvo dok je čekala autobus jer je živela u jednom selu u okolini Leskovca. Ona je bila jedan od svedoka na saslušanju pred tužilaštvom i kako sam čuo, rekla je da se zabavljala sa tim momkom koji je ubio Andreja ali da ga je ostavila jer je bio nasilan prema njoj. Meni je ona poslala neke snimke kako se sa Andrejom drži za ruke, te kako mu u učionici crta srce i piše “Za Akija” i pokazuje mu…. Sve nas je to dodatno potreslo – rekao je ovaj Leskovčanin.
Nakon saslušanja pred Višim javnim tužilaštvom, Veličković nam je kazao da mu je susret sa Andrijinim ubicom veoma teško pao.
– Nisam nasilna osoba, bavimo se hraniteljstvom, nemamo mrlju u životu ali verujte mi, sa teškom mukom sam se uzdržavao da ostanem miran kada sam se našao oči u oči sa tim momkom. U sud su ga doveli iz pritvora, stajao je pognute glave, nije mi se obratio niti sam ja to želeo. Moja je želja što se njega tiče da dobije najveću moguću kaznu jer Andrija zaslužuje pravdu a i mi zbog bola sa kojim se suočavamo i od koga ne možemo da se oporavimo – priča Veličković.
Objašnjava da je saznao da je obdukcioni nalaz pokazao da je Andrej preminuo od izliva krvi u mozak te da je ubeđen da je do toga došlo usled svirepog prebijanja.
– Tužilac me je pitao da li je Andrija bolovao od nečega da bi utvrdio da li je neka bolest izazvala taj izliv. Kazao sam da se on intenzivno bavio košarkom, da je bio veoma uspešan te da to ne bi bilo moguće da je bio bolestan. Mnogo se teško nosimo sa njegovim gubitkom, voleli smo ga kao svoje dete, sve se to desilo tako iznenada. Gubitak voljene osobe je uvek težak, ali kad neko boluje, nekako se na to pripremate a ovo je strašan udarac koji je došao iznenada. Nismo znali šta nas je snašlo, trebalo mu je prirediti dostojan pogreb, hteli smo da mu i u tim trenucima priuštimo sve najbolje i najskuplje kao što smo radili kada je živeo sa nama. Pomogli su nam sin i snaha, nešto smo se i zadužili da bimo ga ispratili kako je zaslužio. Uskoro bi trebalo da mu podignemo spomenik, ni to neće biti lako, dobrodošla bi nam neka finansijska pomoć da Andrija dobije dostojanstveno obeležje – rekao je hranitelj ubijenog tinejdžera.
Tragično nastradali dečak pohađao je treći razred Škole za tekstil i dizajn čiji je djak donedavno bio i osamnaestogodišnjak koji ga je usmrtio. Sa starijim bratom odrastao je u domu Gorana i Zorice Veličković koji su im postali hranitelji kada je imao samo šest godina. Veličkovići su planirali da mu 17. decembra prošle godine proslave 17. rođendan.
(Telegraf.rs)