Pripadnik “Valjevske grupe” Zoran Jeličić umro je na Vojnomedicinskoj akademiji usled teške i smrtonosne neurološke bolesti. Bio je jedan od pritvorenika sa najdužim stažom, a na dan kada je preminuo trebalo je da se održi drugostepeno suđenje i da sazna da li mu je izrečena zatvorska kazna potvrđena ili oborena.
Zoran Jeličić se lečio od aprila, najpre u civilnoj bolnici potom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Ipak, stanje mu se naglo pogoršalo 6. juna, zbog čega je smešten na Vojnomedicinsku akademiju.
Zoran Jeličić je osuđen za ubistvo Željka Dedovića (30) u centru Valjeva, koje se dogodilo pre 16 godina. Taj hladnokrvni zločin ne samo da je šokirao javnost, već je pokrenuo i jedan od najdužih, najsloženijih i najkontroverznijih sudskih procesa u novijoj srpskoj istoriji – suđenje ozloglašenoj “Valjevskoj grupi”. Iako je krajem 2023. godine doneta prvostepena presuda kojom su izrečene visoke zatvorske kazne, pravna bitka još uvek nije okončana.
Intenzivna istraga koja je usledila nije dugo tapkala u mraku. Tragovi su vodili ka Milanu Lazareviću, u podzemlju poznatijem po zlokobnom nadimku “Laza Bombaš”, koji je identifikovan kao neprikosnoveni vođa “valjevske grupe” i ključni čovek koji je naručio Đedovićevu likvidaciju.
Za direktno povlačenje obarača optužen je Zoran Jeličić, dok je Milanu Milijanoviću na teret stavljeno pomaganje u izvršenju teškog ubistva.
Međutim, suđenje koje je usledilo razotkrilo je mnogo širu sliku kriminalnog delovanja ove organizacije, koja je godinama sejala strah u valjevskom kraju.
Optužnica i kasnija prvostepena presuda obuhvatile su čitav spektar teških krivičnih dela: pored organizacije i izvršenja ubistva, tu su bile i iznude, nedozvoljeno držanje čitavog arsenala oružja i eksplozivnih materija, kao i falsifikovanje dokumenata. Postojale su čak i ozbiljne indicije, navedene u spisima, koje su grupu potencijalno povezivale i sa nerešenim ubistvom jednog saobraćajnog policajca.
Zoran Jeličić označio Joksovića kao naručioca
Priču je dodatno zamrsila odbrana navodnog direktnog izvršioca, Zorana Jeličića. On je tokom suđenja uporno tvrdio da je na Đedovića pucao, ali po nalogu sasvim druge osobe – Nebojše Joksovića, koji je javnosti poznat kao svedok saradnik u postupku protiv Darka Šarića.
Zoran Jeličić je tvrdio da sud štiti Joksovića zbog njegovog statusa. Da li je ovo bio samo pokušaj Jeličića da skrene krivicu sa Lazarevića ili sebe, ili je ukazivalo na još dublje i kompleksnije sukobe i saveze u podzemlju, ostalo je jedno od otvorenih pitanja koja su dodatno otežavala posao sudu.
Suđenje “Valjevskoj grupi”, započeto još davne 2010. godine, pretvorilo se u pravu pravosudnu epopeju. Različiti izveštaji pominju trajanje od 11, 12, pa čak i 13 godina do prvostepene presude, ali svi su saglasni u jednom – bio je to maratonski proces. Njegovu dužinu uslovili su ne samo kompleksnost predmeta, broj optuženih i obimnost dokaznog materijala, već i serija gotovo neverovatnih incidenata koji su ga konstantno ometali i pretvarali u medijski cirkus.
Zoran Jeličić bio je centralna figura ovih incidenata. Njegovo ponašanje u sudnici prelazilo je sve granice: otvoreno je pretio sudskom veću, uključujući i slanje pisma sudiji u kojem je najavio “veliko finale” njihovog “druženja”, šokirao je javnost pokušajem samoubistva u sudnici, iskazivao je nepoštovanje uriniranjem u sudnici, fizički je napao svog advokata.
Prerezao vrat u sudnici
Zoran Jeličić se na suđenju u Specijalnom sudu 2019. godine javio za reč, izašao za sudsku govornicu i pred sudijom isekao vrat i ruku oštrim predmetom.
Jeličić je za govornicom navodno rekao: “Sada ću da se ubijem pred svima“.
U tom aktu on ipak nije teže povređen, već je zadobio lakše povrede, a brinut je na Vojnomedicinskoj akademiji.
– Jeličić je sebi naneo površinske povrede, ekipa lekara mu je odmah pružila pomoć. U Sud je uneo mali metalni predmet, veličine oko jednog centimetra, koji pri ulasku u zgradu nije mogao da bude detektovan – rekla je u to vreme za Telegraf.rs Tatjana Tešić, tadašnja portparolka Suda i dodala da ga je pravosudna straža sprečila u daljem samopovređivanju.
Svedoci tog događaja ispričali su da se Zoran Jeličić dva puta posekao po vratu, a potom i po ruci, a da je zatim pao i da je krvi bilo svuda. Njemu je odmah u pomoć pritrčao pripadnik pravosudne straže. Svedoci događaj rekli su i da je drama trajala neko vreme, te da to niko nije očekivao od Jeličića.
Pobegao iz kućnog pritvora, pa pronađen krvav
Saomo dva dana nakon haosa u Specijalnom sudu, Zoran Jeličić pobegao je iz kućnog pritvora.
On je, nakon pregleda na VMA, pušten i navodno se uputio kući u Pambukovicu kod Valjeva, gde ima prijavljen boravak. Međutim, on nije otišao kući i u ranim jutarnjim satima ga je pronašao taksista. Zoran Jeličić ležao je nasred kolovoza.
Taksista ga je odvezao u Urgentni centar jer se žalio na samopovređivanje. Lekari su mu stavili gips na ruku koja je bila slomljena i dali mu terapiju, nakon čega je otpušten iz bolnice. Po izlasku iz bolnice, on ponovo nije otišao kući, već je nastavio da šeta po Valjevu.
Policajci su ga primetili i priveli u stanicu kako bi ga identifikovali dok je jeo pljeskavicu u jednom kiosku brze hrane. Utvrđeno je da je prekršio mere kućnog pritvora, to jest da je napustio kuću bez obaveštavanja nadležnih organa, što je u obavezi da učini.
Nakon svih ekscesa, Zoran Jeličić je vraćen u pritvor. Nepunih dva meseca kasnije ponovo mu je određen kućni pritvor, ovog puta sa elektronskim nadzorom, odnosno nanogvicom.
Incidentima tu ipak nije bio kraj. U februaru 2020. godine Zoran Jeličić je, zbog toga što mu sud nije dozvolio da ode u toalet, izvršio malu nuždu u boksu u kom sede okrivljeni. Sudsko veće ga je zbog toga kaznilo, i odlučilo da u daljem toku pretres prati iz posebne prostorije.
U maju 2021. godine Zoran Jeličić je skinuo nanogvicu i pobegao. U bekstvu je bio godinu i po dana – uhpšen je po poternici 11. oktobra 2022. godine u okolini Uba.
Valjevska grupa osuđena je u novembru 2023. godine a Zoran Jeličić je dobio 35 godina zatvora. Pravosnažnu presudu nije dočekao.
(Telegraf.rs)