Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković izjavio je danas da priče o herojima koji su dali život za otadžbinu žive onoliko koliko se budu pričale i da kada je reč o boračkom statusu, ministarstvo nastoji da sve njih tretira na isti način.
On je za Politiku kazao da ministarstvo nastoji da bez obzira da li se radi o herojima u Prvom ili Drugom svetskom ratu, onima nakon raspada SFRJ ili agresiji NATO-a 1999, svakome omogući ostvarivanje prava predviđenih zakonom.
“U novembru 2022. smo imali ukupno 25.000 registrovanih boraca u svim ratovima, a danas 50.044. U odbrani od agresije NATO-a, ali i svim akcijama suzbijanja oružane pobune albanskih terorista na Kosovu i Metohiji, ukupno je do sada evidentirano 8.105 boraca, a od njih su 1.696 ratnih vojnih invalida”, rekao je on.
Selaković je dodao da je posebno ponosan što su otkriveni i što se svaki dan otkrivaju imena boraca koji su poginuli u odbrani otadžbine.
“Najviše je policajaca iz 1998. koji nisu bili registrovani kao pali borci, pa ni njihove porodice nisu uživale prava koja im pripadaju”, rekao je on.
Ministar je neđutim dodao da nije u potpunosti zadovoljan sprovođenjem Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civiljnih invalida rata i članova njihovih porodica, naglašavajući da svaki zakon uvek ostavlja prostor za poboljšanje.
Selaković je naveo i da je do sada izdato preko 78.000 boračkih legitimacija i da se njihovi korisnici upoznavaju sa prednostima koje ona donasi.
“Boračka legitimacija prvenstveno služi za identifikaciju lica koje ima status boraca, ratnog vojnog invalida, člana porodice palog borca, mirnodopskog vojnog invalida ili civilnog invalida rata. svaka loklana samouprava samostalno odlučuje koju vrstu pribvilegija će im pružiti”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, ministarstvo na nivou države radi na tome da svi imaju pravo na određene pogodnosti u vezi sa boravcimau banjskim lečilištima, osiguranjem vozila, kao i kupovinom raznih dobara i drugo.
Selaković podseća i da Srbija od prošle godine dodeljuje i boračke spomenice za učestvovanje u sukoba devedesteih godina, ističući da je to nacionalno priznanje za lica koja su utvrdila status boraca.
“Moramo da se potrudimo da animiramo što širi krug ljudi da se registruju kao borci. Da imamo stalnu komunikaciju sa boračkim udruženjima i sa njima razgovaramo ukoliko postoji neka vrsta nezadovoljstvai vidimo kako poboljšati njihov položaj”, rekao je on.
Naveo je i da je do ove godine omogućeno da se sredstva na osnovu konkursnog sufinasiranja koriste i za podizanje spomen-obeležja.
“Važno je da negujemo kultzuru sećanja. kada je u pitanju naša istorija, agresija NATO-a je mračna epizoda. Sada postoji jedna pristojna vremenska distanca da bismo nogli jasno i objektivno da sagledamo šta se našoj zemlji dogodilo 1999.”, rekao je on.
Selakovuić je podsetio i da Srbija neguje i unapređuje status vojne neutralnosti.