Glave zaverenika padale su jedna za drugom, krvavog proleća 2000. godine. Kada je 15. januara likvidiran Željko Ražnatović Arkan, komandant Srpske dobrovoljačke garde i nekrunisani bos srpskog podzemlja, usledilo je muk. Zapravo klupko je počelo odmah da se odmotava. Najpre je u lozničkoj bolnici pronađen trostruki ubica Dobrosav Gavrić Duki, a podzemlje je ubrzo znalo sve.
Posle samo mesec dana počela je krvava osveta. Najpre je ubijen Radoslav Trlajić, Bata Traja, zatim Branislav Lainović Dugi i Zoran Davidović Ćanda. Međutim, kao jedan od glavnih organizatora likvidacije Arkana označen je Zoran Uskoković Skole, šef miljakovačko-rakovičkog klana. Uskoković je, u vreme atentata bio u inostranstvu, međutim vratio se u Beograd. Planirao je da se “opere”, ali takozvane osvetnike to nije zanimalo. Jedino o čemu su mislili je kako da u Skoleta ispale smrtonosne rafale. U zgradi Uskokovića eksplodirala je bomba, ali je šef kriminalaca sa Miljakovca izbegao smrt. A onda je došao 27. april.
Sretko Kalinić, egzekutor zemunskog klana, deceniju i po kasnije priznao je, i u svojoj knjizi opisao kako je ubio Uskokovića.
“Čekao sam Skoleta deset puta sa zoljom na Košutnjaku i Bežaniji jer je vozio blindu, ali ga nije bilo. Jedino na tim mestima ne bi stradali nedužni ljudi, opisuje Sretko Kalinić (48) u svojoj knjizi “Zemunski klan – ko je ko”. Kalinić je, između ostalog, opisao je likvidacije mnogih poznatih ličnosti iz tadašnjeg podzemlja koje je počinio po naređenju vođe “zemunaca” Dušana Spasojevića.
Vođa “miljakovačkog klana” Zoran Uskoković Skole (37) likvidiran je pre 25 godina, 27. aprila 2000. u spektakularnoj jurnjavi, preneli su tada beogradski mediji. Glave mu je došao Kalinić, koji je mnogo godina kasnije do tančina opisao sve “muke” koje su ga snašle u ovom zadatku.
– Skoleta smo dugo pratili. Kada se vratio s nekog puta, vozio je neku blindu, američki džip, pa smo morali da uzmemo zolje, da mu je*emo mamu, i njemu i njegovoj blindi. Jedini način da se likvidira bio je zoksom, kad stoji na semaforu ili kada ide 20 na sat. Deset puta sam razvlačio zoksa na Košutnjaku i Bežaniji, gde je obično prolazio, ali baš kad sam ga čekao, nije ga bilo. Jedino na tim mestima je bilo sigurno da neće stradati niko nedužan.
Predlagao sam Dušanu da uskočim Skoletu u kuću u kojoj je boravio s obezbeđenjem. Uopšte me nije zanimalo koliko ih ima unutra, jedino mi je bilo važno da zadatak bude završen. Međutim, Dušan nije dao. Plašio se da ću nastradati – napisao je Kalinić. Tog 27. aprila, situacija se promenila, a Uskoković je postao neoprezan.
– Počeo je da vozi običan audi A4. Dobili smo informaciju da se nalazi u Tržnom centru Vidikovac. Odmah smo seli u naš borbenjak – audi 200. Dušan je vozio ludački dobro. Od garaže na Novom Beogradu do Vidikovca stigli smo veoma brzo. Skole je bio u tržnom centru na Vidikovcu s obezbeđenjem. Kada je izašao, sreli smo se na prvoj raskrsnici.
Odmah sam sje*ao onog pozadi iz obezbeđenja, a Skoleta ranio. Skoletov vozač je odmah krenuo, ali smo mi bili okrenuti na kontrastranu, prema Banovom brdu, a Skole prema Ibarskoj magistrali. Brzo smo ih stigli. Imali smo jači auto. Na jednoj krivini sam ispalio nekoliko komada u Skoleta i završio njegovu pohlepnu i pokvarenu karijeru. Priča se da smo jurili Skoleta 15 minuta, međutim, to nije istina. Trajalo je najviše minut i po – prisetio se Sretko.
On je napomenuo i da je Jovana Guzijana Cunera 5. oktobra 2002, starog vođu “zemunskog klana”, ubio samo zato što su ga se braća Simović, Miloš i Aleksandar, plašila.
– Derpe Glavati Simović je svakog dana dosađivao Dušanu pričom kako će ih Cuner navodno sve pobiti, pa je na kraju Dušan odlučio da ga likvidira. Tog dana Cuner je bio u svom golfu na novosadskom auto-putu, a ja sam ga sa Kumom i Bagzijem čekao kod kvantaške pijace ispod nadvožnjaka. Dali smo pun gas čim smo ga videli. Završili smo Cunera i suvozača, a onaj treći, koji je bio pozadi, preživeo je nemoguće.
Sretko Kalinić je prilikom ubistva Cunera imao problema s policijom
– Tamo se zatekla i murija (kod mesta ubistva Cunera), saobraćajci, koji su krenuli za nama. Izvukao sam se na zadnji prozor, okrenuo kalaš (pušku) ka njima, pa su odmah skrenuli u prvu ulicu, mada nikada ne bih pucao u policiju – naveo je surovi egzekutor.
(Telegraf.rs)