U SRCU Amsterdama i blizini čuvenog trga Vaterloplein, kuća u tipičnom holandskom stilu s crvenim prozorskim oknima : na adresi Jodenbrestrat 4, živeo je i radio (od 1639. do 1658) jedan od najvećih slikara svih vremena – Rembrant Harmenson van Rajn.
foto Privatna arhiva
Danas je mesto “hodočašća” mnogobrojnih turista iz celog sveta i godišnje ugosti više od dve stotine hiljada posetilaca. Da bi se obišla kuća u kojoj još živi duh velikog majstora zlatnog, 17. veka (u kome Holandija beleži izuzetan ekonomski i umetnički procvat) treba se popeti strmim, uvojitim drvenim stepenicama, idući stopama slikarskog genija. Kuća je izgrađena sad već drevne 1606. godine, a prvi put renovirana dve decenije kasnije, verovatno pod budnim okom slavnog arhitekte Jakoba van Kampena čije je najpoznatije delo Gradska kuća u Amsterdamu, danas Kraljevska palata na Trgu Dam. Dograđen je još jedan sprat i urađena nova fasada, pa je tako obnovljeno zdanje Rembrant kupio 1639. za trinaest hiljada guldena.
foto Privatna arhiva
Ono što ga čini posebnim je činjenica da je najpoznatiji Holanđanin u njoj proveo svoje najbolje dane. Rođen u Lajdenu (1606.) umetnost je učio od velikih umetnika istorijskih kompozicija Jakoba de Svanenburha i Pitera Lastmana. Posle stečenog zanata i iskustva otvorio je u rodnom gradu atelje, vodio radionicu i podučavao učenike. Početkom tridesetih godina 16. stoleća preselio se u Amsterdam i ubrzo privukao pažnju bogatih sugrađana kao vrsni tvorac portreta i istorijskih kompozicija. Po narudžbini nastalo je i njegovo prvo veliko delo “Čas anatomije doktora Tulpa” (1632), ali je u želji da se pokaže i kao slikar biblijskih i mitoloških motiva, tri godine kasnije naslikao “Žrtvovanje Isaka”, potom i “Danaja”. Uspeh koji su mu donela ova dela, omogućio je Rembrantu da kupi kuću u Jodenbrestratu. Tu je nastala i njegova najslavnija i obimom najveća slika “Družina kapetana Kuka”, poznatija kao “Noćna straža”… Pod istim krovom nastajala su i druga remek-dela, odvijao se svakodnevni porodični život, radila grafička radionica.
foto Privatna arhiva
Danas, pet vekova kasnije, “doziran” broj posetilaca ( najmanje tri dana unapred moraju da kupe onlajn ulaznice), u pobožnoj tišini kreću se između autentičnih komada nameštaja u Rembrantovim sobama, kroz atelje sa slikama, grafikama, crtežima, skulpturama, alatima i retkim predmetima. Ceo ambijent vraća goste u slikarovo vreme, o kome svedoče i njegove umetničke knjige, dokumenta, rukopisi, gravure i gotovo svi bakropisi. Ovde se nalazi kolekcija dela iz rane faze stvaralaštva (oko trideset odsto opusa), ali i slike drugih savremenika – učitelja Pitera Lastmana, kao i učenika Ferdinanda Bola i Goverta Flinka. Kada je o ovom prvom reč (inače najdarovitijem đaku velikog majstora) zanimljivo je da je 2021. godine Muzeju Rembrantove kuće stigao vredan poklon: bračni par Hogsteder, kao podršku tokom epidemije kovida, poklonio je Bolovu sliku “Pastirica u pejzažu” iz 1641.
Virtuelna šetnja i zanimljivosti
MUZEJ ovog leta (od 23. maja do 7. septembra) poziva posetioce u virtuelnu šetnju sa velikim majstorom, uz poruku “Otkrijte Rembrantov Amsterdam kroz 60 crteža i grafika”. U isto vreme, putnici namernici mogu da posete i najpoznatiji (državni) Rijks muzej i iz neposredne blizine vide njegova najznačajnija dela. Posebna gužva, naravno, uvek je pred “Noćnom stražom” koja je trenutno u rekonstrukciji.
Muzej nudi i neke manje poznate zanimljivosti o Rembrantu: bio je jedno od desetoro dece u porodici koja je živela od očevog mlina zvanog De Rajn (po reci Rajni) – otuda i prezime Van Rajn. Ljubav njegovog života bila je Saskija, kojoj je trećeg dana posle veridbe uradio portret. Troje dece izgubili su veoma rano, a četvrto je dobilo ime Titus – po tetki Ticiji, koja je bila kuma njegovoj preminuloj braći i sestrama. Posle ženine smrti zapao je u emotivnu, potom i finansijsku krizu, zbog koje je doživeo bankrot. Ipak, upravo u to doba nastalo je jedno od najznačajnijih dela – “Jevrejska nevesta”. Godinu dana pre Rembrantove smrti premunio je Titus, a sam Rebrant – tužan i usamljen – umro je iz nepoznatog razloga.
Uprkos slavi i reputaciji, vremenom narudžbine portreta sve ređe stižu slavnom majstoru, pa se slikar sve više posvećuje bakropisu i biblijskim temama, o čemu svedoči i njegova slika “Hristos u Emausu” (1648). Nažalost, kao i mnogi drugi umetnici, Rembrant je doživeo da u doba pune stvaralačke zrelosti zapadne u finansijske probleme, čak i siromaštvo. Veći deo imovine prepisao je sinu, a bankrotstvo proglasio 1656.godine. Morao je i da proda kuću i potom se preseli u drugi kraj grada, gde je i umro tri godine kasnije…
foto Privatna arhiva
Zlatni umetnik “zlatnog doba” Holandije, ostavio je za sobom oko 350 dela među kojima se (uz pomenute) smatraju najznačajnijim slike “Jevrejska nevesta”, “Žena uhvaćena u preljubi”, “Bludni sin u krčmi”, “Avram i Isak”, “Skidanje s krsta”. Ljubitelji umetnosti mogu da uživaju i u 36 autoportreta, koji na licu njihovog tvorca osim protoka vremena svedoče i o različitim psihičkim stanjima u svim fazama slikarovog života. Osoben po kontrastu svetla i tame, gustim potezima kičice i toplim tonovima, Rembrant je zaorao duboku brazdu u istoriji umetnosti novim motivima ili, pak, starim oslikanim na drugačiji način.
foto Privatna arhiva
Bilo kako bilo, svaki detalj u ovoj kući priča priču o najplodnijem segmentu majstorovog života: od dolaska mladog i ambicioznog umetnika u Amsterdam, do nevoljnog odlaska sa ušuškanog ognjišta zbog finansijskog kraha. Kuća u Jodenbrestratu kasnije je nekoliko puta preprodavana, renovirana, da bi je povodom tri veka od rođenja barda otkupio grad Amsterdam. Muzejsku namenu dobila je 1911. godine. Otvorili su je kraljica Vilhemina i princ Hendrik, pa tako postali i prvi postioci.
foto Privatna arhiva
Posebna atrakcija danas goste očekuje vikendom: u prilici su da vide demonstraciju jedinstvenog načina štampanja iz 17. veka, kada su nastajale umetničke grafike u Rembrantovoj radionici. Svakog dana, pak, zahvaljujući novim tehnologijama mogu da “otkriju” kako je veliki meštar mešao boje, a na poslednjem spratu (vođeni audio uputstvima) povlače olovku u stilu neponovljivog majstora…
Noćna straža
NAJPOZNATIJA Rembrantova slika “Noćna straža” bila je namenjena glavnom štabu strelaca i predstavlja prekretnicu ne samo u umetnikovom radu već i slikarstvu, uopšte. Znalci za ovo delo kažu da liči na fotografiju ljudi u pokretu, na kojoj je najistaknutiji lik kapetana Fransa Baninga Kuka: ispružene ruke, s lagano podignutim levim stopalom i usnama koje kao da nešto žele da kažu… Rembrant je zabeležio momenat pred početak marša, a ova kompozicija važi za jednu od najoriginalnijih u istoriji umetnosti.