U BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji postoji skoro 4.000 ekshumiranih, a neidentifikovanih posmrtnih ostataka nestalih u ratnom sukobu, izjavio je danas predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac i ocenio da bi brojka nestalih, kada bi svi ekshumirani bili identifikovani, bila skoro prepolovljena.
“Imamo ekshumirano skoro 4.000 posmrtnih ostataka – u BiH oko 3.000, u Zagrebu oko 900, a neidentifikovanih. I na Kosovu oko 300…”, rekao je Štrbac za Tanjug i naglasio da su brojke koje je izneo orijentacione.
Štrbac kaže da ima čak i više stotina identifikovanih gde su se poklopili uzorci sa kostiju i rođaka, ali da rođaci iz različitih razloga to ne prihvataju.
“Ne mire se da im je taj neko mio ili mrtav ili da je stradao na takav način. Ima tu svega”, kazao je Štrbac.
Kad bi svi koji su ekshumirani bili identifikovani, mi bismo skoro pa prepolovili brojku nestalih, naglasio je Štrbac za Tanjug u razgovoru o tome dokle se stiglo sa potragom za nestalima u ratovima devedesetih.
Ipak dodaje da postoji još mnogo nerazjašnjenih sudbina.
“Mnogo je još tih nerazrešenih sudbina, ali moram reći da je to uslovno 10 ili do 11 hiljada, jer imamo dosta ekshumiranih posmrtnih ostataka, već godinama, poneki su i pre već 20-30 godina ekshumirani, a još nisu identifikovani”, kazao je on.
Štrbac je komentarisao i najskoriji slučaj predaje posmrtnih ostataka Srbina stradalog 1992. godine, pretpostavlja se u Sarajevu.
Na pitanje da li je bilo potrebno više od godinu dana da se telo preda nadležnim organima, kaže da se sada bar zna njegovo ime Srbisalv Popović i da je iz Prokuplja.
“Otišao je da studira u Sarajevo i kad je završio fakultet ostao je, oženio se, dobio decu i kad se zaratilo nije kao i mnogi drugi Srbi hteo da napusti Sarajevo, već je ispratio suprugu i decu na autobus za Srbiju”, rekao je Štrbac i dodao da je porodica čula da je ostao da kopa rovove i da je kasnije stradao.
Prema njegovim rečima, to nije bio tipično stradanje, bio je civil, nije bio vojnik, nije bio zarobljen pa ubijen, nego je tamo ostao svojom voljom.
“Čak je neko i krivično gonjen zbog njegovog stradanja i ubistva”, dodao je on.
Štrbac kaže da je ove godine bilo vrlo malo rešenih slučajeva, bar kad su u pitanju Srbi.
“Proletos smo imali trojicu sa Veritasovog spiska odnosno i sa spiska Komisije Srbije, koje su Hrvati rešili”, kazao je on i dodao da Hrvati više ne obaveštavaju komisiju Srbije ako porodice ne žive u Srbiji.
“Imali ste brojku da Srbija – komisija traži sa područja BIH sad 214 nestalih, 212 je do sada identifikovano”, kazao je Štrbac i dodao da razni faktori utiču zbog čega identifikacija traje dugo.
Što se tiče saradnje između zemalja po pitanju nestalih kaže da je ona bila bolja u vreme dok se ratovalo.
“Komisije Srbije i Hrvatske se ne sastaju već dve, tri godine. Nekad smo, a ja sam vodio komisiju Republike Srpske Krajine, imali sastanke na nedeljnom nivou. Posle ratova, bio sam ekspert u komisiji tadašnje SRJ, sastajali smo se na mesečnom nivou. Jedan mesec u Hrvatskoj, drugi u Srbiji”, rekao je on.
Kaže da bi navodno iduće nedelje Hrvatska trebalo da preda telo jednog vojnika koji je stradao 1991. Srbiji, ali to je sve malo.
Štrbac podsdeća da se i predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović žali kako nema nikakvih sastanaka, ni sa komisijom sa Kosova, ni sa Hrvatskom.
“Ali postoje protokoli o saradnji, svi su potpisani sa Hrvatskom na prvom mestu. Naravno da to u mnogome opterećuje potragu za nestalima”, kazao je on i dodao da su važne informacije o novim potencijalnim grobnim mestima i da u Veritasu imaju saznanja o preko 200 registrovanih grobnih mesta.
Na pitanje gde se najviše pretražuje kaže da moraju postojati informacije gde je potencijalno neko zakopan.
“Ovaj čovek čije je telo predato iz Sarajeva u Srbiju, bilo je na Barama, na glavom sarajevskom groblju. Očito da nije bio pod imenom. Da je bio pod imenom ne bi bila potrebna DNK identifikacija”, rekao je on.
Štrbac naglašava da je saradnja potrebna i radi novih eskhumacija, radi dobijanja novih podataka o tome gde se nalaze potencijalne grobnice.
“Mi imamo masovne grobnice, one su pravljene da bi se zločin prikrio. Jer sakriješ i leš, baciš ga u nekakve jame, bezdanke. Imamo i slučajeve da su leševi spaljeni. Doznali smo da ih ima bar 30 spaljenih”, kazao je Štrbac.
