UKRASNE SAKSIJE I RETKE BILJKE “KUPUJU” IM HLEB: Kako se bračni par invalida iz Ćuprije dovija da preživi (FOTO)
SNEŽANA Savić (63) i njen suprug Dragan (60) iz Ćuprije, oboje invalidi, nisu uspeli da dobiju invalidsku penziju i preživljavaju od sezonskih poslova.
Foto: Z. G.
Snežana se pre šest godina razbolela, odstranjena joj je dojka zbog karcinoma, dobila je otkaz, ali ne i invalidsku penziju. Njenom suprugu Draganu pukla je mrežnjača u oku, operisan je pet-šest puta, ali ni on nije dobio invladisku penziju.
Pokušali su da se zaposle, ali nisu uspeli. Kako bi uspeli da prežive i da plaćaju račune, počeli su da izrađuju unikatne ukrasne saksije i da razmnožavaju retke biljke.
– Kod nekih ljudi sam videla sirovu glinu, a kako sam imala neke predmete od nje, došla sam na ideju da izrađujemo saksije. Peći smo već imali, jer smo ranije radili dekoraciju stakla, keramike i porcelana. Saksije smo probali da radimo na točku, ali se nismo snašli, nije imao ko da nam pokaže, pa smo počeli da izrađujemo ručno – kaže Snežana.
Njen suprug Dragan dodaje da je to veoma težak posao i da takve saksije, koje se peku u buretu na drva, ne pravi niko u Srbiji.
Nije lako
U ALUMINIJUMSKU foliju ubacim okside bakra, gvožđa, aluminijuma i druge, komad suve trave, kukuruzovina, piljevina, šećer, so. Potom sve to stavim u bure. Kada sve supstance izgore, one otpuste gasove, koji naprave unikatne šare i boje – otkriva Dragan kako nastaju saksije.
Savići u plastenicima sami, od matičnih biljaka koje su kupili, razmnožavaju ukrasne biljke, koje potom presađuju u saksije. Svoje proizvode prodaju po sajmovima i etno- festivalima. Međutim, kako je to sezonski posao, od proleća do sredine juna, i kako za sezonu najviše mogu da naprave hiljadu saksija, preko zime jedva prežive.
Zato se ne libe bilo kog posla. Najčešće održavaju dvorišta, a u poslednje vreme počeli su da repariraju slova na nadgrobnim spomenicima.
