ĆERKA Slobodana Miloševića Marija, poslala je posle smrti oca pismo Draganu Hadži Antiću. Marijino pismo, objavile su “Večernje novosti” 21. marta 2006 godine, nakon sahrane bivšeg predsednika.
“Dragi Strujo,
Molim te da mi pomogneš da ispravim nepravdu koju mi prave upravo mediji za koje smo ti i ja godinama radili.
Strujo, umro mi je tata. Moj tata. To je samo moja stvar na ovoj planeti na kojoj on više nije. Ali, dok je na njoj bio imao je mene, mamu, Marika i svoje prijatelje.
I uvek će ih imati.
Neprijatelji su imali pet godina da nas kukavički napuste i da to i on i mi vidimo svojim očima.
I videli smo.
Tu nema dileme.
Moj tata je otšao u Hag da pobedi. Tako mi je rekao. Nikada me nije slagao.
I znam koga voli i kome veruje. Znam ko su mu prijatelji, a ko neprijatelji. Neki prijatelji su mu neprijatelji, a neki, opet, neprijatelji su prijatelji. I ti to znaš, ja još bolje. Između ostalog, tata je do poslednjeg trenutka voleo Uroša Šuvakovića, Milorada Vučelića, Milutina Mrkonjića, Bogoljuba Bjelicu, Branka Rakića, tebe, moje prijatelje, mamu i Marka. (Izvini, možda sam nekoga izostavila, ali pouzdano znam da je prezreo Sentu (Milenkovića, generala, telohranitelja svog dugogodišnjeg koji je pobegao od njega), da je prezreo Pavkovića, Lilića (svedoka optužbe u Hagu), Dačića, Anđelkovića i… Ti ćeš ih se više setiti i imena i funkcija na kojoj su bili ili na koje su se sami smestili, pozivajući se na njega.
Bog ga je video kako se muči, pa ga je kod sebe poveo. Možda mu je i pomogao.
Ako je vladiku Filareta Bog poslao, on će to svakako učiniti. Ljudi greše, a Bog ne greši. Besmisleno je i govoriti o tome koliko su antihristi oni koji mu nisu dozvolili da održi opelo, premaleni su da o tome odlučuju…
Dragi Strujo, ne znam kome ćeš dati moje mismo, ali znaj da ti je ovo jedina istina i da druge nema.
Tvoja Marija”.