HTELI smo da osvojimo i nebo, ali ne možemo da letimo. Pokušali smo da sebi zalepimo krila, smislili balon, padobran, avion… i dokle smo stigli?
Foto Slavoljub Radojčić
Pitao se u tekstu koji je pratio njegovu prošlogodišnju postavku “Let”, slikar Petar Mošić (1981-2025), čija duša je u nedelju, iznenada odletela u beskraj i večnost. Preminuo je mlad, u naponu najveće kreativne snage, okružen kolegama na likovoj koloniji na Kopaoniku. Izdalo ga je srce.
Njegov odlazak rastužio je, kako sve njegove prijatelje, saradnike, kolege, ljubitelje umetnosti, tako i celu našu kulturnu javnost.
– Još sam u šoku zbog preranog odlaska Petra Mošića, mog divnog, pažljivog, nenametljivog druga i jednog od najznačajnijih srpskih slikara srednje generacije – kaže Maja Živanović, likovni kritičar. – Proučavanjem metafizičkog realizma, bavio se od izlaska sa beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti, do iznenadne smrti. I toliko dugo sam ga i sama poznavala. Petrova umetnost je kompleksna, jedinstvena, angažovana, drugačija – istovremeno delikatnog, ali i brutalnog pristupa suštinskim i bolnim temama odrastanja, identiteta, socijalizacije i ekologije. Veliki posvećenik crtežu u naizgled statičnim i jednostavnim kompozicijama metafora sadašnjice, izazivao je zebnju i nelagodu kod posmatrača. Moram da naglasim da se njegov veliki opus ne razilazi bitno od njega kao ljudskog bića, jer je bio intuitivan i dosledan sebi. Kao i njegovi glavni protagonisti – nije žurio da uđe u svet odraslih. Nažalost svih nas koji smo ga voleli i cenili, taj veliki dečak se više neće probuditi.
Foto Privatna arhiva
Rođen 1981. godine u Beogradu, Mošić je završio doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Anđelke Bojović. Višestruko je nagrađivan, a neka od najznačajnih priznanja koje je dobio su Zlatna paleta sa Prolećne izložbe ULUS-a, nagrada “Igor Belohlavek” na 65. Oktobarskom salonu u Šapcu , nagrada na temu Ecce Homo u Kranju, nagrada za slikarstvo Zadužbine “Momčilo Momo Kapor”.
Hvatao zvezde u pune šake
Foto Privatna arhiva
SLEDEĆI Geteovu misao “Nemojte sanjati male snove – oni nemaju moć da pomeraju ljudska srca,” Mošić je prošle godine u Kragujevcu,predstavio seriju crteža i slika pod nazivom “Spavači”, koju su činili radovi – “Neko hvata zvezde u pune šake, a neko spava dok one padaju”, “Veliki snovi malog dečaka”, “Usnula”, Playboy…
– Kroz likovne prikaze usnulih, bez puno detalja, sa jednostavnim kompozicijama i smirenim koloritom, pokušao sam da na posmatrača prenesem atmosferu spokoja i bezbrižnosti- objasnio je tada umetnik. – Pošto se stresan i užurban način života savremenog čoveka direktno reflektuje i na kvalitet spavanja, ova serija slika i crteža ukazuje na važnost ovakvog nesvesnog (i pomalo zapostavljenog) stanja u našim životima.
Izlagao je samostalno i grupno, u zemlji i iniostranstvu. Čak četiri puta zaredom, od 2016. do 2019. bio je uključen u međunarodni projekat Glo Art fondacije u Belgiji, gde je poslednje godine bio proglašen za jednog od najuspešnijih mladih umetnika koji su gostovali na ovoj rezidenciji. Njegovi radovi deo su brojnih javnih i privatnih kolekcija, uključujući Muzej Hercegovine u Trebinju, Muzej Srema, Prvu kragujevačku gimnaziju, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Kolekciju Aleksić Galerije… Učestvovao je na prestižnim sajmovima umetnosti poput Affordable Art Fair u Amsterdamu, gde su mu dela bila uvrštena među najbolje radove po izboru stručnog žirija. Od 2016. do 2018. bio je član Saveta Galerije Fakulteta likovnih umetnosti, a doprinosio je i širenju umetničkog znanja kroz saradnju sa Nacionalnim muzejom Ruande.
Foto Privatna arhiva
Prema mišljenju likovnog kritičara “Novosti”, istoričara umetnosti Dejana Đorića, otišao je najbolji:
– Petar Mošić je najdarovitiji mladi realista koga imamo, slikar koji može da se predstavi bilo gde u svetu. Većina naših mlađih figurativaca jalovo ide tragom Mediale ili hiperrealizma a Mošić je stvorio samo svoj, originalni svet. Imao je nešto gospodstveno i široko, što se retko sreće, a privatno je bio vedar i nasmejan, mada su mu slike krajnje ozbiljne. Pomno je radio na svakoj sa takvim umećem da su neki nevešti mislili da se služi trikovima, međutim, prisustvovao sam nastanku njegovih dela. Od svih naših mlađih umetnika imao je najviše izložbi u svetu i uspeha kod kolekcionara, ali stekao sam utisak da mu nisu zavideli jer je bio omiljen. On je u velikom stilu vratio ljudsku figuru na likovnu scenu i to se skoro neće ponoviti.
U duhu starih majstora
PO prvi put se nagrađuje mladi slikar, što će ubuduće biti uobičajena praksa, tim značajnija jer u našoj zemlji više ne postoje nagrade za mlade likovne stvaraoce, istakao je žiri, dodelivši mu pre pet godina nagradu “Momo Kapor”, uz opasku da uprkos svojih mladih godina slika u duhu starih majstor: – Akademski slikar Petar Mošić koji je doktorirao na FLU, sigurno je najistaknutiji i najbolji slikar u mlađoj generaciji. Predstavio je potpuno novi izraz unutar srpske figuracije, na studiozno rađenim slikama u duhu sinteze kritičkog realizma i metafizičkih svojstava slikarstva – zaključio je žiri.
U fokusu Mošićevog “metafizičkog realizma”, čest su motiv bila deca. Nezaštićena, osetljiva, povređena. Ti radovi, kako je govorio sam umetnik, suočavali su gledaoce sa unutrašnjom borbom i strahovima mladog čoveka, tokom odrastanja i sazrevanja, koji se susreću sa “iščašenjima”, simbolišući njihovu borbu sa socijalnim kalupima, pritiscima ali i sa nemoralnim pojavama.
– Društvena angažovanost se podrazumeva kada govorimo o savremenoj umetnosti – rekao je jednom prilikom Mošić, za naš list. – U vremenu u kojem živimo postalo je imperativ da umetnik ima misiju, svrhu i precizan cilj. On u svoje delo mora uneti sve simbole kojima će pokušati da animira posmatrača, ali i da ga suoči sa ponekad neprijatnim društvenim pojavama. Umetnost nastaje u trenutku kada se materijalizovane ideje autora prenesu i projektuju na posmatrača.