Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je danas na međunarodnoj konferenciji u Atini “Mir i održivi razvoj” posvećenoj šestoj godini od potpisivanja Prespanskog sporazuma, da ne voli da vidi dvostuke standarde koji postoje i kada je reč o saradnji Beograda sa Pekingom – EU može, Srbija ne može, a ni kada se govori o poštovanju teritorijalnog integriteta koji je bitan u slučaju Ukrajine ali ne i Srbije.
Vučević je to rekao u drugom delu panela “Perspektiva pristupanja Zapadnog Balkana i njegov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog zamaha?”, odgovarajući na pitanja moderatora o kritikama vezanim za posetu kineskog predsednika Di Đinpinga Beogradu i saradnji sa Pekingom i Moskvom iz ugla sankcija.
Premijer Srbije je tom prilikom govorio i o novoj metodologiji za pristupanje EU, kada je ocenio i da bi bilo dobro kada bi dozvolili Srbiji da na putu ka EU ima barem isti ili jednak pristup kao i druge zemlje.
Odgovarajući na komentar moderatora vezan za kritike zbog posete kineskog predsdnika naglasio je da je Srbija ponosna na tu posetu, da Beograd brine o nacionalnim interesima, ekonomiji i da će nastaviti da sarađuje sa Pekingom.
“Ne volim dvostruke pristupe ili standarde”, rekao je premijer i podsetio da je dan pre toga Si Đinping posetio Francusku i razgovarao sa predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom EK Ursulom fon der Lajen.
“I niko se na to nije žalio. Iz Beograda je otputovao u Mađarsku koja je članica EU i NATO”, rekao je Vučević.
Naglasio je da ne može da prihvati to da je za Nemce u redu da posluju sa Kinom, ali je za Srbiju to zabranjeno.
“Ako je dobro da Francuska ili EU sarađuju sa Kinom pretpostavljam dobro je i za Srbiju”, naveo je Vučević i naglasio da je Srbija naravno spremna da kroz evropski put uskladi spoljnu potiku i bezbednost sa EU.
“Naravno, spremni smo za EU da kroz evropski put uskladimo našu spoljnu politiku i bezbednost”, rekao je on i dodao da želi da podvuče činjenicu, da je očigledno da je Poglavlje 35 ili pitanje spoljne politike i bezbednosti sada novi politički kredo EU.
Prema njegovim rečima, to je najvažnije pitanje za Srbiju, važnije od reformi, koje, kako je naglasio, “ne želi da potcenjuje”.
Vučević je istakao i da kada je reč o Zapadnom Balkanu možemo da govorimo samo o pet zemalja i jednoj pokrajini u smislu poštovanja međunarodnog prava.
Dodao je da ako govorimo o šest država isključujemo konačan dogovor ili rešenje.
Vezano za pitanje o sankcijama protiv Rusije, Vučević je naglasio da ne treba da se zaboravi to da je Srbija glasala za sve Rezolucije vezano za teritorijani integritet Ukrajine.
“Mi nemamo nikakav problem sa Ukrajinom, oni su naši prijatelji. Nisu priznali takozvano Kosovo. Pitamo samo da li svi vi samo govorite o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i šta je sa našim”, rekao je Vučević.
Podsetio je da je Srbija bila izložena sankcijama i da su zbog njih stradali samo obični ljudi, a ne režimi. Dodao je da se zbog sankcija koje su uvedene Rusiji ne vide konkretni rezulati na bojnom polju.
“U ovom trenutku Srbija zavisi od ruskog nacionalnog gasa i nafte, ako uvedemo sankcije Rusiji, pogodićemo samo našu, a ne njihovu ekonomiju”, rekao je on i naglasio da su nam vema važni odnosi sa Kinom i Rusijom zbog Kosova i njihovim glasovima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Govoreći o novoj metodologiji za pristup EU, uvedenoj 2021, naveo je da je to dobar primer da pokažemo ko je spreman da postane punopravna država članica EU.
“Naravno, spremni smo za EU da kroz evropski put uskladimo našu spoljnu politiku i bezbednost. I samo da podvučem ovu činjenicu, očigledno, da je Poglavlje 35 ili pitanje spoljne politike i bezbednosti sada novi politički kredo EU”, kazao je on.
“Dozvolite nam da imamo barem isti pristup ili jednak pristup kao i druge zemlje, mislim da je pošteno”, poručio je Vučević i dodao da sve zemlje, i Ukrajina i Gruzija i Moldavija imaju neka sprona pitanja a jedino sa Srbiju čujemo imate problem sa ovim ili onim.
“Bez Srbije ne možete da obuhvatite ceo Balkan”, istakao je on i dodao da je nacionalni interes svih na Balkanu napredak na putu ka EU.
Na panelu organizovanom u okviru dvodnevne međunarodne konferencije povodom šestogodišnjice od potpisivanja Prespanskog sporazuma, govorio je i specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i nekadašnji premijeri Grčke Jorgos Papandreu, Severne Makedonije Vlado Bučkovski, i ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani.
Šefovi država, evropski komesari, akademici iz Evrope, bivši šefovi država i stručnjaci će na Međunarodnoj konferenciji za mir i održivi razvoj, koju organizuju Institut Aleksis Cipras i Fondacija Zoran Zaev, razgovarati o budućnosti Evrope nakon evropskih izbora, procesu integracije Zapadnog Balkana, geopolitičkim dešavanjima u istočnom Mediteranu, mirnom rešavanju sporova i suočavanju sa klimatskom krizom.
Prespanski sporazum potpisan je 17. juna 2018. godine, čime je okončan 27-godišnji spor o imenu Makedonije koja je, u skladu sa dogovorom Skoplja i Atine, dobila novo ime – Severna Makedonija.
