Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je danas da ne očekuje da će 15. marta doći do bilo kakvih bitnih promena, iako smatra da će tog dana biti pokušaja da se iscenira neka vrsta nasilja, odnosno pokušaja da se nešto značajno desi.
Vuletić je za Tanjug rekao da 15. mart na izvestan način jeste dan kada će doći do neke vrste okončanja svega ovoga što se dešava i što se “pumpa”, i dodao da ukoliko taj dan protekne mirno onda će većina onih koji u svemu tome učestvuju postaviti pitanje “šta ja radim četiri meseca ovde, zašto ne učim a ništa se ne dešava”.
“To znaju i oni koji iza svega ovoga stoje kao neka vrsta organizatora. Pretpostavljam da će biti pokušaja da se iscenira neka vrsta nasilja odnosno pokušaja da se nešto značajno desi. Ukoliko se to desi siguran sam da organi bezbednosti neće dozvoliti da dođe do sukoba između različitih grupa, to bi nas zaista odvojilo”, naveo je sociolog.
Vuletić je dodao da bi u tom slučaju došlo do hapšenja onih ključnih vođa protesta i blokada, za koje smatra da su službe bezbednosti mapirale i identifikovale iako se oni javno ne eksponiraju.
Na pitanje zbog čega su odmah po dolasku u Pionirski park studenti koji žele da uče dočekani salvama uvreda na društvenim mrežama i osudi kolega koji blokiraju fakultet, Vuletić je rekao da takva reakcija govori više o onima koji reaguju, i istakao da vređanje studenata koji se zalažu za povratak redovnim studentskim obavezama predstavlja jednu vrstu slabosti, odnosno da ne postoji uverenje u snagu sopstvenih ideja.
Kako je naveo, uvek se na izvestan način agresivnost, verbalna ili bilo koja druga, javlja kao posledica određene vrste frustracije, odnosno nemogućnosti da se realzuje ono što hoćete.
Odgovarajući na pitanje da li se i profesori polako oslobađaju straha od javnog linča s obzirom na to da su profesori počeli da obilaze studente ispred Predsedništva Srbije, Vuletić je izjavio da postoji deo onih koji su u strahu odnosno koji ne žele da se svojim javnim nastupom izlažu linču, deo onih koji iz nekog razloga žele da budu solidardni sa većinom i izuzetno mali broj onih koji tačno znaju šta rade i šta hoće.
“Ono što je tu važnije je pitanje poziva nastavnika, pogotovo u osnovnim školama. Mislim da nastavnici treba da ih pozovu da rade ono što nam je svima posao, a to je da uče. To ne znači da se protivite njihovim zahtevima, ali postoje različiti načini za pritisak prema bilo kome”, poručio je sociolog.
Vuletić je istakao da postoje različiti načini za pritisak prema institucijama, zbog čega mu nije bilo jasno zašto se odmah krenulo sa blokadom koja je, smatra on, krajnja metoda.
On je izrazio bojazan da bi, ne samo studenti u plenumu nego svi studeti iz neke vrste lojalnosti mogli da izgube godinu što bi, napomenuo je Vuletić, zaista bilo loše za sve.
