Objavljeno je još jedno anonimno pismo hrvatskog profesora srpskim studentima, pa se postavlja pitanje zašto hrvatski profesori pišu studentima u blokadi.
Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu, a pismo prenosimo u celosti:
“Dragi studenti,
Hvala svima koji su pročitali moje prvo pismo i na pozitivnim komentarima, izuzev onih koji su kritikovali anonimnost pisma. Želeo bih da kažem da pismo nije poslato anonimno, moje ime je poznato redakciji Danasa, a predstavio sam se kao ‘Prijatelj studenata’ jer to je suštinski moja uloga u tom i ovom pismu.
Pod tim imenom sam prvi put otvorio Instagram profil kako bih bolje razumeo Vaše aktivnosti. Setićete se da ni studenti Filozofskog fakulteta koji su gostovali u ‘Utisku nedelje’ nisu hteli da se pominje njihova imena pošto su nastupali u ime studenata svog fakulteta. Na neki način i ja ovde nastupam u ime profesora, odnosno u ime onoga šta mislim da bi profesori trebalo da budu.
Zadaća svakog profesora je da bude prijatelj studentima. To nije odnos nadređenosti i podređenosti, premda ima profesora koji se i danas ponašaju kao da jeste. Vi uopšte ne morate da sledite ni moje ni savete drugih profesora, već treba da iskoristite znanje koje Vam se nudi kako biste sami doneli odluke koje se tiču Vaše budućnosti i budućnosti cele Srbije. Kada predajem svojim studentima, smatram da moje predavanje nije bilo uspešno ako studenti nauče tačno ono šta sam rekao.
Takav obrazovni sistem stvara društvo poslušnih, a upravo to je i dovelo Srbiju u ćorsokak iz kojeg Vi sada probijate put ka slobodi. Svrha obrazovanja je da Vas podstakne na razmišljanje, da naučite kako da sami dođete do rešenja, kao i da kritički propitujete ponuđena rešenja.
U tome ste Vi svoje ispite već položili, ali ipak ostao je još jedan, i to onaj najteži. U ovom pismu sam želeo da Vam ukažem na četiri zamke kojima vlast može da potkopa ispunjenje Vaših zahteva.
Prva zamka je protivustavna primena pomilovanja. Zakon o pomilovanju ovlašćuje predsednika da pomiluje osuđeno lice ili da neko lice oslobodi od krivičnog gonjenja (tzv. abolicija). Vučić je u januaru tako oslobodio od krivičnog gonjenja 13 lica koja su učestvovala na protestima. Neki od njih su izjavili da ne znaju za šta ih je predsednik abolirao, a neki su odbili taj ‘akt milosti’ pošto žele da se dokaže njihova nevinost. Upravo ova zloupotreba abolicije od strane predsednika indicira njegovu protivustavnost. Nije ovo prvi puta da predsednik koristi abolicijske ovlasti koje mu Ustav ne dozvoljava. Kada je SNS došao na vlast 2012. godine, Tomislav Nikolić je pomilovao Dragana Džajića kojeg se teretilo za zloupotrebu službenog položaja u transferima Zvezdinih igrača kojim je pokradeno preko 13 miliona evra. Iza te sramne abolicije je i tada stajao Vučić, a zahvaljujući njemu je Džajić danas predsednik FSS-a na kraju osme decenije života.
Tri su razloga zašto su predsedničke abolicije protivustavne. Prvo, pomilovanje suštinski pretpostavlja da je neko osuđen – ne može da se pomiluje nevino lice – a po Ustavu se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom sudskom odlukom. Abolicije nisu pomilovanja, zakon i sam kaže da su to ‘oslobođenja od krivičnog gonjenja’. Ne može zakon da nazove nešto pomilovanjem ako je to suštinski nešto drugo. U protivnom, zakon bi mogao da predvidi i ovlast predsednika da pomilovanjem nekoga oslobodi poreskog duga ili da pomilovanjem zaustavi neki građanski ili upravni postupak. Takvi akti o pomilovanju su ništavni. Drugo, ustavna trodeoba vlasti nalaže da predsednik kao izvršna vlast ne sme da interveniše u rad sudske vlasti. Predsednik sme da pomiluje samo onda kada predmet više nije u nadležnosti suda, a to je nakon pravosnažnosti presude. Treće, abolicija narušava ustavnu vladavinu prava koju zahtevaju i studenti kada traže da institucije rade svoj posao jer se abolicijom sprečava rad nadležnih institucija. Zamka je upravo u tome da institucije mogu da poslušaju studentske zahteve, ali da nakon toga predsednik u bilo kojoj fazi postupka abolira one najodgovornije. Kako bi se to sprečilo, potrebno je da tražite od Skupštine izmenu Zakona o pomilovanju koja će onemogućiti predsednika da potezom pera abolira odgovorne za pad nadstrešnice i napade na studente.
Druga zamka su amnestije. Amnestija je akt milosti zakonodavne vlasti, dakle Skupštine, kojim se oprašta kazna određenoj kategoriji izvršilaca krivičnih dela. Setićete se da kad je SNS došao na vlast 2012. godine je doneo Zakon o amnestiji kojim je par hiljada zatvorenika pušteno kako bi se rasteretili prenatrpani zatvori. Za razliku od pomilovanja, amnestija može da obuhvata aboliciju pošto se ne interveniše u konkretan predmet, tako da Skupština može izvršioce određenih krivičnih dela da oslobodi od krivičnog gonjenja. Zamka je u tome da naprednjačka vlast u Skupštini može pričom da Srbiji, zbog višemesečne krize koju su izazvali studenti-plaćenici stranih službi, preti opasnost od građanskog rata i da zbog toga amnestijom abolira studente, njihove profesore, opoziciju i vladajuće – za sva koruptivna krivična dela i krivična dela povezana s nadstrešnicom i protestima – a sve kako bi se sačuvao mir. U slučaju takvog scenarija, jedina mogućnost je da pozovete sve građane Srbije da izađu pred Skupštinu i da protestom spreče izglasavanje amnestije.
Treća zamka su pokušaji podele. Znate onu latinsku divide et impera (‘podeli pa vladaj’). Ova vlast hoće da Vas posvadi, da potkupi deo Vas, da posvadi Vas i Vaše profesore, da okrene građane jedne protiv drugih i protiv Vas. Svoje aktivnosti dogovarajte unapred, gajite međusobno poverenje i budite složni. Ako netko od Vas istupi mimo dogovorenog, razgovarajte zašto se to dogodilo i razvijajte protokole kako da se eventualne buduće neželjene situacije spreče. Ne treba da budete jednoglasni, pažljivo saslušajte argumente manjine, ali odlučujte većinom. Ne opterećujte se ideološkim razlikama među Vama jer će vlast upravo tu pokušati da Vas podeli.
Četvrta zamka je da Vas vlast okrene protiv međunarodne zajednice. Predsednik je diplomatskim kanalima već plasirao priču da su zahtevi ispunjeni, a da Vi kao strani plaćenici destabilizujete Srbiju u tri verzije: (1) građanima Srbije se prikazuje da iza protesta stoje Hrvati, (2) na Zapadu se prikazuje da konce protesta vuku Rusi, (3) Rusima se prodaje priča da proteste vode Zapadne sile. Dokle god vlast održava međunarodnu podršku, može da održava status quo bez da ispuni Vaše zahteve. Imajte u vidu da je Milošević pao kada nije imao međunarodnu podršku. Vučić je spreman na sve da ju zadrži i da Vas okrene protiv međunarodne zajednice. On pokušava među Vas da ubaci svoje „studente“ koji potenciraju priču da ste Vi protiv EU, SAD, Rusije i Kine koji ne žele ništa dobro Srbiji. Makar u tome ima i istine, jer u globalnoj politici velike sile gledaju svoje interese, to je upravo ono šta vlast želi da bude Vaš narativ. Zbog toga treba da nađete i spoljnog saveznika, ali nikako da Vi delujete po nekim direktivama spolja, već da iskoristite i spoljni pritisak kako bi se Vaši zahtevi ispunili.
Dobro razmislite gde vidite Srbiju u globalnoj geopolitici, koje su najrazvijenije zemlje u njenoj blizini i koje joj mogu biti uzori? Ja lično nemam dilemu. Geografski, ekonomski i kulturno Srbija je deo Evrope, kandidat je za članstvo u Evropskoj uniji i treba da nastavi taj put. U Evropskoj uniji živi preko milion Srba, više nego u BiH ili bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.
Iz Evrope je stigla i najsnažnija podrška protestima: od građana, preko Evropskog parlamenta do Ministarstva spoljnih poslova Nemačke. Da, te iste Nemačke koja ima direktan ekonomski interes da održi vlast koja će da joj isporuči litijum i nepovratno zagaditi Jadar. To pokazuje da EU ima nesumnjivo jači interes da Srbiju vrati na put demokratije i vladavine prava od partikularnih ekonomskih interesa. Osim toga, evrointegracija Zapadnog Balkana je jedini legalan način da Srbi u regionu ponovo žive u istoj državi. Fantazija o ‘srpskom svetu’ u režiji Vučića, Dodika i njihovih bliskih saradnika služi za prikrivanje njihove koruptivne mreže i pravdanje autobusa kojima se dovode glasači i učesnici SNS-ovih mitinga.
