NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala od 24. marta do 10. juna 1999. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje snaga NATO posle bombardovanja Republike Srpske. Tokom bombardovanja stradalo je više hiljada civila, uključujući i decu.
Mnoga deca i mladi su morali brzo da sazru dok su bombe padale na njihove domove. Tako je morao i Marko Smiljić, koji se susreo sa pokojnom Medlin Olbrajt u Americi, inače nekadašnjim državnim sekretarom u administraciji tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.
Smiljić je, u svom autorskom tekstu za Politiku, opisao kako je izgledao taj susret.
“Zašto ste nas bombardovali?”
“Prošlo je više od pet godina od mog dolaska u Ameriku, kada jednog dana spazih u Filadelfija inkvajeru da će Madlen Olbrajt u gradskoj biblioteci održati promociju knjige: “Hell and Other destinations”. Kasno sam video oglas u novinama pa ne stigoh da kupim kartu, ali sam ipak otišao dva sata ranije pred biblioteku. Obukao sam najlepšu košulju što sam imao. Muvajući se okolo čuh da jedan gospodin nudi kartu po nabavnoj ceni, pošto mu je prijatelj otkazao. Kupih bez reči. Biblioteka je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Kad je došlo vreme za pitanja, među prvim podigoh ruku, ali me tek trećeg-četvrtog izabraše. Dadoše mi i mikrofon. Ustao sam, predstavio se i postavio dva pitanja. Sve od događajima sa kraja devedesetih godina, a pitao sam i ono šta se ovde ne pita. Većina prisutnih okrenu se ka meni. Video sam nekoliko prezrivih pogleda i čuo par nepristojnih komentara. Gospođa Olbrajt pažljivo me je saslušala, a zatim odgovorila opširno na oba pitanja. Neki su se i umešali pa se diskusija malo i odužila. Na kraju književne večeri stao sam u red da mi autorka potpiše knjigu. Kad sam došao do stola, gospođa Olbrajt skinu naočare: “A ti si taj pametni Srbin”. Ne stigoh ni da se odbranim, a ona nastavi: “Ne mrzim ja Srbiju. Imam tamo poznanika i volim srpski narod”. Govorila je o događajima nevezanim za knjigu dok su ostali nestrpljivo čekali u redu. I ja sam nešto pričao u njenim pauzama, raspravljao, lupetao. Na kraju izvadi biznis kartu iz torbe i pruži mi: “Javi se ako ti nešto treba u Americi”. Zahvalih se pristojno i iza prvog ćoška ćušnuh je u korpu za smeće.”
NATO agresija se završila potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a odmah potom je donesena i Rezolucija 1244 kojom je odobreno međunarodno vojno i civilno prisustvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i uspostavljanje Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK).
