Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je 2025. godina veoma važna godina u koju Srbija ulazi sa snažnim i otpornim ekonomskim rastom, očekivanjem da otvori Klaster 3 i pridruži se jedinstvenom platnom tržištu SEPA, ali i mogućnošću da svojom diplomatijom – globalnog dometa doprinese Uniji u proširenju i jačanju saveza širom sveta kako bi očuvala stabilnost u međunarodnim odnosima.
Ambasador je u razgovoru za Tanjug, na pitanje kako u 2025. godini vidi Srbiju i odnose na relaciji EU-Srbija, naglasio i da će građani Srbije, uz Plan rasta, videti još mnogo inicijativa sa evropske strane.
“Mislim da je nadolazeća godina veoma važna godina. Srbija ekonomski ulazi u godinu u veoma dobroj formi. Ima veoma snažan i otporan ekonomski rast, što je veoma dobro, pod kontrolom je održana makrofinansijska stabilnost, nizak nivo duga i deficita. To je svakako dobro i Srbija će u 2025. godini moći da računa na kontinuiranu podršku EU kroz IPA fondove, Plan rasta kao i postepeni ulazak u niz oblasti jedinstvenog tržišta kao što je područje jedinstvenog plaćanja SEPA”, rekao je Žiofre u razgovoru za Tanjug na pitanje kako vidi Srbiju u narednoj godini.
Srbija bi trebalo da se pridruži SEPA-i tokom 2025. tako da ekonomski stvari izgledaju prilično dobro, naveo je Žiofre i naglasio da veza Srbije i EU ostaje veoma jaka i da je važno da se razume da su se mnoge stvari promenile u poslednje dve godine u Evropi i u načinu na koji EU gleda na Zapadni Balkan i proširenje.
“Postoji pravi osećaj hitnosti i nove dinamike u politici proširenja. Ta činjenica menja mnoge stvari. S jedne strane, pokušavamo da idemo napred sa ovim otvaranjem novog Klastera”, rekao je Žiofre i podsetio da je krajem decembra napraviljen značajan napredak.
Nadamo se da ćemo početkom sledeće godine u potpunosti otvoriti klaster, rekao je on.
“Plan rasta će stvoriti novi kontekst i videćete još mnogo inicijativa sa evropske strane”, rekao je Žiofre i podsetio da se Srbija takođe obavezala da će reforme završiti do 2026. godine, što će zahtevati dosta rada svih ministarstava.
“Postoji mnogo tehničkih pitanja koja će morati da se poprave, a takođe i sva ova pitanja koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala i nezavisnost pravosudnog sistema”, naveo je Žiofre i dodao da će u centru njihove pažnje biti i funkcionisanje demokratskih institucija.
Podsetio je da je sredinom decembra Evropski savet okupio lidere da razgovaraju o ulozi EU na svetskoj sceni i da je bilo reči i o trenutnoj globalnoj teškoj situaciji.
“Imamo rusku agresiju na Ukrajinu i obavezali smo se da ćemo pomoći Ukrajini da postigne pravedan i trajan mir i da ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu politički, diplomatski, finansijski, ali i vojno. Ali vidimo mnoge krize na Bliskom istoku. Asadov režim je nedavno propao u Siriji”, naveo je Žiofre.
Šef delegacije EU je naglasio da na svet treba da se gleda na drugačiji način, jer on više nije bipolaran već multipolaran.
“Kao EU moramo da budemo u mogućnosti da dopremo do mnogih zemalja u Aziji, Africi, Latinskoj Americi koje su zainteresovane za iste stvari – očuvanje poretka, borbu protiv klimatskih promena, siromaštva, upravljanje prirodnim resursima i okeanima. Dakle, postoji potreba da EU ojača svoj domet i izgradi saveze širom sveta. Mislim da je to nešto u čemu Srbija svakako može da pomogne jer ima globalni domet i veoma artikulisanu diplomatiju i moramo da budemo u stanju da održimo određenu stabilnost u međunarodnim odnosima”, rekao je Žiofre i naglasio da misli na vrednosti važne za sve.
EU, kako je naglasio, ostaje veliki igrač u svetu.
“Kada smo zajedno, ujedinjeni, zaista možemo da napravimo promenu”, kazao je on i podsetio na veoma jaku ekonomiju koju ima EU.
“Moramo da obnovimo naš ekonomski sistem, kako bismo bili sigurni da ćemo ostati konkurentni”, rekao je Žiofre i dodao da je to ono što će u martu uraditi evropski lideri.
Kako kaže dve stvari idu ruku pod ruku.
Potrebno je imati jaku ekonomiju, ostati konkurentan, braniti ekonomske interese i zbližiti prijatelje, naveo je Šef delegacije EU u Srbiji.
“Zato je proširenje za nas toliko važno. Ono je geopolitička investicija. Moramo da budemo zajedno da bi se na nas računalo na globalnoj, komplikovanoj, multipolarnoj sceni, gde je veličina zaista bitna i da se postaramo da smo ujedinjeni u tome, da se razumemo i slažemo oko ciljeva i kako se do njih dolazi. I to je upravo ono gde je odnos sa Zapadnim Balkanom dobio toliki značaj i taj osećaj hitne potrebe da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU”, rekao je Žiofre.
Ambasador Žiofre je podsetio i na brojne unturašnje izazove koje Srbija mora da prevaziđe, jer se, kako je naveo, ponekad u zemlji dešavaju i političke tenzije i protesti poput onih nastalih nakon novosadske tragedije.
Dodaje da su za EU veoma značnajni sloboda izražavanja i sloboda udruživanja.
“Mislim da su i u ovoj oblasti zaista važne reforme, posebno u oblasti vladavine prava. Rasprave koje su sada u toku o reformi medijskog zakona, izbornog zakonodavstva, rada u pravosuđu su važne i ako budu u stanju da proizvedu značajne promene, istovremeno će približiti Srbiju EU, odgovoriti na neke vrste zabrinutosti, a u korist Srbije i njenih građana”, rekao je Žiofre.
Ambasador je naglasio da se i iz perspektive kulture raduju jačanju odnosa između EU i Srbije.
Podsetio je da se u septembru u Beogradu otvorena Evropska kuća pokazala kao veoma važna i korisna tačka susreta Srba i državaljana zemalja EU, i da je plan da one budu otvorene i u Novom Pazaru i Kragujevcu, kao i da se obnovi prisustvo u Novom Sadu i Nišu.
To prisustvo će ponuditi kulturne prilike građanima Srbije, rekao je ambasador i podsetio da je EU u saradnji sa nemačkom vladom i ministarstvima kulture i turizma renovinarala niz lepih znamenitosti u Srbiji, od Kraljevske vinarije Topola do Rajačkih pimnica.
“U ovoj godini otvorićemo brojne objekte čija je rekonstukcija počela i to će biti dokaz naše privrženosti kulturnom nasleđu u Srbiji, koje je veoma bogato i koje smatramo delom evropske istorije. To su stvari koje nas spajaju. Srbiju zaista vidimo kao deo naše zajedničke prošlosti, a svakako i zajedničke budućnosti”, rekao je Žiofre.
