KADA je ustao iz zaklona kako bi otkrio položaj neprijateljskogsnajperiste, metak mu je probio grudi. Iako teško ranjen, uspeo je daizgovori poslednje reči: “Za ovu zemlju vredi poginuti”. Nedugo zatim, drugi metak mu je prekinuo život.
vikipedia
Pre tačno 26 godina Tibor Cerna (1978-1999) herojski je pao pokušavajućida spase svoje saborce tokom odbrane karaule Košare kod Đakovice. Njegovažrtva pomogla je snajperisti Vojske Jugoslavije da identifikuje položajneprijatelja i zaštiti svoje saborce.
– Tibor je jedan od 108 srpskih Obilića koji je za nas još živ. Živeće u nama dokle god smo živi i dokle god budemo pričali o, malo jereći, herojskim pogibijama. Tukao ih je neprijateljski snajper, nešto jemoralo da se preduzme. Tibor je ustao da bi ga snajper pogodio, a naš vojnik je otkrio neprijatelja i eliminisao ga – govorio je njegov saboracVojislav Vukašinović, jedan od najmlađih vojnika sa Košara tokomotkrivanja spomenika Tiboru Cerni u Debeljači 2017. godine.
Cerna je bio vojnik Vojske Jugoslavije u koju je stupio juna 1998. godine. Kao komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade učestvovao je u odbrani Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja. Heroj saKošara odrastao je na periferiji Beograda, u naselju Kovilovo. Voleo je život, drugove, svirao klavijature, išao na pecanje. Te 1998. ni kilažuza vojsku nije imao. Mršavko od 55 kila, tanak poput najvitije breze, rešio je međutim, da oduži dug otadžbini. Na pregledu su mu papirološki dodali dva kilograma da bi mogao da obuče maslinasto zelenu uniformu. Bioje najpre u Nišu, u auto-jedinici, da bi ga kasnije prebacili u Peć.
Nije hteo prekomandu
KADA je došao na odsustvo, majka Katica mu je rekla: “Sinko, ne idi nazad. Naći ću ti vezu da te prebace negde drugde”. On joj je odgovorio:”Znam ja da ti i ormar možeš da spakuješ u teglu džema, ali nema sile da se ne vratim”.
– Kada je u novembru došao na odsustvo, uopšte nije bio isti čovek kogasmo ispratili. Iscrpljen, tamni podočnjaci. Kasnije mi je jedan njegov drug, takođe Mađar, pričao da je i u najtežim momentima imao duha. Sedam dana su bili u rovu. Jedan drug plače, drugi se trese, doživeo nervni slom. Svi zgrčeni, sagnuti u rovu, tuku minobacači sa svih strana. U nekom momentu Tibi nešto lupi, svi počnu da se smeju. Ovaj što je plakao, plače i smeje se, ovaj što se tresao, sad još više drhti od smeha. Znao je napamet replike iz domaćih filmova i često je njima zabavljao drugare i nas u kući – govorila je novinarima Tiborova majka Katica Cerna.
Tibor Cerna odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Imao je 21 godinu kada je poginuo.