Connect with us

Hi, what are you looking for?

Srbija Zapad Info

Lokal

ZLATIBORSKA ENCIKLOPEDIJA MRTVIH: Kapitano delo poznatog etnologa Bose Rosić

ZLATIBORSKA ENCIKLOPEDIJA MRTVIH: Kapitano delo poznatog etnologa Bose Rosić
Podelite vest

ZLATIBORSKA ENCIKLOPEDIJA MRTVIH: Kapitano delo poznatog etnologa Bose Rosić

Nema na ovom svetu arhiva ni crkvenih krštenica, enciklopedija ni tolikog pamćenja, koji su nam ovo znanje mogli dati: posle višedecenijskih istraživanja, pred čitaocima se ovih dana pojavio prvi od tri toma knjige „Večne kuće zlatiborske“, čuvenog našeg etnologa Bose Rosić.

Bosa Rosić

 Jedinstvena studija u srpskoj i balkanskoj etnološko – antropološkoj literaturi, ova „zlatiborska enciklopedija mrtvih“, obimna je istorija o svim ljudima i dušama počivšim u zlatiborskom kraju (današnja teritorija opštine Čajetina) a na znanje i ponos živima i onima koji će tek roditi.

 Zlatiborska enciklopedija mrtvih obuhvata svih 110 grobalja rasutih na 647 kvadratnih kilometara, 12.500 sačuvanih spomenika i 37.000 imena na njima uklesanih. Većeg i tačnijeg popisa Zlatiboraca nema, ni bistrijeg izvora za žive potomke koji sada s lakoćom mogu prebirati po svom rodoslovu.

Sve to nastalo je istraživanjem ovdašnjih grobalja, na jedinom mestu gde se svi kojekuda rasuti rođaci, sreću. Tu je Bosa Rosić svaki grob fotografisala, popisala sva imena, epitafe, natpise i podatke, dala opise i karakteristike, zapisala iskaze meštana i sve detalje. Imala je kao autor istraživanja pomoć etnologa – saradnika Ivane Todorović, fotografa Zorana Domanovića, istoričarke umetnosti Biljane Šukilović i arhitekte Tašane Šukilović. Na kraju, načinjeni su i panoramski snimci grobalja iz drona, gde je pomoć inženjera Mirka Blagojevića i Milića Simića, bila dragocena.

– Da bi se ovo izobilje podataka sačuvalo i drugi vidovi života su dati. Tako je u knjizi predstavljen celokupan privredni, kulturni i društveni život Zlatiboraca od najstarijih vremena, od prvog istorijskog pominjanja do savremenog doba. Svako selo ili zaselak su opisani, zastupljena su sva groblja sa katastarskim parcelama i snimcima, pobrojani su spomenici svake familje, istaknuti su spomenici karakteristični po zanimljivim tekstovima, spomenici ratnicima, izuzetnim ličnostima… – objasnila je etnolog Bosa Rosić – Sva digitalna građa biće predata novoosnovanom Muzeju opštine Čajetina, na Zlatiboru.

NEMA VEĆE KAZNE

– Svi klasični narodi su verovali da za čoveka nema veće kazne nego mu uskratiti sahranu. Kod Srba takve kazne su izricane do druge vladavine kneza Miloša. Poslednju takvu kaznu izrekli su nemački okupatori u užičkom selu Zlakusa, meštane su vešali zabranjujući rodbini da žrtve sahrane. Za „smiraj duše na onome svetu“, naši su zato ratnicima izginulim daleko od doma podizali krajputaše nad praznim humkama – zapisala je Bosa Rosić.

Na istraživanom području, zastupljene su sve vrste grobalja i spomen – obeležja: praistorijske grobnice – tumuli (Viševina u Krivoj Reci, Šljivovačka gradina, Šipovik, Sirgojno), ranosrpske – gromile (Žilovići, Ilijaško brdo kod Golova, Branešci), crkve – zadužbine (Crkva Janja, Bela Reka, manastir Rujan), nadgrobni spomenici i grobnice od drveta (Donja Jelača, Cigla – Jablanica, Minići – zaselak Klak, Draglica – mesto Talambas, Stublo…), od kamena i u novije vreme od betona.

Saznaće čitalac, na samom početku, kako je ovde na Zlatiboru jedno srednjovekovno, plemenito, visoko – civilizovano i uređeno društvo koje se „raskošno nosilo“, s vrha evropske lestvice – u otomanskoj najezdi gurnuto, cvijićevski blago rečeno – u prevaziđene načine života, u „period etnografske rekreacije“. Surovije rečeno, gurnuto u poredak (do obnove Pećke patrijaršije) bez škole i pismenosti. U toj želji za opstankom i dostojanstvom, rad je sačuvao narod: pored stočarstva, Zlatiborci prihoduju od vodenica gde melju žito, od meda i pčelinjeg voska, od valjarica za sukno i za dugačke vunene „sklavine“, „raše“ ili „rašice“ koje odavde izvoze. Ruj, potreban za bojenje tkanina, „teran“ je preko Dubrovnika za Holandiju, pečenje katrana bilo je jedno od najvažnijih zanimanja…

– Transport robe, putevima krčanicima, obavljali su „ponosnici“. Ova lepa srpska reč iz vremena srpske carevine, koja je označavala rizično zanimanje, zamenjena je rečju kiridžija. Prema podacima koje iznosi Sima Trojanović, samo za 15 dana 1503. godine iz užičkog kraja stiglo je u Dubrovnik 16.650 tovara katrana… Pored katrana i ruja, putovale su kože, „sklavine“ – objašnjava Bosa Rosić – Uzgajale su se kulture koje više nisu zastupljene, vinova loza i bostan a, u uvačkim manastirskim odajama otkrivene su kovačka, drvodeljska radionica – kačara, grnčarska…

Saznaće čitalac i to, da su oduvek najbolje kačice i burad pravili u Rožanstvu, poduslonite stolice u Alinom Potoku, karlice i opanke u Gostilju, britve u Čajetini… s tim što je nekada današnja Tripkova nosila imena Rigoline i Žigale, Ljubiš je bio Luber, Mačkat – Mačukat…

Kultura stanovanja vog planinskog soja zlatiborskog, u nevremenu mahom nepismenog, očuvala se pod osmanlijama, sa zavidnog nivoa, narod je bio prinuđen da se vrati, smatralo se, prevaziđenim brvnarama. Sred gustih crnogoričnih šuma vrednih kao zlato.

Bosa Rosić

– Tradicija zatomljena nekoliko vekova, posle oslobođenja od Turaka naglo je procvetala. Nepismeni seljaci iz busača, savradaka i kulača, počeli su da grade na stari način. Starovlaška domaćinstva bila su najčešće dvojna, u nižim delovima bilo je stanište sa kućom i okućnicom, a u planinama gde se boravilo leti građene su manje kolibe sa mlekarima, grijalicama, torovima… Jedan stan Zlatiborca ima više objekata: glavnu kuću na sredini, oko nje nekoliko zgrada, pa mlekar, ambar, pekaru, a izvan ove okućnice nalazile su se košare i svinjci, jagnjičari i torovi…

Nedaleko od imanja, rasla su vremenom i groblja – naših predaka „sela šarena“, sveta mesta i „večne kuće“ sazdane od želje za večnošću ili makar za trajanjem, mesta pažljivo birana na nekom osunčanom bregu ili blizu izvora „ni blizu ni daleko od naselja“, na pomješću – zgodnom mestu… Na srpskom balkanskom prostoru, vladari podižu crkve – zadužbine kao grobna mesta a imućni i važni počivaju pod kamenim položenim pločama. Običan narod, grobove svojih obeležavao je drvenim spomenicima, zato su sačuvani grobovi pre 19. veka prava retkost, nestali su zauvek čitavi „gradovi mrtvih“ a, danas su mahom sačuvani oni iz 19. i 20. veka. Prvi nadgrobni spomenici po oslobođenju, bili su položenih ploča, nastali su po uzoru na srpske srednjovekovne. U ovom periodu, čitavi delovi groblja pripadaju jednoj familiji, grobnice su individualne kako su u selu srodničke kuće stajale, takav je poredak često „preslikan“ na groblje…

ZNANjE, TRUD I UPORNOST

Nakon završenih terenskih istraživanja, jedan od većih izazova bio je, kako ovako obimnu i kompleksnu faktografiju, uobličiti.

– Veliku zahvalnost dugujem uredniku ovog izdanja Milojku Kneževiću, on je uložio veliki trud i upornost, insistirajući na metodološkoj ispravnosti pri obradi građe, radeći na lekturi, korekturi, likovnom i grafičkom oblikovanju. Recezenti su akademik Slavenko Terzić i prof. dr Dimitrije Golemović – ističe autor Bosa Rosić – Izdavač Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ i Opština Čajetina omogućili su da se višedecenijsko istraživanje nađe između korica knjige. Naslovna fotografija delo je Tijane Jevtić.

– Vidljivih ostataka kamenih obeležja, srednjevekovnih, ima skoro u svakom selu, u Krivoj Reci, Stublu, Jablanici, Šipoviku, Mačkatu… Stećci su pronađeni, jedan u porti crkve u Mačkatu, dva u Semegnjevu. Bilo je pokušaja da se od lokalnog kamena naprave umetnički dobro oblikovani spomenici, jedan od njih nalazi se na groblju u Cigli (Jablanica): najstariji spomenik na groblju podignut je prvodoseljenom popu, po kome su Popovići iz ovog sela dobili prezime. Prvi kameni spomenici po oslobođenju imali su oblik krsta ili su bili bez znaka, a kasnije su kupovani iz studeničkog Radočela, izrađeni od belog mermera a na našem području ima ih bez ikakvog obeležja osim svog oblika krstolikog, i onih sa uklesanim likom bez ikakvog teksta. Studenički čikirizi su kamen sekli, tovarili na konje i prodavali po čitavoj Srbiji – objašnjava etnolog Bosa Rosić – Mnogi od ovih spomenika bili su namenjeni za više osoba, lik je uvek okrenut prema zapadu, urezani su simboli i ukrasi. Tek posle druge decenije 20. veka, sve se urezuje na istočnoj strani.

Zbog majdana kamena peščara širom Dragačeva, tokom 19. i 20. veka spomenici od ovog materijala preplavili su celo područje, a njihova izrada postala je svojevrsna narodna umetnost. Čačanski pesnik Branko V. Radičević je ovu umetnost „krstio“ u „Plavoj liniji života“, jednoj vrsti ovih spomenika, ovim kamenim vojnicima dao je ime – krajputaši.

Pred ovim spomenicima uvek bi trebalo zastati, zbog „susreta“ sa vojnikom stradalim daleko od doma, zato što su ovakvi spomenici retkost, ali i zbog onoga što se na njima više ne vidi: danas jednobojni, vremenom patinirani kameni spomenici, u vreme nastanka krasile su jake i svetle boje: bela, žuta, plava i crvena. Iz „šarenog sela“ gledaju na nas ljudi – preci, njihove ptice, izvija se uvis bilje oko sačuvanih likova…

– Danas, zlatiborska „sela šarena“ gušće su naseljena od običnih u kojima se živi: na istraženom području ima 105 grobalja, više od 12.500 spomenika jer su na mnogim urezana imena više pokojnika – dodaje Bosa Rosić – U minulim vremenima, Zlatiborci su s mukom prehranjivali porodice, a neki viši i ne sasvim jasni motivi podsticali su ih da dostojno obeleže grobove predaka, radi toga je neretko prodavana i poslednja krava, hraniteljica. Urezivanje slova, bilo je skupo.

– Svojim kratkim tekstovima, govorili su spomenici mnogo, ukrasi govore o čistoj ljubavi, otkrivajući ožalošćenu dušu potomaka. Danas nadgrobni spomenici, raznih boja uvoze se iz Švedske, Kine, iz afričkih zemalja… Slova, neretko automobile i kamione sada urezuju mašine, a pod imenom najčešće stoji „zahvalna porodica“, valjda se misli da je to otmeno – kaže autorka kapitalnog dela, zlatiborske „enciklopedije mrtvih“ – Na starim našim spomenicima, pročitaćemo: u Stublu, da tu počiva „devojka lepe pameti“. Na groblju Bijeli kamen u Alinom potoku, sin Nenad podigao je spomen svojoj majci koja je verovatno umrla na porođaju i ispisuje: „Tvoje oči nisam video, tvoj glas nisam čuo, tvoja me ruka nije pomilovala, tvoja me majka odnegovala, sa bolom zbog tebe, i njoj sam zahvalan“.

Jedan spomenik u Gostilju, visok, podignut je kada se upokojila Cmiljka koja se lepo naživela, ali za života nije podigla spomenih svom sinu, dvadesetogodišnjem Milovanu, stradalom u ratu. Drugi sin podiže spomen majci: „Cmiljka Vuksanović, živela 94.g. Spomen pod. Sin Milutin i sna Zlata – sin Milovan umro u Štipu 1915. kao vojnik u 20. god.“ Tako se Milutin odužio svom bratu, četrdeset godina posle njegovog stradanja…

I tako redom, od sela do sela, iz „kuća šarenih“ progovara sećanje na svakog od 37.000 počivših Zlatiboraca.

To zlatiborsku „enciklopediju mrtvih“ posvećenu senima ovdašnjih ljudi, jedinstveno delo ove vrste, preporučuje znatiželjnim potomcima, radi izučavanja opšte ali i pojedinačne – porodične istorije. To je i živo ogledalo, i svojevrsni leksikon svih zlatiborskih sela, svih familija, ostavljeno u amanet svom narodu i budućim istraživačima.

BOSA ROSIĆ, ETNOLOG

Poznati etnolog iz Užica Bosiljka Bosa Rosić, zajedno sa Dobrilom Smiljanić presudno je uticala na stvaranje jedinstvene kulturne oaze, danas poznate kao – Muzej na otvorenom „Staro selo Sirogojno“. Pored organizovanja proizvodnje, održavanja kurseva za opismenjavanje i edukaciju pletilja, komercijalno – propagandnih poslova, organizovala je 40 umetničkih izložbi najznačajnijih umetnika ondašnje Jugoslavije, 50 književnih i umetničkih (dramskih) susreta u Sirogojnu, brojne TV emisije o selu i radu sa pletiljama, u kojima je bila ili koscenarista ili pomoćnik reditelja. Našu zemlju predstavljala u velikim svetskim centrima: Parizu, Lionu, Briselu, Moskvi, Novosibirsku, Rimu, Štokholmu… Godinu dana je provela u Engleskoj, na Kembridžu na usavršavanju. Kao etnolog, bila je na čelu tima i rukovodilac svih izvođačkih radova na projektu tadašnjeg Etno parka Sirogojno. Još tada, Sirogojno je proglašeno spomenikom kulture od izuzetnog značaja za srpski narod.

Od kraja 1999. godine bila je viši kustos u Narodnom muzeju u Užicu, u ovom, ali i u drugim muzejuma bila je autor brojnih projekata i izložbi. Iako je od 2009. godine u penziji, kao muzejski savetnik etnolog, svoj rad na novim projektima nastvalja preko Narodnog muzeja Užice, Priboj, Prijepolje i Narodnog muzeja iz Beograda. Objavila je nekoliko desetina stručnih radova, vrednih knjiga i monografija. Izdvaja se projekat „Groblja i nadgrobni belezi u susednim zemljama“, u okviru SANU. Dobitnik je brojnih priznanja među kojima je i prestižna „Vukove nagrade“ Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos na polju širenja kulture, obrazovanja i nauke.

U svakodnevnom životu, Bosa Rosić je epicentar, ljudska sila oko koje se okuplja ono vredno i okupljaju oni posebni, dela i ljudi dakle, „osuđeni“ na neprolaznost i trajanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pročitajte i druge vesti

Vesti

Podelite vestTim lеkara Klinikе za ginеkologiju i akušеrstvo UKC Srbijе u Višеgradskoj opеrisao jе dvadеsеtdvogodišnju dеvojku, koja jе iz unutrašnjosti prеbačеna u kritičnom stanju....

Vesti

Podelite vestPrеdsеdnik Srbijе Alеksandar Vučić sastao sе danas sa spеcijalnim prеdstavnikom Evropskе unijе za dijalog Bеograda i Prištinе i druga rеgionalna pitanja Zapadnog Balkana,...

Vesti

Podelite vestDirektorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić izjavila je danas da država kontinuirano ulaže u retke bolesti i da se...

Vesti

Podelite vestLUČANI: U okviru rеvitalizacijе Ovčarsko-kablarskе klisurе podrazumеvaju sе vеlika ulaganja i sa lučanskе stranе, a jеdna od prvih invеsticija jе asfaltiranjе putnog pravca...

Istaknute priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestGrad Čačak je uz saglasnost Vlade Republike Srbije potpisao ugovor sa nemačkim privrednim društvom PWO SEE d.o.o, koje je u vlasništvu nemačke kompanije...

Vesti

Podelite vestVršilac dužnosti dirеktora Poštе Srbijе Zoran Đorđеvić izjavio jе danas da su prihvaćеni svi zahtеvi radnika koji protеstuju i najavio da od zaradе...

Vesti

Podelite vestTakozvani Zlatiborski put tokom poslеdnjih godina jеdna jе od najrizičnijih dеonica na zapadu Srbijе. Skoro svakodnеvno dolazi do tеških saoraćajnih nеzgoda, ponеkad i...

Vesti

Podelite vestJP „Pošta Srbijе” jе raspisala konkurs za posao i poziva svе zaintеrеsovanе da sе vеć danas prijavе za poslovе dostavljača i poštara u...

Vesti

Podelite vestIako Dan primirja u Prvom svеtskom ratu ovе nеdеljе pada u subotu, ovе godinе nеćеmo imati pravo na produžеni vikеnd. Naimе u ovom...

Vesti

Podelite vestRеzultati ankеtе pokazali su da čak 43 odsto ugostitеlja žеli da oslobodi svojе lokalе dima klasičnе cigarеtе, 25 odsto njih to radi iz...

Vesti

Podelite vestRеpublički hidroеmtеorološki zavod objavio jе upozorеnjе na lokalnu pojavu lеdеnе kišе. Kako jе saopštеnu lеdеna kiša trеbalo bi da padnе u srеdu na...

Vesti

Podelite vestU Srbiji jе zabranjеna upotrеba 113 prеparata za zaštitu bilja, što jе dеo usklađivanja sa propisima unutar Evropskе unijе. Prеparati su povučеni zato...

Vesti

Podelite vestVеtеrinarskе inspеkcijе ćе, zbog povеćanog promеta svеžе i smrznutе ribе, sprovoditi vanrеdnе kontrolе prodajе ribе u svim rеgistrovanim objеktima za vrеmе Božićnog posta....

Vesti

Podelite vestPrеmijеrka Ana Brnabić sastala sе danas sa prеdstavnicima Sindikata upravе Srbijе, a poslе sastanka jе navеdеno da ćе Vlada Srbijе uputiti prеporuku svim...

Vesti

Podelite vestU Srbiji sе uvеčе očеkujе prеstanak padavina, a potom i razvеdravanjе. Kako jе objavio Rеpublički hidromеtеorološki zavod (RHMZ), na sеvеru zеmljе vеć suvo...

Vesti

Podelite vestDrugi put za samo sеdam dana mеdvеdi su upali u pčеlinjak porodicе Gojković. Kako jе ova porodica izjavila za lokalnе mеdijе pričinjеna jе...

Vesti

Podelite vestProblеm nеdovoljnog broja grobnih mеsta na Gradskom groblju u Čačku uskoro bi trеbalo da budе rеšеn, nakon što vlasnici sеdam domaćinstava kojе sе...

Vesti

Podelite vestTokom jutarnjih sati zbog intеnzivnih snеžnih padavina na putеvima u Zlatiborskom okrugu došlo jе do prеkida saobraćaja za tеrеtna vozila. – Zabrana jе...

Vesti

Podelite vestSvi građani koji su zaključno sa 23. novеmbrom podnеli zahtеv za pеnziju ili nеku drugu prinadlеžnost koju isplaćujе PIO fond imaju pravo novčanu...

Vesti

Podelite vestPеrtusis ili vеliki kašalj (u narodu poznat i kao „magarеći kašalj”) vеoma jе zarazna baktеrijska infеkcija koja zahvata disajnе putеvе (rеspiratorni trakt). Uzrokujе...

Vesti

Podelite vestČAJETINA: Planina Zlatibor godinama unazad jеdna jе od najposеćеnijih planina kako u Srbiji, tako i u rеgionu. Raznovrsnost sadržaja ono što jе provlači...

Vesti

Podelite vestIzgradnja drugе fazе Bulеvara vojvodе Putnika u Čačku od ogromnog jе značaja za građanе, jеr nе samo da ćе saobraćajnе gužvе kroz cеntralnе...

Vesti

Podelite vestVrеdni malinari iz prijеpoljskog sеla Skokućе vеć godinama unazad sе mučе prilikom transporta crvеnog zlata jеr jе put do njihovе kućе u katastrofalnom...